Иван Антић

С Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили нешто друго, погледајте чланак Иван Антић (вишезначна одредница).
Иван Антић
Ivan Antić.jpg
Иван Антић
Рођење(1923-12-03)3. децембар 1923.
Београд,  Краљевина СХС
Смрт25. новембар 2005.(2005-11-25) (81 год.)
Београд,  Србија и Црна Гора

Иван Антић (Београд, 3. децембар 1923Београд, 25. новембар 2005) је био српски архитекта и академик САНУ и професор Архитектонског факултета у Београду један од најбољих послератних архитеката у Југославији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Студирао је архитектуру у Београду од 1945. до 1950. године. Најпре је радио у Југопројекту, а од 1957. године је дошао на Архитектонски факултет у Београду најпре као асистент, а од 1973. као редовни професор. Био је члан дописни члан САНУ од 1976. и редовни од 1983. Његови радови се одликују прецизношћу и јасним пропорцијама.

Главна дела пројектовао је са арх. Иванком Распоповић: Музеј савремене уметности у Београду (Октобарска награда 1965. године), Спомен-музеј „21. октобар“ Крагујевац, стамбени солитери на Булевару револуције, Дом пионира у Београду, управна зграда Фабрике „Вискоза” у Лозници, Дом културе „Политика” у Крупњу и др.

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]