Иван Божичевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
ИВАН БОЖИЧЕВИЋ
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења 1909.
Место рођења Криж, код Иванић-Града
 Аустроугарска
Професија друштвено-политички радник
Члан КПЈ од 1934.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Одликовања
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Иван Божичевић (Криж, код Иванић-Града, 1909 — ?), судија, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија[уреди]

Рођен је 1909. године у Крижу код Иванић-Града. Пре Другог светског рата, радио је као кројач. Члан Комунистичке партије Југославије постао је 1934. године, а од 1935. је био професионални функционер Савеза текстилних и кројачких радника у Загребу, Дугој Реси, Вараждину, Чаковцу и Београду.

Народноослободилачком покрету прикључио се 1941. године и био један од организатора оружаног устанка у свом родном крају. Током рата је био секретар Месног комитета КПХ за Загреб, секретар Окружног комитета КПХ Бјеловар, секретар Обласног комитета КПХ за Загребачку област и већник Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Хрватске и Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије на Другом и Трећем заседању.

У Привременој народној скупштини ДФ Југославије 1945, био је члан Законодавног одбора. Био је члан секретаријата Централног одбора јединствених синдиката, генерални секретар Централног већа Савеза синдиката Југославије, генерални секретар Савезног одбора СУБНОР Југославије до 1967, када је изабран за судију Уставног суда СФРЈ.

Био је посланик Савезне скупштине ФНРЈ (19491963), члан Централног комитета СКЈ, Централног комитета СКХ и члан Савезне конференције ССРН Југославије и Савезног одбора СУБНОР-а Југославије.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена народног ослобођења, Ордена заслуга за народа са златном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена за храброст и више других југословенских одликовања.

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Лексикон Народноослободилачког рата и револуције у Југославији 1941-1945. „Народна књига“ Београд и „Партизанска књига“ Љубљана, 1980. година.