Иван Видековић Павел

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
ИВАН ВИДЕКОВИЋ
Ivan Videkovic Pavel.jpg
Иван Видековић Павел
Датум рођења 1908.
Место рођења Новаци, код Самобора
 Аустроугарска
Датум смрти 10. април 1943.(1943-04-10) (34/35 год.)
Место смрти Керестинец, код Загреба
Хрватска НД Хрватска
Професија земљорадник
Члан КПЈ од 1939.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 20. децембра 1951.

Иван Видековић Павел (Новаци, код Самобора, 1908Керестинец, код Загреба, 10. април 1943), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1908. године у селу Новаци код Самобора. Био је пореклом из сељачке породице, те се и сам бавио земљорадњом. Био је активни члан Хрватске сељачке странке и на њезиној листи био је изабран за потпредседника општине. Разочаравши се у политици ХСС-а, определио се непосредно пред рат, за комунистички покрет и све више се приближавао комунистима. Године 1939. постао је члан Комунистичке партије Хрватске, а после формирања Окружног комитета КПХ Загреб, маја 1941. године, и члан тог комитета.

Јула 1941. године, радио је на припремама за ослобађање комуниста из логора Керестинец, јер је добро познавао тај крај. После тога, био је активан у организовању Жумберачког партизанског одреда „Матија Губец“. У првим данима устанка и револуције истакао се у многим акцијама. Тако је једном довезао партизанима, у септембру 1941. године, кола пуна војничке опреме.

Почетком 1942. године, налазио се у Првом загорском партизанском одреду, као командир чете. Руководио је нападом на Брдовец, у непосредној близини Загреба. Прешао је затим на Жумберак, априла 1942. године, а августа те године именован је, по наредби штаба Друге оперативне зоне, за заменика командира Треће чете батаљона „Јосип Краш“.

Заједно са својим саборцима често је нападао комуникације Загреб—Карловац и онеспособљавао пругу. Учествовао је и у нападу на Хрватски Лесковац, у непосредној близини Загреба, заробио девет домобрана, те запленио шест пушака.

Није деловао само као војник, већ је радио и политички међу сељацима. Постао је и секретар Котарског комитета КПХ за Самобор. Овде је радио на ширењу партијских организација и њихову јачању. Све је то било тешко, јер је Самобор, у близини Загреба, био и упориште ХСС-а, клера и усташа.

Погинуо је у селу Керестинец код Загреба, 10. априла 1943. године. Одржавао је партијски састанак кад су зграду у којој се налазио изненада опколили Немци. У размени ватре с непријатељем, завршио је живот.

Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.

Литература[уреди]