Иван Гржетић
| иван гржетић | |
|---|---|
 Иван Гржетић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1896. |
| Место рођења | Карловац, Аустроугарска |
| Датум смрти | 3. октобар 1937. (40/41 год.) |
| Место смрти | Москва, Совјетски Савез |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1920. |
Иван Гржетић – Флајшер (Карловац, 1896 – Москва, 3. октобар 1937) је био југословенски комуниста и представник КПЈ у Коминтерни.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1896. године у Карловцу. Радио је као дрвосеча. Током рада у Загребу придружио се синдикалном покрету и Комунистичкој партији Југославије.[1]
Члан КП Југославије постао је 1920. године.[2] Радио је у руководству југословенских синдиката.[3] Организовао је прву партијску организацију у Госпићу око 1922. године.[4] На изборима 1927. године изабран је за члана градског већа у Загребу.[1]
Након завођења Шестојануарске диктатуре 1929. године, Гржетић је напустио Југославију и отишао у емиграцију у СССР. Када је 1930. завршио Московску лењинску школу, био је именован за инструктора земаљског комитета КПЈ за Далмацију у Сплиту. Користио је псеудоним Флајшер. Године 1932. је ушао у партијско вођство КПЈ, као члан Централног комитета.[1]
Године 1935. био је именован за представника КПЈ у штабу Коминтерне у Москви. Радио је као представник КПЈ у Коминтерни када је већ била у јеку Стаљинова чистка у СССР. Он је присуствовао свим искључењима партијских другова и осуђивао их.[5]
Дана 14. августа 1937, Иван Гржетић Флајшер је ухапшен у Москви. На монтираном судском процесу, организованом 3. октобра исте године, осуђен је на смрт и истог дана стрељан.
Дана 19. марта 1939. године на првом састанку привременог руководства КПЈ, одржаном у Бохињској Бистрици, Јосип Броз Тито је Гржетића посмртно искључио из партије.
Петнаестак година касније, 1957. године у Совјетском Савезу после Стаљинове смрти Гржетић је проглашен невином жртвом и рехабилитован, заједно са још некима од стрељаних Југословена.[1] У Југославији, Извршни комитет Централног комитета СКЈ је 20. септембра 1968. закључио да „не треба ићи на рехабилитацију ових личности, јер их наша Партија није ни осуђивала, ни кажњавала“.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Drachkovitch 1986, стр. 157
- ^ Gregorić, Pavle; Zdunić, Dragutin (1979). Tito--partija. Spektar.
- ^ Mišljenje kao - presuda! | Ostali članci | Novosti.rs[мртва веза]
- ^ „Архивирана копија” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 28. 07. 2014. г. Приступљено 07. 10. 2014.
- ^ Staljinski obračun s jugoslavenskim partijskim vodstvom u SSSR-u
Литература[уреди | уреди извор]
- Gregorić, Pavle; Zdunić, Dragutin (1979). Tito--partija. Spektar.
- Drachkovitch, Milorad M. (1986). Biographical Dictionary of the Comintern. Hoover Press. стр. 157—. ISBN 978-0-8179-8401-4.