Иван Илић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уколико сте тражили другу особу, погледајте чланак Иван Илић (вишезначна одредница).
Иван Илић

Ivan Ilic - 56 by Michelle Blioux.jpg
250п

Подаци
Датум рођења 14. августа 1978.
Место рођења Пало Алто (Калифорнија, САД)
Инструмент клавир
Жанр Класична музика
Издавачка кућа Magnatune, Paraty
Званични веб-сајт www.IvanCDG.com

Иван Илић је пијаниста српског порекла из Сједињених Америчких Држава. Тренутно живи у Паризу.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. августа 1978. године у Пало Алту, САД. На Калифорнијском универзитету (Беркли) дипломирао је на одсеку математике и музичких уметности.[1] Мастер студије завршио је на конзерваторијуму у Сан Франциску, а докторске студије завршио је у Паризу, стекавши диплому са титулом Премијер При. Своје студије завршио је у националној музичкој школи у Паризу.[2] Његови наставници у Француској су били Франсоаз-Рен Душабл, Кристијан Ивалди и Жак Рувије.[3]

Репертоар[уреди]

Иван Илић је пре свега соло извођач, познат по својим тумачењима француске музике, посебно по делима Клода Дебисија. Његов снимак Debussy - Préludes pour piano, Livres 1 et 2 издат у октобру 2008. године од француске издавачке куће Paraty добио је награду критичара француске телевизије Mezzo.[4] Критичари Fanfare магазина и веб странице ClassiqueNews сврставају диск међу пет најбољих CD-ова године.[5] Илић је преуредио редослед прелудијума на албуму контроверзног избора.[6]

Одлучио је да се концентрише на соло репертоар. Снимао је дела Јохана Себастијана Баха, Хендла, Хајдна, Бетовена, Шопена, Шумана, Листа, Брамса, Дебисија, Равела и Лисјен Дуросоара.[7] Често укључује савремену музику у своје рецитале. Композитори који му асистирају у раду и пишу композиције јесу: Џон Меткалф,[8] Керил Макан[9] и Дмитри Тимоцко. Његов следећи снимљени пројекат ће бити албум који носи назив 22 Chopin Studies од Леополда Годовскија.[10]

Каријера[уреди]

Илић је свирао у Карнеги холу, Вејл холу у Њујорку, Вигмор холу, у Глен Голд студију и у националној концертној сали Ирске републике.[11]

Године 2010, Илић је дебитовао као глумац у краткометражном филму Исаков избор у главној улози Исака.[12]

У 2011. години такође је добио улогу у краткометражном филму Беноа Мајре под називом Пастир.[13] У овом филму, Иван глуми са извршним глумцем Лу Кастел.

Почетком јуна 2011. велики број Иванових снимака објављен је на IMSLP интернет сајту.[14]

Дискографија[уреди]

  • Ivan Ilić, pianiste - oeuvres de Brahms, Beethoven et Chopin, Mairie de Paris
  • Elegance and Refinement - Baroque Suites, French Sweets, Magnatune[15]
  • Fugitive Visions - Piano Masterworks by Chopin and Liszt, Magnatune
  • Romantic - Powerful Miniatures by Schumann and Brahms, Magnatune
  • Vitality and Virtuosity - Sonatas by Haydn and Beethoven, Magnatune
  • Transcendental - Transcriptions by Brahms and Godowsky, Magnatune
  • Claude Debussy - Préludes pour piano, Livres 1 et 2, Paraty[16]
  • Leopold Godowsky - 22 Chopin Studies, Paraty

Референце[уреди]

  1. John Terauds: For Ivan Ilić, piano is a way of life, The Toronto Star, February 12th 2009
  2. In-depth interview (in French) on Pianobleu.com, October 2008 (en français)
  3. Илустрована Политика, 13. октобар 2011.
  4. Biography on Ivan Ilić's website
  5. Fanfare Magazine 'Want List', Fanfaremag.com, December 2009
  6. In depth interview with Keir Smart, Glasgow, August 2008
  7. Ivan Ilić's audio archive
  8. Mike Smith: "Piano man's passion for work of Welsh composer", Western Mail, February 28th 2008
  9. Note concerning 'Afterglow' on Keeril Makan's website
  10. Michael Johnson: "A left-handed complement to Chopin: An interview with Ivan Ilić", Clavier Companion, July–August issue 2011
  11. Review of a recital at Ireland's National Concert Hall, Irish Times, August 3rd 2009
  12. Review of Izak's Choice on The Indepedent Critic
  13. The Sheperd on the Centre Pompidou website
  14. Ivan Ilić's recordings on IMSLP
  15. Ivan Ilić's albums on Magnatune.com
  16. The Debussy CD on Paraty's website

Спољашње везе[уреди]