Иван Калаузовић Иванус

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Иван Калаузовић Иванус
Ivan Kalauzović Ivanus.jpg
Иван Калаузовић Иванус
Пуно имеИван Калаузовић Иванус
Датум рођења(1986-09-06)6. септембар 1986.
Место рођењаНиш,  СФР Југославија
ОбразовањеМастер новинарства
Докторанд
УниверзитетУниверзитет у Нишу,
Филозофски факултет
Најважнија дела

Иван Калаузовић (Ниш, 6. септембар 1986), професионално познат и као Иванус, српски је новинар и публициста, истраживач и хроничар дијаспоре.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је у Нишу, где је завршио основну школу и природно-математички смер Гимназије „Светозар Марковић”, а потом и основне и мастер студије новинарства на Филозофском факултету. Током своје медијске каријере радио је за „Emotion Production”, Радио-телевизију Србије, Радио Београд, регионални магазин „Добро јутро, Колумбо[4], чикашки лист „Огледало" и нишки „Медиа и реформ центар[5].

Као менаџер за односе са јавношћу и статусна питања Канцеларије за сарадњу са дијаспором покренуо је и координисао електронски сервисВиртуелни матичар за дијаспору”, којим је по први пут у Србији модернизован начин на који су грађани из расејања могли да добију личне документе.[6][7], и снимио промотивно-документарни филмНиси сам у свету” посвећен српској емиграцији и њеним проблемима[8].

Поред новинарског, знан је и по научном[9][10][11] и литерарном[12][13][14] раду. Главни је и одговорни уредник Књижевне радионице „Кордун” из Вест Честера, Пенсилванија. Живи и ради на релацији Ниш–БеоградСарајево.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Стручни рад[уреди | уреди извор]

  • Злочин у Ђурђеву: Јануарска рација 1942. (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Случај Кепиро (Еден, Нови Сад, 2011) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Genocide Revealed: New Light on the Massacre of Serbs and Jews Under Hungarian Occupation (Something or Other Publishing, Медисон, Висконсин, 2012) – као члан Стручног савета Друштва за очување сећања на Холокауст
  • Приручник за органе који расписују конкурсе за суфинансирање пројеката локалних медија за остваривање јавног интереса у области јавног информисања (Филозофски факултет у Нишу, 2017)

Научни рад[уреди | уреди извор]

  • Ideological Discourse of Culture (The Sociological Review, Филозофски факултет у Скопљу, 2012)
  • РТВ дигитализација у Србији – Образовање и дигитализација (Култура полиса, Нови Сад и Београд, 2015)
  • Комуникација као детерминанта кохезије матице и дијаспоре (САНУ, 2016)
  • Технолошка конвергенција – кључ јачања медијске и универзитетске аутономије (Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Кулисе Деборовог друштва спектакла (Балканске синтезе, Филозофски факултет у Нишу, 2016)
  • Дисперзија интелектуалног капитала у домену макросоцијалне стратификације (САНУ, 2017)
  • Култура дијаспоре, национална парадигма (Филозофски факултет у Нишу, 2017)
  • Медији као генератори друштвене дискомуникације (Универзитет за библиотекарство и информационе технологије у Софији, 2017)

Литерарни рад[уреди | уреди извор]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Добитник је Признања Културно-просветне заједнице Ниша за успешно учешће и драгоцен допринос Смотри рецитатора (Ниш, 1998), Сребрне медаље словеначке маркетиншке агенције „MK Team” за веште промотивне и менаџерске способности исказане у време рада за „Emotion Production” (Београд, 2010) и Признањa Књижевне радионице „Кордун” за дугогодишњу успешну сарадњу на пољу културе и уметности (Патерсон, 2019)[15].

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Иван Калаузовић: Култура дијаспоре је залог будућности Србије” (РТС, 17. новембар 2016)
  2. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 9. фебруар 2018)
  3. ^ „Вечерас заједно” (Радио Београд 1, 27. март 2019)
  4. ^ Веб-портал магазина „Добро јутро, Колумбо”
  5. ^ Веб-портал „Медиа и реформ центра” Ниш
  6. ^ „Брже и лакше уз помоћ Виртуелног матичара за дијаспору” (РТС, 6. март 2015)
  7. ^ Портал еУправа Републике Србије
  8. ^ „Кан на Нишави” (РТС, 12. децембар 2014)
  9. ^ „Однос Србије и расејања нарушава семантички шум” (РТС, 23. јун 2015)
  10. ^ „Иван Калаузовић о академском расејању на конференцији САНУ” (РТС, 30. мај 2016)
  11. ^ „Речено и прећутано” (Радио Београд 2, 23. август 2017)
  12. ^ „Химна српског дечјег хора осваја Америку” (РТС, 13. септембар 2016)
  13. ^ „Преслатко: Погледајте наступ Дечјег хора ’Свети Сава’ из Кливленда” (Вечерње новости, 23. септембар 2016)
  14. ^ „’Реквијем Лазе Костића’ премијерно изведен у Чикагу” (РТС, 10. април 2017)
  15. ^ „Свечана академија у Патерсону” (РТС, 1. октобар 2019)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Радови везани за чланак Иван Калаузовић Иванус на Викизворнику