Пређи на садржај

Иван Млади

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Млади
Иван Млади на фрески у Архангелској цркви
Лични подаци
Пуно имеИван Иванович Млади
Датум рођења(1458-02-15)15. фебруар 1458.
СупружникЈелена Волошанка(в. 1483 —  с. 1490)
ПотомствоДимитрије Унук
РодитељиИван III Васиљевич
Марија Борисовна

Иван Иванович Млади (15. фебруар 14587. март 1490) био је удеони кнез Твера, син и наследник великог кнеза московског Ивана III Васиљевича и његове прве жене велике кнегиње Марије Борисовне, ћерке великог кнеза Твера Бориса Александровича и сестре Михаила Борисовича, који је владао у Тверу. Као нећак Михаила Борисовича, који није имао синова, полагао је право на наследство Великог кнежевства Тверског.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен 15. фебруара 1458. године. Кнежев небески заштитник постао је свети Јован Крститељ; поводом његовог рођења, његов отац велики кнез Иван III је подигао камену цркву светог Јована Крститеља „на Бору“.[1]

Године 1468. пратио је великог кнеза Ивана III у походима против Казањског каната.

Од 1477. године, - проглажен за савладара свога оца.[2] (Г.В. Вернадски указује на 1470. годину)[3] Кованице тог времена су коване са именима оба московска владара.

Године 1472. и 1477., током очевог похода на Велики Новгород, управљао је Москвом („био је задужен“).

Заједно са својим стрицем кнезом Андрејем Васиљевичем Меншијем, био је један од вођа руске војске током „Стајања на реци Угри“ 1480. године[4].

Кнез Иван Млади се 1483. године оженио ћерком молдавског владара кнеза Стефана III Великог, кнегињом Јеленом, коју су у Русији звали „Волошанка“, што је допринело јачању војно-политичког савеза са Молдавском кнежевином. Исте године им се родио син Димитриј Иванович Унук.

Кнез Иван Иванович је, заједно са оцем великим кнезом Иваном III Великим, кренуо у поход на Твер и након његовог присаједињења Москви 1485. године, након протеривања његовог ујака великог кнеза Михаила Борисовича, који је тражио савез са Пољацима, постао је кнез Твера[5]. У част владавине кнеза Ивана Младог, у Тверу је издат новчић на којем је он приказан како одсеца реп змији, што је персонификовало издају великог кнеза Михаила Борисовича.

Године 1490, кнез се разболео од „болова у ногама“. Лекар Леби Жидовин је позван из Венеције[6], али ни он није могао да утврди узрок болести од које је кнез Иван Млади преминуо 7. марта 1490. године. Лекар је погубљен по наређењу великог кнеза Ивана III због неуспешног лечења. Постоји хипотеза о тровању кнеза Ивана Младог од стране слугу велике кнегиње Софије Палеолог, али је не потврђују документи[7].

Женидба кнеза Ивана Младог Рјуриковича са кнегињом Јеленом Стефановном Мушат.

Јединог преживелог сина кнеза Ивана Младог, кнеза Димитрија Ивановича Унука, прогласио је за свладара његов деда велики кнез Иван III 1498. године, али је пао у немилост 1502. године и умро у затвору 1509. године, већ за време владавине свог стрица великог кнеза Василија III.

Породица

[уреди | уреди извор]
  • Пуло, Твер, 1485-90. На полеђини бакарног новчића ковано је име најстаријег сина великог кнеза Ивана III као „Велики кнез Иван Иванович“.
    ТВ серија "Софија" - Иља Илиних.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Литвина А. Ф., Успенский Ф. Б. Выбор имени у русских князей в X—XVI вв. Династическая история сквозь призму антропонимики. — М.: Индрик, 2006. — 904 с. — 1000 экз. — ISBN 5-85759-339-5. С. 218
  2. ^ Зимин А. А. Возрождённая Россия Архивная копия от 12 февраля 2009 на Wayback Machine
  3. ^ Вернадский Г. В. Россия в средние века Архивная копия от 22 ноября 2021 на Wayback Machine
  4. ^ Экземплярский А. В. Иоанн Иоаннович Младой // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  5. ^ „Године 1485, престолонаследнику је додељено велико кнежевство Твер, иако је после лета 1489. изгубио права на Твер“. Зимин А. А. Возрождённая Россия Архивная копия от 12 февраля 2009 на Wayback Machine
  6. ^ „Мистер Леон“, према речима А. А. Зимина. Зимин А. А. Возрождённая Россия Архивная копия от 12 февраля 2009 на Wayback Machine
  7. ^ Како је А. А. Зимин приметио, „У литератури постоје спекулације да је наследник престола постао жртва династичке борбе. Тешко је рећи било шта дефинитивно о овом питању“. Зимин А. А. Возрождённая Россия Архивная копия от 12 февраля 2009 на Wayback Machine
  8. ^ Пчелов Е. В. Рюриковичи. История династии. — М.: ОЛМА-ПРЕСС, 2003. — С. 399.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Иван Иванович Молодой // Большая советская энциклопедия : [в 30 т.] / гл. ред. А. М. Прохоров. — 3-е изд. — М. : Советская энциклопедия, 1969—1978.
  • Иоанн Иоаннович (Молодой) // Русский биографический словарь : в 25 томах. — СПб., 1897. — Т. 8: Ибак — Ключарев. — С. 187—188.
  • Горский А. А., Басова М. В. Иоанн Иоаннович Молодой // Православная энциклопедия. — М., 2010. — Т. XXIV : Иоанн Воин — Иоанна Богослова Откровение. — С. 287-289. — 752 с. — 39 000 экз. — ISBN 978-5-89572-044-8.
  • Зимин А. А. Возрождённая Россия (Россия на рубеже XV—XVI столетий. Очерки социально-политической истории). — М.: «Мысль», 1982. — 50 000 экз.