Иван Никчевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Иван Никчевић
Ivan Nikcevic 2 20150927.jpg
Никчевић као играч Висле 2015. године
Личне информације
Пуно име Иван Никчевић
Датум рођења (1981-02-11)11. фебруар 1981.(39 год.)
Место рођења Никшић
СФРЈ
Висина 1,82 m
Позиција лево крило
Сениорска каријера
1997—1998
1998—2005
2005—2007
2007—2008
2008—2010
2010—2011
2011—2012
2012—2016
2016—2020
Сутјеска Никшић
Црвена звезда
Алтеа
Сијудад Алмерија
Портланд Сан Антонио
Гранољерс
Ваљадолид
Висла Плоцк
Спортинг Лисабон
Репрезентација
  Србија 138 (506)

Иван Никчевић (Никшић, 11. фебруар 1981) је српски рукометаш. Игра на позицији левог крила.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Рукометом је почео да се бави са 12 година у родном Никшићу, у екипи Сутјеске. За први тим Сутјеске је дебитовао са 16 година,[1] а већ са 17 година је прешао у Црвену звезду и у клубу је играо све до 2005. године. Учествовао је у освајању дупле круне у сезони 2003/04.[2] Никчевић је годинама био један од водећих играча клуба, а у сезони 2002/03. био је и најбољи стрелац екипе.[2] У својој последњој сезони у црвено-белом дресу 2004/05, постигао је 21 гол у Лиги шампиона и био други стрелац тима иза Петра Ненадића, а Звезда је забележила две победе у групној фази такмичења, од којих је једна била против тадашњег шампиона Европе, екипе Цеља Пивоварне Лашко.[2]

После Црвене звезде каријеру је 2005. године наставио у шпанској Алтеи, у којој је провео две сезоне. Након Алтее провео је једну сезону играјући за Сијудад Алмерију, затим проводи две сезоне у екипи Портланд Сан Антонио а потом је по једну сезону био играч Гранољерса и Ваљадолида. Након седам година у Шпанији, Никчевић у лето 2012. године одлази у Пољску где потписује за Вислу из Плоцка.[3] У Висли је провео наредне четири сезоне након чега је напустио клуб,[4] и прешао у Спортинг из Лисабона.[5] Са португалским клубом је у сезони 2016/17. освојио Челенџ куп.[6] Током боравка у Спортингу је освојио и две титуле првака Португалије, да би у мају 2020, након четири сезоне напустио клуб.[7]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Наступао је за све млађе селекције репрезентације СР Југославије, а касније и Србије и Црне Горе. Дебитовао је за сениорску репрезентацију СР Југославије када му је било 20 година. Након распада државне заједнице, добио је позив да наступа за репрезентацију Црне Горе али је одабрао да игра за Србију,[8] са којом је освојио сребрну медаљу на Европском првенству 2012. у Србији. Наступао је и на Олимпијским играма 2012. у Лондону, као и на још неколико европских и светских шампионата на којима национални тим није освојио медаље. Био је и капитен репрезентације, а од националног тима се опростио 2016. године.[9]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Никчевић за СК: Ништа ми није тешко, син највећа радост”. sportklub.rs. 20. 4. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „На данашњи дан: Рођен Иван Никчевић”. mojacrvenazvezda.net. 11. 2. 2015. Приступљено 6. 6. 2015. 
  3. ^ „Никчевић: Адиос, Шпанија!”. novosti.rs. 3. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2019. 
  4. ^ „Иван Никчевић напушта Вислу”. balkan-handball.com. 22. 3. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  5. ^ „Бивши капитен Орлова Иван Никчевић у Спортингу”. zurnal.rs. 30. 7. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 
  6. ^ „Лисабонски Спортинг освојио Челенџ Куп”. balkan-handball.com. 30. 5. 2017. Приступљено 6. 6. 2019. 
  7. ^ „Бивши капитен Орлова напустио Португалију: Растали се Никчевић и Спортинг”. zurnal.rs. 22. 5. 2020. Приступљено 23. 5. 2020. 
  8. ^ „Никчевић за Србију”. novosti.rs. 14. 12. 2006. Приступљено 6. 6. 2019. 
  9. ^ „Капитен рукометаша се повукао из репрезентације”. informer.rs. 1. 4. 2016. Приступљено 6. 6. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]