Иван Хроват

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИВАН ХРОВАТ
Ivan Hrovat.jpg
Иван Хроват Жан
Датум рођења(1915-06-07)7. јун 1915.
Место рођењаКливленд, Охајо
 Сједињене Америчке Државе
Датум смрти7. јул 1970.(1970-07-07) (55 год.)
Место смртиЉубљана, застава
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од4. априла 1942.
Учешће у ратовимаАприлски рат
Народноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден партизанске звезде
Партизанска споменица 1941.

Иван Хроват Жан (Кливленд, Охајо, 7. јун 1915Љубљана, 7. јул 1970), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Словеније и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 7. јуна 1915. године у Кливленду, Сједињене Америчке Државе, као дете словеначких исељеника, који су у Америку дошли да зараде новац за куповину имања. Вратили су се у домовину 1921. године, након чега је Франц Хорват у близини свог родног села, у селу Крка код Гросупља, купио имање.

Жан је завршио пет разреда основне школе у Крки. Од 1927. до 1933. године, помагао је родитељима у обрађивању имања, а онда је у шумама радио код разних послодаваца као дрвосеча и тесар, где је постао члан напредних синдиката. Војни рок одслужио је 1936. године у краљевој гарди. До 1941. године, три пута је позиван на војне вежбе у Вараждин, где га је затекао Априлски рат. После капитулације се вратио у родни крај, наоружан, и одмах почео да скупља и скрива оружје и муницију.

Преко познаника из синдикалне организације Хроват је међу првима у свом крају, већ у мају 1941. године, добио везу с Противимперијалистичком, касније Освободилном фронтом, и почео је да прима илегалну штампу. Јула исте године учествовао у стварању сеоске војне организације Освободилне фронте, касније Народне заштите.

У јесен 1941. постао је командир чете Народне заштите и један од главних снабдевача и сарадника партизана с тог терена. Кад је Други партизански батаљон „Штајерски“, под командом Франца Розмана Станета, после одласка с Пугледа дошао на тај терен, Хроват је постао један од његових главних снабдевача. Партијска организација батаљона Прве штајерске партизанске бригаде примила га је, 4. априла 1942, у Комунистичку партију Југославије, али му Команда бригаде није дозволила да још ступи у партизанске редове. Три пута је покушавао да то учини без пристанка виших форума, и сва три пута је враћан кући да и даље ради у теренској организацији.

Дозволу за одлазак у партизане добио је 24. маја 1942. године и истог дана ступио је, заједно са својом четом, у Долењски одред, односно у његов Трећи батаљон. Кад је Долењски одред подељен, средином јуна, на три одреда, Хроват је био већ командир чете. Ушавши у састав Западнодолењског одреда, истакао се у борбама код Долењских Топлица и у опсади Кочевја.

У августу је с четом био укључен у Прву словеначку пролетерску ударну бригадуТоне Томшич“. С њом је учествовао у борбама око висоравни Кочевски Рог, где су биле опкољене партизанске јединице, у акцијама у предграђима Љубљане и у многим другим борбама зиме 1942./1943. године. Цело то време био је на челу Првог батаљона.

Марта 1943. године, тадашњи командант Главног штаба НОВ и ПО Словеније, Иван Мачек Матија, узео је Хровата из бригаде у своју пратњу. У јесен и зиму, Хроват је био командант осигуравања стана руководства ослободилачког покрета у Словенији, на висоравни Рог. Истакао се организацијом и провођењем мера безбедности, чиме је допринео очувању тајности базе. У пролеће 1944. године, отишао је, као Мачеков пратилац, у Дрвар и учествовао у борбама у време немачког десанта на Врховни штаб. После повратка је прешао у службу у ОЗН-и и вршио дужност команданта стана у бази 24 на Стражном врху код Чрномља. За време рата био је три пута лако рањен.

После ослобођења до демобилизације 1946. године, радио је у Управи државне безбедности, завршио је једногодишњу школу за лугаре, био више година директор Управе државних шума у Тржичу, на раду у Управи државних ловишта и као директор Управе узгојних ловишта Словеније. На овој последњој дужности био је и пензионисан.

Умро је 7. јула 1970. године у Љубљани.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Литература[уреди]