Иван Црнојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иван Црнојевић
Ivancrnojevic.jpg
Цртеж Ивана Црнојевића
Место рођења Црна Гора
Датум смрти 1490.
Место смрти Цетиње
Црна Гора

Иван Црнојевић (владао 1465—1490.) је први велики представник Црнојевића. Они су играли велику улогу у Зети од половине XV до прве половине XVI века.

Младост[уреди]

Монограм са печата Ивана Црнојевића
Грб са печата Ивана Црнојевића (1485)

Да би Иванов отац Стефаница изразио поштовање према локално моћном херцег Стефану, а према средњовековном начину понашања, био је приморан да свог сина Ивана да као таоца. Ово Иваново заточеништво код херцег Стефана трајало је око десет година, а пуштен је после инсистирања Венеције код Херцега на заслугама Стефана Црнојевића у борбама против Деспотове војске.

Владавина Ивана Црнојевића[уреди]

После смрти Стефанице 1465. године господар Зете постаје његов син Иван, који је још познат под именом Иван-бег. На почетку своје владавине, у пролеће 1465. годинене, Иван-бег предводи своју војску уједињену са Грбљанима и Паштровићима на Котор, после чега следе многи крвави сукоби. Овим чином он напушта политику свога оца која се заснивала на добрим односима са Млечанима.

Разилажење са Млецима[уреди]

Видећи непријатеља у новом црногорском господару Венеција уцењује Иван-бегову главу са 10.000 дуката, и прекида односе са свим поданицима породице Црнојевића. Није забележено да је био и један једини прави интересент за добијање ове изузетно високе награде за Иван-бегову главу.

Мир са Млецима и Османским царством[уреди]

У условима присуства моћне Турске империје под султаном Мехмедом II, познатим под именом Освајач, Иван-бег веома брзо уочава погрешност политике отвореног сукоба са Млечанима и већ 1466. са Венецијом, уз доста муке, склапа мир. Тиме он поново постаје Млетачки вазал, али и поред тога морао је да призна и султанову врховну власт и да му плаћа годишњи харач од 1000 дуката. Да би учврстио своју моћ Иван је од непослушних локалних моћника тражио синове - таоце и тако их приморавао на покорност.

Племићка титула[уреди]

Да би Ивана чвршће везала за своје интересе Млетачка република у фебруару 1474. је дала своје племство и Ивану и његовој деци.

Рат са Османским царством[уреди]

Османско царство у успону покренуло је 1474. велики напад на Скадар који је тада био контролисан од стране Млечана. У тим борбама учествовале су и Иван-бегове снаге. Исте године ова Турска офанзива је сломљена, међутим, Иван-бег осећа да његова престолница на истуреном Жабљаку више није сигурна, јер се Турци утврђују с леве стране Мораче и обнављају Подгорицу, и већ 1475. почиње градњу Ријечког Града на Ободу. Ово мјесто је још за Ивановог живота име Обод променило у име Ријека Црнојевића. Спремајући се да по други пут нападну Скадар Турци стално нападају Иванове територије с десне стране Мораче и у околини Скадарског језера.

Рат са Херцеговином[уреди]

Осим ових проблема са Турцима, Иван веома често мора да се сукобљава са снагама херцеговачког господара, и свог шурака - херцег Влатка. Ови стални сукоби утичу на губитак људства и слабљење Иванове одбрамбене моћи.

Друга офанзива на Скадар и Жабљак[уреди]

Убрзо Турци започињу другу офанзиву на Скадар 1478, и у марту 1479, Млечани су приморани да га предају Турцима. У току борби за Скадар, Турци нападају и Жабљак. Међутим, Иван-бег је већ прешао на Ријечки Град, а Жабљак чува неки његов рођак који са малобројним људством и не покушава да се брани пред многобројним Турцима. Тако 1478. Жабљак тако пада у турске руке.

Напуштање Црне Горе[уреди]

После пада Скадра Турци започињу офанзиву на Иван-бега и након тешких окршаја потискују га тако да је Иван принуђен да напусти Црну Гору. Он, дакле, 1479. преко Котора одлази са породицом и дворском властелом у изгнанство у Млетке код својих савезника у Италију. Убрзо затим, маја 1481. године умире султан Мехмед II и у превирањима око наследства престола настају многи сукоби како у самој Турској тако и по балканским територијама које су Турци освојили.

Повратак у Црну Гору[уреди]

У таквим околностима Иван-бег се враћа у Црну Гору и веома брзо успева да врати своје претходне територије а тиме и да поврати власт. Нови турски султан Бајазит II се мири са насталом ситуацијом и крајем 1481. или почетком 1482. прихвата Иван-бега као господара Црне Горе и свог сакупљача харача. С друге стране Млечани и даље прихватају Ивана као свог војводу. Тај двојни статус се задржава до краја Иван-бегове власти.

Обнављање државе[уреди]

Иван Црнојевић обнавља своју државу 1481. из нове престонице - Цетиња. Обнављањем власти Иван-бег је подигао двор на Цетињу где се и преселио 1485. године. Ту је подигао и манастир Свете Богородице и у њега пренео седиште Зетске митрополије 1483. Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван је 1485. године свог најмлађег - четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам и том приликом он је добио име Скендербег.

Законодавна власт[уреди]

У току своје владавине Иван-бег, а и остали Црнојевићи, су били врховне судије, и за доношење пресуда користили су Иванова правила која су се углавном заснивала на Душановом законику и на геслу “да се суди по правди а не по моћи и угледу лица”.

Крај живота[уреди]

Пред крај живота Ивану је помагао и замењивао га у вођењу земљом најстарији син Ђурђе, који је после очеве смрти 1490. преузео власт у Црној Гори.

Порекло[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Ћоровић, Владимир (1997). Историја српског народа. 
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 2, том 2), Титоград, 1970.
  • Редакција за историју Црне Горе, Историја Црне Горе,(Књига 3, том 1), Титоград, 1975.
  • Историја Српског народа, књига II, Доба борбе за очување и обнову државе (1371—1537), Српска књижевна задруга, Београд 1982.
  • Родословне таблице и грбови српских династија и властеле, Београд 1991.
  • Ердељановић Ј., Стара Црна Гора, Славољубље, Београд 1978.
  • Црна Гора, Књижевне новине, Београд 1976.
  • Станојевић с., Народна енциклопедија, књига IV, 1929.



Претходник:
Стефан Црнојевић

(1451. – 1465)

Господар Зете

Иван Црнојевић
(1465. – 1490)

Наследник:
Ђурађ Црнојевић, Стефаница Црнојевић, Станко Црнојевић
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}