Иван Црнојевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иван Црнојевић
Grb sa pecata Ivana Crnojevica 1485.svg
Грб са печата Ивана Црнојевића (1485)
Место рођења Цетиње
Црна Гора
Датум смрти 1490.
Место смрти Цетиње
Црна Гора
Отац Стефан Црнојевић
Потомство Ђурађ Црнојевић, Стефаница Црнојевић, Станко Црнојевић
Господар Зете
Период 1465–1479 и 1481-1490
Претходник Стефан Црнојевић
Наследник Ђурађ Црнојевић

Иван Црнојевић (ум. 1490) је био владар српске средњовековне државе Зете, односно Црне Горе у раздобљу од 1465. до 1479. године и поново од 1481. до 1490. године. Био је син и наследник Стефана Црнојевића.[1]

Младост и ступање на власт[уреди]

Монограм са печата Ивана Црнојевића
Прво турско освајање Црне Горе (1479)
Романтизирани уметнички приказ Ивана Црнојевића

Да би Иванов отац Стефан изразио поштовање према локално моћном херцег Стефану, а према средњовековном начину понашања, био је приморан да свог сина Ивана да као таоца. Ово Иваново заточеништво код херцега Стефана трајало је око десет година, а пуштен је после инсистирања Венеције код Херцега на заслугама Стефана Црнојевића. После смрти Стефана Црнојевића (1465) господар Зете постаје његов син Иван.

На почетку владавине, у пролеће 1465. годинене, Иван предводи своју војску уједињену са Грбљанима и Паштровићима на Котор, после чега следе многи крвави сукоби. Овим чином он напушта политику свога оца која се заснивала на добрим односима са Млечанима. Видећи непријатеља у новом црногорском господару Венеција уцењује Иванову главу са 10.000 дуката, и прекида односе са свим поданицима породице Црнојевића. Није забележено да је био и један једини прави интересент за добијање ове изузетно високе награде за Иванову главу.

Мир са Млецима и Османским царством[уреди]

У условима присуства моћне Турске империје под султаном Мехмедом II, познатим под именом Освајач, Иван веома брзо уочава погрешност политике отвореног сукоба са Млечанима и већ 1466. са Венецијом, уз доста муке, склапа мир. Тиме он поново постаје Млетачки вазал, али и поред тога морао је да призна и султанову врховну власт и да му плаћа годишњи харач од 1000 дуката. Да би учврстио своју моћ Иван је од непослушних локалних моћника тражио синове - таоце и тако их приморавао на покорност. Да би Ивана чвршће везала за своје интересе Млетачка република у фебруару 1474. је дала своје племство и Ивану и његовој деци.

Рат са Османским царством[уреди]

Османско царство у успону покренуло је 1474. велики напад на Скадар који је тада био контролисан од стране Млечана. У тим борбама учествовале су и Иванове снаге. Исте године ова Турска офанзива је сломљена, међутим, Иван осећа да његова престолница на истуреном Жабљаку више није сигурна, јер се Турци утврђују с леве стране Мораче и обнављају Подгорицу, и већ 1475. почиње градњу Ријечког Града на Ободу. Ово мјесто је још за Ивановог живота име Обод променило у име Ријека Црнојевића. Спремајући се да по други пут нападну Скадар Турци стално нападају Иванове територије с десне стране Мораче и у околини Скадарског језера.

Рат са Херцеговином[уреди]

Осим ових проблема са Турцима, Иван веома често мора да се сукобљава са снагама херцеговачког господара, и свог шурака - херцег Влатка. Ови стални сукоби утичу на губитак људства и слабљење Иванове одбрамбене моћи.

Први пад Зете (1479)[уреди]

Убрзо Турци започињу другу офанзиву на Скадар 1478, и у марту 1479, Млечани су приморани да га предају Турцима.[2] У току борби за Скадар, Турци нападају и Жабљак. Међутим, Иван је већ прешао на Ријечки Град, а Жабљак чува неки његов рођак који са малобројним људством и не покушава да се брани пред многобројним Турцима. Тако 1478. Жабљак тако пада у турске руке.

После пада Скадра Турци започињу офанзиву на Ивана и након тешких окршаја потискују га тако да је Иван принуђен да напусти Црну Гору. Он, дакле, 1479. преко Котора одлази са породицом и дворском властелом у изгнанство у Млетке код својих савезника у Италију. Убрзо затим, маја 1481. године умире султан Мехмед II и у превирањима око наследства престола настају многи сукоби како у самој Турској тако и по балканским територијама које су Турци освојили.

Обнова државе (1481)[уреди]

У таквим околностима Иван се враћа у Црну Гору и веома брзо успева да врати своје претходне територије а тиме и да поврати власт. Нови турски султан Бајазит II се мири са насталом ситуацијом и крајем 1481. или почетком 1482. прихвата Ивана као господара Црне Горе и свог сакупљача харача. С друге стране Млечани и даље прихватају Ивана као свог војводу. Тај двојни статус се задржава до краја Иванове власти.

Иван Црнојевић обнавља своју државу 1481. из нове престонице - Цетиња. Обнављањем власти Иван је подигао двор на Цетињу где се и преселио 1485. године. Ту је подигао и манастир Свете Богородице и у њега пренео седиште Зетске митрополије 1483. Да би показао оданост и признање врховне власти новом турском султану, Иван је 1485. године свог најмлађег - четрнаестогодишњег сина Станка (Станишу) послао султану као таоца. Турци су младог Станка преобратили у ислам и том приликом он је добио име Скендербег.

Пред крај живота Ивану је помагао и замењивао га у вођењу земљом најстарији син Ђурђе, који је после очеве смрти 1490. преузео власт у Црној Гори.

У току своје владавине Иван, а и остали Црнојевићи, су били врховне судије, и за доношење пресуда користили су Иванова правила која су се углавном заснивала на Душановом законику и на геслу “да се суди по правди а не по моћи и угледу лица”.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Crnoje Đurašević
 
 
 
 
 
 
 
8. Radič Crnojević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Đurađ Đurašević
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Jelena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Стефан Црнојевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Unknown
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Иван Црнојевић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Pal Kastrioti
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Иван I Кастриот
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Voisava Tripalda
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]



Претходник:
Стефан Црнојевић

(14511465)

Господар Зете

Иван Црнојевић
(14651479 и 14811490)

Наследник:
Ђурађ Црнојевић

(14901496)