Иво Голдштајн

Иво Голдштајн
Лични подаци
Датум рођења	(1958-03-16)16. март 1958.
Место рођења	Загреб, ФНРЈ

Иво Голдштајн (хрв. Ivo Goldstein; Загреб, 16. март 1958) је историчар из Хрватске и јеврејски верски службеник.

Биографија

Иво Голдштајн је завршио основну школу у родном граду, класичну гимназију и једнопредметне студије историје (1979). Од 1980. године асистент је на одсеку за историју загребачког Филозофског факултета. На истом факултету прошао је сва звања, од асистента, преко вишег асистента, доцента, ванредног и редовног професора. Магистрирао је 1984. (Historiografski kriteriji Prokopija iz Cezareje), а докторирао 1988. године (Bizant na Jadranu od Justinijana I do Bazilija II: 6-9. stoljeće).

Иво Голдштајн је направио обрт у научној каријери променом матичне научне дисциплине. До 2003. године био је шеф катедре за општу историју средњег века, а исте године напушта професуру на наведеној катедри и постаје професор хрватске историје 20. века. Предмет научног интереса Голдштајна су византологија, хрватска историја раног средњег века, као и историја Јевреја у Хрватској. Приредио је неколико публицистичких синтеза целокупне историје Хрватске. Највећи историографски допринос остварио је у радовима посвећеним Холокаусту и општој историји Јевреја у Хрватској.

Радови о новијој хрватској историји често су обележени дневнополитичким споровима. У радовима о хрватско-српским односима стоји на линији хрватске националне историографије која оптужује српску политичку елиту за тзв. великосрпство. Поводом страдања Срба и Рома на подручју НДХ заступа став да је над тим народима почињен геноцид.

Знатну пажњу стручне јавности изазвали су његови радови о концентрационом логору у Јасеновцу, а посебно монографија под насловом "Jasenovac" (2018), која је објављена и у српском издању (2019), а затим се појавила и у новом хрватском, измењеном и допуњеном издању (2024). Поводом питања о укупном броју пострадалих у јасеновачком логору, Голдштајн у својим радовима заступа процене које се крећу од 80 до 100 хиљада жртава, а исте ставове је у више наврата саопштавао и у јавним иступањима.

Надлежне стручне комисије Министарства културе и информисања Републике Србије нису 2020. године уврстиле српско издање Голдштајнове монографије "Jasenovac" (2019) међу књиге чији се откуп за библиотеке финансира из буџетских средстава, што је довело до полемика у јавности, а тим поводом је покренуто и питање о научној утемељености Голдштајнових процена о броју јасеновачких жртава.

Иво Голдштајн је председник јеврејске верске заједнице „Beth Israel“ са седиштем у Загребу. Активан је у политичком и културном животу Хрватске као интелектуалац близак хрватском председнику Стјепану Месићу.

Одабрана дела

• Goldstein, Ivo (1983). . „O latinskim i hrvatskim naslovima hrvatskih vladara do početka XII stoljeća”. Historijski zbornik. 36: 141—163. 
• Goldstein, Ivo (1984). . „Kako, kada i zašto je nastala legenda o nasilnoj smrti kralja Zvonimira? (Prinos proučavanju mehanizma nastajanja legendi u hrvatskom srednjovjekovnom društvu)”. Radovi Instituta za hrvatsku povijest. Zagreb. 17: 35—54. 
• Goldstein, Ivo (1984). . „Ponovno o Srbima u Hrvatskoj u 9. stoljeću”. Historijski zbornik. 37: 235—246. 
• Goldstein, Ivo (1985). . „O Tomislavu i njegovom vremenu”. Radovi Instituta za hrvatsku povijest. Zagreb. 18: 23—55. 
• Goldstein, Ivo (1988). . „O etapama u razvoju hrvatskog društva i o periodizaciji hrvatske povijesti do 13. stoljeća”. Historijski zbornik. 41: 253—279. 
• Goldstein, Ivo (1989). . „O etnogenezi Hrvata u ranom srednjem vijeku”. Migracijske teme. 5 (2-3): 221—227. 
• Goldstein, Ivo (1991). . „O naravi bizantske prisutnosti na istočnojadranskoj obali 6-12. stoljeća”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb. 24: 5—13. 
• Goldstein, Ivo (1992). Bizant na Jadranu od Justinijana I. do Bazilija I.. Zagreb: Zavod za hrvatsku povijest. 
• Goldstein, Ivo (1994). . „Povezanost hrvatskih zemalja u ranom srednjem vijeku i lokacija bitke na Gvozdu 1097. godine”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb. 27: 17—28. 
• Goldstein, Ivo (1994). . „Hrvatska povijest između Istoka i Zapada”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb. 27: 303—316. 
• Goldstein, Ivo (1995). Hrvatski rani srednji vijek. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Ivo (1996). „Županije u ranom srednjem vijeku u Hrvatskoj”. Hrvatske županije kroz stoljeća. Zagreb: Školska knjiga. стр. 9—20. 
• Goldstein, Ivo (1999). Croatia: A History (1. изд.). London: Hurst & Company. 
  • Goldstein, Ivo (2001) [1999]. Croatia: A History (2. изд.). London: McGill-Queen's University Press. 
• Goldstein, Ivo (2000). . „How the Byzantines made use of the Adriatic Sea in the War against the Ostrogoths in 535-555”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 49—59. 
• Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2001). Holokaust u Zagrebu. Zagreb: Židovska općina Zagreb. 
  • Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2024) [2001]. Holokaust u Zagrebu (2. измењено изд.). Zagreb: Profil; Židovska vjerska zajednica Bet Israel. 
• Goldstein, Ivo (2003). Hrvatska povijest (1. изд.). Zagreb: Novi Liber. 
  • Goldstein, Ivo (2008) [2003]. Hrvatska povijest (2. измењено изд.). Zagreb: Jutarnji list: Europapress. 
  • Goldstein, Ivo (2013) [2003]. Hrvatska povijest (3. измењено изд.). Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Ivo (2003). Hrvati, hrvatske zemlje i Bizant. Zagreb: Filozofski fakultet. 
• Goldstein, Ivo (2004). Židovi u Zagrebu 1918-1941.. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Ivo (2005). „The Boundary on the Drina: The meaning and development of the mythologem”. Myths and Boundaries in South-Eastern Europe. London: Hurst & Company. стр. 77—105. 
• Goldstein, Ivo; Grgin, Borislav (2006). Europa i Sredozemlje u srednjem vijeku. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Ivo (2006). . „Ustaška ideologija o Hrvatima muslimanske vjere i odgovor u časopisu Handžar”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb. 38: 259—277. 
• Goldstein, Ivo (2008). Hrvatska 1918-2008.. Zagreb: Europapress. 
• Goldstein, Ivo (2010). Dvadeset godina samostalne Hrvatske. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2011). Jasenovac i Bleiburg nisu isto. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Ivo (2011). Zagreb 1941-1945. Zagreb: Novi Liber. 
• Goldstein, Slavko; Goldstein, Ivo (2016). Jasenovac: Tragika, mitomanija, istina. Zaprešić: Fraktura. 
• Goldstein, Ivo; Goldstein, Slavko (2016). The Holocaust in Croatia. Pittsburgh: University of Pittsburgh Press. 
• Goldstein, Ivo (2018). Jasenovac (1. изд.). Zagreb-Jasenovac: Fraktura; Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac. 
  • Goldstein, Ivo (2019) [2018]. Jasenovac (2. изд.). Novi Sad: Akademska knjiga. 
  • Goldstein, Ivo (2024) [2018]. Jasenovac (2. измењено изд.). Zagreb: Fraktura; Židovska vjerska zajednica Bet Israel u Hrvatskoj. 
• Goldstein, Ivo (2021). Hrvatska 1990.–2020. Godine velikih nada i gorkih razočaranja. Zagreb: Profil. 
• Goldstein, Ivo (2022). Antisemitizam u Hrvatskoj od srednjega vijeka do danas. Zaprešić: Fraktura. 
• Goldstein, Ivo (2022). Putovanje kroz prošla vremena (izabrane studije i članci). Cetinje: Fakultet za crnogorski jezik i književnost. 
• Goldstein, Ivo (2023). Povijesni revizionizam i neoustaštvo - Hrvatska 1989.-2022.. Zaprešić: Fraktura. 

Литература

• Буразор, Гавро (2020). . „Друга монографија о логору Јасеновaц” (PDF). Токови историје. 28 (2): 287—300. 
• Hutinec, Goran; Gračanin, Hrvoje (2018). . „In honorem Ivo Goldstein: Prof. dr. sc. Ivo Goldstein - biobibliographica sexagenario dicata”. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest. Zagreb. 50 (2): 25—46. 

Спољашње везе

• Yu-Historija: Ivo Goldstein
• Historiografija: Ivo Goldstein