Иво Тартаља

С Википедије, слободне енциклопедије
Иво Тартаља
Ivo Tartalja.png
Иво Тартаља током потписивања уговора о поклону са Удружењем „Адлигат", 2018.
Датум рођења(1930-07-31)31. јул 1930.
Место рођењаБеоград
  Краљевина Југославија
Датум смрти3. новембар 2020.(2020-11-03) (90 год.)
Место смртиБеоград
  Србија
Занимањеисторичар књижевности, универзитетски професор
Потпис
Ivo Tartalja's signature.jpg

Иво Тартаља (Београд, 31. јул 1930Београд, 3. новембар 2020) био је српски теоретичар и историчар књижевности, професор Филолошког факултета Универзитета у Београду и почасни члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у којем се налази породична Збирка породице Тартаља.

Биографија[уреди | уреди извор]

Иво Тартаља рођен је 31. јула 1930. у Београду, у једној од последњих грофовских породица на Балкану.[1] Његов отац био је књижевник и песник Гвидо Тартаља а стриц сликар Марино Тартаља.[2]

Тартаља се школовао у Београду, где је завршио Основну школу „Вук Караџић“, Прву мушку гимназију, а затим и Филозофски факултет (филозофска група), на коме је докторирао 1961. године.[2] Радио је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филозофског, потом Филолошког факултета од 1955. до пензионисања 1995. године.[2] Поред редовне наставе на факултету изводио је течајеве за постдипломску наставу у Београду, Новом Саду и Приштини.[2] По више семестара такође је одржавао наставу из теорије књижевности на новооснованим факултетима у Нишу и Крагујевцу.[2] Од оснивања Института за књижевност и уметност (најпре Центра за теорију књижевности и уметности) радио је у екипи оснивача и више година као референт за естетику (1960–1968).[3]

Радио је као секретар Одбора за критичка издања у САНУ (1972-1975), као члан уредништва библиотеке „Књижевна мисао“ Српске књижевне задруге, едиције „Српска књижевна критика“[4] Института за књижевност, као и у редакцијама више периодичних публикација.

Преминуо је 3. новембра 2020. године у Београду.[2]

Тартаља је био почасни члан и оснивач Адлигата.[5]

Дела[уреди | уреди извор]

Као посебна издања објавио је књиге:

  • Почеци рада на историји опште књижевности код Срба (Српска академија наука и уметности, 1964), - докторска дисертација[6]
  • Ђуре Даничића лекције из естетике ( Институт за књижевност и уметност, 1968)[7]
  • Приповедачева естетика, прилог познавању Андрићеве поетике (Нолит, 1979)[8]
  • Београд 21 века – из старих утопија и антиутопија (Српска књижевна задруга, 1989)[9]
  • Пут поред знакова (Матица Српска, 1991, Завод за уџбенике, Бања Лука, 2006)[10]
  • Теорија књижевности за средње школе (Завод за уџбенике, Београд, 1998, 2000, 2003, 2006, 2008, 2013)[11]
  • До праестетике (Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 2007)[12]
  • Песма о песми: широм књижевности (Српска књижевна задруга, 2013.)[13]
  • Естетика Ђуре Даничића, постхумно, 2019.[14]

Приредио је за штампу Студије и критике Љубомира Недића, три књиге Сабраних дела Богдана Поповића (О уметности и стилу, Књижевна теорија и естетика, Листићи и други чланци), и књигу Војина Ракића Богдан Поповић из разговора давних. Уредио је и поједине зборнике.

Библиографија његових радова објављених до 1986. године објављена је у склопу дела „Анали Филолошког факултета” 1979. и 1996. године.[15]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Obitelj Tartaglia”. www.plemstvo.hr. Приступљено 2020-08-18. 
  2. ^ а б в г д ђ „PREMINUO IVO TARTALjA: Srbija se oprostila od omiljenog profesora i velikog naučnika”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  3. ^ TARTALJA, Ivo, 1930-Pesma o pesmi : širom književnosti / Ivo Tartalja. - Beograd : Srpska književna zadruga, 2013 (Novi Sad : Budućnost). - 316 str. ; 19 cm. - (Srpska književna zadruga ; kolo 105, knj. 708). - ISBN 978-86-379-1226-2 (karton)
  4. ^ Milenković, Žarko. „ПОГЛЕД НА КЊИГУ ПРИПОВЕДАЧЕВА ЕСТЕТИКА ИВЕ ТАРТАЉE, Часопис Кораци, бр. 7-9, 2017.” (на језику: енглески). 
  5. ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-08-20. 
  6. ^ Радмила Гикић Петровић: „Критика памћења”, чланак „Иво Тартаља, Теорија књижевности”, стр. 133-142, Дневник, Нови Сад, 2017, ISBN 978-86-7966-082-4, COBISS.SR 318310919
  7. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Ђуре Даничића лекције из естетике :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  8. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Приповедачева естетика : прилог познавању Андрићеве поетике :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Београд XXI века : из старих утопија и антиутопија :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Put pored znakova : tragom Andrićevog stvaralaštva :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Теорија књижевности : за средње школе :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „До праестетике :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  13. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Песма о песми : широм књижевности :: COBISS+”. plus.sr.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2020-12-29. 
  14. ^ Estetika Đure Daničića - Ivo Tartalja - Online knjižara Dereta (на језику: српски). 
  15. ^ Иво Тартаља: Песма о песми - широм књижевности, стр. 316, Српска књижевна задруга, Београд, 2013, ISBN 978-86-379-1226-2, COBISS.SR 199583244
  16. ^ БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА - Dodela nagrade „Đorđe Jovanović“ za 2014.godinu
  17. ^ Михајло Пантић: „Читати, шта друго...”, чланак „Тартаља”, стр. 150-155, Задужбина Петар Кочић, Бања Лука - Београд, 2016, ISBN 978-99955-31-75-1, COBISS.SR 5942040
  18. ^ Награда „Младен Лесковац” уручена професору Иви Тартаљи („Вечерње новости”, 11. јун 2015)
  19. ^ Душан Иванић: „Епифанијска озарења”, стр. 842-848, Летопис Матице српске, децембар 2015.
  20. ^ Иво Тартаља: Награда „Младен Лесковац”, стр. 849-851, Летопис Матице српске, децембар 2015.
  21. ^ „Преминуо је члан оснивач Адлигата, професор Иво Тартаља (1930-2020)” (на језику: енглески). Приступљено 2020-11-10. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Портрет: Иво Тартаља