Иво Шусте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иво Шусте
Лични подаци
Датум рођења (1903-12-16)16. децембар 1903.
Место рођења Сплит,
Датум смрти 22. фебруар 1977.(1977-02-22) (73 год.)
Место смрти Загреб,
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1920—1924
1924—1926
Хајдук Сплит
Конкордија
87 (1)
Репрезентативна каријера
1934 Југославија 3 (0)
Тренерска каријера
1934—1935 Југославија

Иво Шусте (Сплит, 16. децембар 1903. — Загреб, 22. фебруар 1977) био је хрватски фудбалер и фудбалски тренер, веслач, новинар и пливач. Играо је на позицији голмана, а после је играо и у нападу. Након што је престао играти фудбал, радио је као новинар.

Каријера[уреди]

Тренирао је веслање у Гусару из Сплита.[1] 1923. је играо у саставу Хајдука из Сплита који је био државни првак. У Хајдуку је био од 1920. до 1924. године. Због школовања је отишао у Загреб. Тамо је играо за Конкордију за коју је играо до 1926. године, након чега ради као новинар. Посао га је одвео у Београд де је био дописник новина из Загреба. 1934. је постао тренер југославенске репрезентације. Југославију је водио са тројицом тренера, за избор играча с Матом Миодраговићем из Београда и Петром Плешом из Загреба. Први пут је водио 26. августа у Београду против Пољске, а задњи пут 1. јануара 1935. у Атини против Румуније.[2]


Јесени 1938. је био део акцијског одбора који је био састављен ради реорганизовања хрватског фудбала у самосталну ворепрезентацију и одвајања хрватског сопрта од југославенског. У њему су били: Иво Краљевић из Грађанског, Маријан Дујмовић и Луцијан Ковачић из ХАШК-а, Иво Шусте из Хајдука, Богдан Цувај из Конкордије.[3] Постао је утемељивач хрватске спортске слоге, врховног спортског тела Бановине Хрватске, у којој је постао тајником скупа с Јосипом Хорватом. Радио је до 7. априла 1941. године. Успоставом НДХ, једном је ишао у министарство на размену мишљења код представника за спорт Јосипа Миљковића заједно с Тихомиром Мајценом и Ивом Краљевићем. До обнове Хајдука није био више укључен у спорт.

Кад је Хајдук обнављао свој рат у Другом светском рату, Шусте је био у Загребу. Био је у другој групи играча којима се упутило позив за одлазак на Вис обновити Хајдук: Иво Шусте, Фабјан Калитерна, Анте Бакотић, Тончи Боначић, Гајо Рафанели, Шиме Милутин, Анте Кесић, Јосип Лин, Ратко Кацијан, Звоне Коцеић Пићо, Вељко Подује, Владо Крагић, Иво Курир, Ђуро Пуришић. Шусте се одазвао позиву.[4]

После рата био је био пливач. Много је придонео успесима Младости. Председавао је Хрватским пливачким савезом.

Рођак је хрватског председника Матице хрватске Игора Зидића. Још док је Зидић био студент историје уметности, Шусте му је поклонио писаћи строј.

Из Шустине оставштине је остао Хрватски спортски музеј који је преузео пливачки клуб – ХАШК 1913.[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Nacional Igor Zidić - devetnaest opasnih godina karizmatičnog modernista
  2. ^ (engleski) RSSSF Yugoslavia National Team List of Results 1930-1939
  3. ^ HRHB.info, Forum hrvatskih integralista Nogometni vremeplov: HŠK Hajduk Split i Hrvatski nogomet za vrijeme Banovine Hrvatske
  4. ^ Baština 35 23-42, Split 2009. Mladen Cukrov: Šezdeset pet godina obnove Hajduka na otoku Visu, str. 30.
  5. ^ Muzejski dokumentacijski centar Hrvatski športski muzej

Спољашње везе[уреди]

  • Solinska kronika Jurica Gizdić: NOGOMETNE PRIČE IZ BIJELOGA U DRŽAVNI DRES Ivo ŠUSTE - Branič snažnoga i čistoga udarca, 15. oktobra 2011.