Игор Ђорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Игор Ђорђевић
Пуно име Игор Ђорђевић
Друга имена Иги
Датум рођења (1978-12-17)17. децембар 1978.(39 год.)
Место рођења Топола
 СФРЈ
Супружник Зорана Бећић
Занимање глумац
Битна улога Звездара (ТВ серија)
IMDb веза

Игор Ђорђевић (Топола, 17. децембар 1978) је српски глумац.

Биографија[уреди]

Игор Ђорђевић је рођен у Тополи 17. децембра 1978. године. Глуму је дипломирао 2001. године на Академији драмских уметности у Новом Саду у класи Виде Огњеновић. На класи је био са Иваном Босиљчићем, Надом Шаргин, Слобом Стефановићем, Сеном Ђоровић... Стални је члан Народног позоришта од 2002. године. [1] Поред улога у позоришту запажене улоге је остварио у филму Ђавоља варош (2009), и телевизијским серијама Непобедиво срце (2011) и Звездара (2013).

Има звање асистента на Академији лепих уметности и мултимедија[2].

Награде[уреди]

  • Награда из Фонда „Даринка Дара Чаленић” за најбољег младог глумца на 52. Стеријином позорју у Новом Саду за улогу Јанка у представи “Одумирање”
  • Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за најбољу споредну мушку улогу (Бруно – “Дон Крсто”)
  • Награда међународног жирија I Националног театарског фестивала у Подгорици за главну мушку улогу (Џими Портер - „Осврни се у гневу”)
  • Награда Академије уметности Нови Сад
  • Награда за улогу Фриђеша у представи “Тишина трезних” на позоришном фестивалу у Мађарској
  • Годишња Награда Народног позоришта за улоге у представама “Три сестре” и “Муке са слободом”
  • Похвала Народног позоришта за улогу Цара Едипа у представи “Цар Едип”
  • Награда на Медитеранском фестивал “Пургаторије” у Тивту за најбољу мушку улогу (Бруно – “Дон Крсто”)
  • Награда стручног жирија и публике на “Данима Миливоја Живановића” у Пожаревцу за улогу Цара Едипа у представи “Цар Едип”
  • Награда за најбољи сегмент представе на фестивалу “Борини дани” у Врању („Осврни се у гневу”)
  • Награда “Вељко Маричић” за најбољу епизодну улогу на 16. фестивалу Малих сцена у Ријеци за улогу Финог господина у представи “Сексуалне неурозе наших родитеља”
  • Награда публике за глумца вечери на фестивалу “Нушићеви дани” у Смедереву (Вића, срески писар – “Сумњиво лице”)
  • Награда за изузетну дебитантску улогу у филму “Јесен стиже, Дуњо моја” на Филмским сусретима у Нишу
  • Награда Народног позоришта у Београду за најбоље индивидуално премијерно уметничко остварење у оквиру репертоара Куће у периоду од 22. новембра 2010. године до 10. новембра 2011. (улога Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић)
  • Награда "Петар Банићевић" младом глумцу до 35. година који се посебно уметнички истакао и исказао висок професионализам у послу и односу према Народном позоришту у периоду од 1. новембра 2010. до 31. октобра 2011. године.
  • Награда за најбољег глумца на четвртом Међународном амбијенталном позоришном фестивалу "Тврђава театар" за улогу Кањоша Мацедоновића у истоименој представи Виде Огњеновић
  • Награда „Раша Плаовић“, за најбоље глумачко остварење на београдским сценама 2011/2012, (улога Ставрогина у представи „Зли дуси“)

Филмографија[уреди]

Филмографија глумца Игора Ђорђевића
Год. Назив Улога
2000.-те
2002. Класа 2002
2004. Јесен стиже, Дуњо моја кум Петрашин
2005. М(ј)ешовити брак
2006. Кројачева тајна војник
2006. Не скрећи са стазе Супермен
2007. Едина
2007. Хамлет Хамлет
2009. Ђавоља варош Виктор
2009. Јесен стиже, дуњо моја (ТВ серија) кум Петрашин
2010.-те
2010. Златно теле Корејко
2011. Мирис кише на Балкану (ТВ серија) Клиф Мортон
2011. Сестре комшија
2011. Жене са Дедиња Јован
2011. Непобедиво срце (ТВ серија) Влада
2012. Шешир професора Косте Вујића Живојин Мишић
2012. Монтевидео, Бог те видео! (ТВ серија) Мустафа Голубић
2012. Бела лађа Жмикић
2013. Шешир професора Косте Вујића (ТВ серија) Живојин Мишић
2013. Равна гора (ТВ серија) учитељ Живадин
2013-2015. Звездара (ТВ серија) мафијаш „Вожд“ {Дoбрица Петрoвић}
2014. Диван дан за Бананарибе Сима Леновић
2015. За краља и отаџбину учитељ Живадин
2015. Једне летње ноћи Жарко Гавриловић
2015. Панта Драшкић цена части тужилац
2015. Писмо за Деда Мраза тата
2016. Слепи путник на броду лудака Петар Кочић
2017. Meсо Мирко Цвијетић

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]