Игор Бутулија

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Игор Бутулија
Личне информације
Датум рођења (1970-03-21)21. март 1970.(50 год.)
Место рођења Београд
СФР Југославија
Висина 1,89 m
Позиција средњи бек
Јуниорска каријера
1982—1986 Црвена звезда
Сениорска каријера
1985—1993
1993—1994
1994—1995
1995—1996
1996—1997
1997
1998
1998—1999
1999—2000
2000—2005
Црвена звезда
Атлетико Мадрид
БМ Гранољерс
Црвена звезда
Бидасоа Ирун
Спортинг Лисабон
Тусем Есен
Ловћен Цетиње
Црвена звезда
СГ Западни Беч
Репрезентација
1988—2000 Југославија 147 (>400)
Тренерска каријера
2003—2006
2008—2011
СГ Западни Беч
Црвена звезда

Игор Бутулија (Београд, 21. март 1970) бивши је југословенски и српски рукометаш, некадашњи репрезентативац Југославије. Након што је завршио играчку каријеру, ради као рукометни тренер.

Каријера[уреди | уреди извор]

Бутулија је играчку каријеру почео у рукометном клубу Црвена звезда. Са Звездом је играо два финала Купа Југославије 1991. и 1992. године. Када је имао осамнаест година постаје капитен тима, био је најмлађи капитен у историји Црвене звезде.[1] У иностранству је променио неколико клубова, а највише је играо у Шпанији. Наступао је за Атлетико Мадрид, БМ Гранољерс са којим је освојио Куп ЕХФ 1995. године и Бидасоу Ирун.[2][3] Играо је за португалски клуб Спортинг Лисабон, а у јануару 1998. године прелази у немачки Тусем Есен као замена за Александра Тучкина.[4] У лето 1998. придружио се рукометном клубу Ловћен Цетиње.[5] Од 2001. био је играч/тренер у аустријском клубу СГ Западни Беч, са којим је стигао у финале првенства 2004. године. После завршетка играчке каријере, био је тренер Црвене звезде од 2008. до 2011. године.[6][7]

У генерацији са Перуничићем, Јовановићем и Перићем, Бутулија има два злата са Медитеранских игара у Атини 1991. године и Светског првенства за јуниоре 1987. године у Ријеци.[8] Због санкција СР Југославији уведених 1992. године Бутулија и остали српски спортисти нису могли да наступају пар година за репрезентативну селекцију. Освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији.[9] Бутулија је представљао репрезентацију Југославије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју када је освојено четврто место.[10][11]

Успеси[уреди | уреди извор]

Репрезентативни[уреди | уреди извор]

Приватно[уреди | уреди извор]

Пореклом је из Требиња.[12] Његови родитељи су Ратко и Јованка Бутулија.[1] Ожењен је са Слађаном, имају двоје деце, сина Бориса и кћерку Катарину.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Igor Butulija: Ne znam zašto se moj brat igrao sa životom”. blic.rs. 10. 04. 2011. Приступљено 14. 12. 2018. 
  2. ^ „Serbien: Butulija kassiert wegen Schiedsrichter-Beleidigung sieben Monate Sperre”. bmgranollers.cat. 31. 10. 2011. Приступљено 14. 12. 2018. 
  3. ^ „Palmares del primer equipo masculino y femenino”. bmgranollers.cat. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  4. ^ „Gegnerkader TUSEM Essen Saison 1997/98”. archiv.thw-handball.de. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  5. ^ „Sanjam finale sa Šveđanima”. vreme.com. 12. 08. 2000. Приступљено 14. 12. 2018. 
  6. ^ „Тренери Црвене звезде”. rkcrvenazvezda.rs. 14. 12. 2018. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  7. ^ „Butulija novi trener Crvene zvezde”. b92.net. 01. 07. 2008. Приступљено 14. 12. 2018. 
  8. ^ „DAVNO JE BILA 1991: Slovenci najbolji naslednici YU škole!”. balkan-handball.com. 30. 07. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  9. ^ „Чекајући на нову европску медаљу од 1996.”. Политика. 03. 01. 2010. Приступљено 14. 12. 2018. 
  10. ^ „Igor Butulija Sports-Reference”. sports-reference.com. 14. 12. 2018. Архивирано из оригинала на датум 18. 04. 2020. Приступљено 14. 12. 2018. 
  11. ^ „Igor Butulija profile”. olympic.org. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  12. ^ „Trebinje: Grad Jovana Dučića, sunca, vina i dobrih ljudi!”. herceg.tv. 03. 09. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]