Игор Бутулија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игор Бутулија
Личне информације
Датум рођења (1970-03-21)21. март 1970.(49 год.)
Место рођења Требиње[1]
СФР Југославија
Висина 1,89 m
Маса маса
Позиција средњи бек
Сениорска каријера
1986–1993
1993–1994
1994–1995
1995–1997
1997/1998
1998
1998–2001
2001—2006
Црвена звезда
Атлетико Мадрид
БМ Гранољерс
Бидасоа Ирун
Спортинг Лисабон
Тусем Есен
Ловћен Цетиње
СГ Западни Беч
Репрезентација
1988—2000 Југославија 147 (>400)

Игор Бутулија (Требиње, 21. март 1970) бивши је југословенски и српски рукометаш, некадашњи репрезентативац Југославије. Након што је завршио играчку каријеру, ради као рукометни тренер.

Каријера[уреди]

Бутулија је играчку каријеру почео у рукометном клубу Црвена звезда. Са Звездом је играо два финала Купа Југославије 1991. и 1992. године. Када је имао осамнаест година постаје капитен тима, био је најмлађи капитен у историји Црвене звезде.[2] У иностранству је променио неколико клубова, а највише је играо у Шпанији. Наступао је за Атлетико Мадрид, БМ Гранољерс са којим је освојио Куп ЕХФ 1995. године и Бидасоу Ирун.[3][4] Играо је за португалски клуб Спортинг Лисабон, а у јануару 1998. године прелази у немачки Тусем Есен као замена за Александра Тучкина.[5] У лето 1998. придружио се рукометном клубу Ловћен Цетиње.[6] Од 2001. био је играч/тренер у аустријском клубу СГ Западни Беч, са којим је стигао у финале првенства 2004. године. После завршетка играчке каријере, био је тренер Црвене звезде од 2008. до 2011. године.[7][8]

У генерацији са Перуничићем, Јовановићем и Перићем, Бутулија има два злата са Медитеранских игара у Атини 1991. године и Светског првенства за јуниоре 1987. године у Ријеци.[9] Због санкција СР Југославији уведених 1992. године Бутулија и остали српски спортисти нису могли да наступају пар година за репрезентативну селекцију. Освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 1996. у Шпанији.[10] Бутулија је представљао репрезентацију Југославије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју када је освојено четврто место.[11][12]

Успеси[уреди]

Репрезентативни[уреди]

Приватно[уреди]

Његови родитељи су Ратко и Јованка Бутулија.[2] Ожењен је са Слађаном, имају двоје деце, сина Бориса и кћерку Катарину.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ „Trebinje: Grad Jovana Dučića, sunca, vina i dobrih ljudi!”. herceg.tv. 03. 09. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Igor Butulija: Ne znam zašto se moj brat igrao sa životom”. blic.rs. 10. 04. 2011. Приступљено 14. 12. 2018. 
  3. ^ „Serbien: Butulija kassiert wegen Schiedsrichter-Beleidigung sieben Monate Sperre”. bmgranollers.cat. 31. 10. 2011. Приступљено 14. 12. 2018. 
  4. ^ „Palmares del primer equipo masculino y femenino”. bmgranollers.cat. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  5. ^ „Gegnerkader TUSEM Essen Saison 1997/98”. archiv.thw-handball.de. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  6. ^ „Sanjam finale sa Šveđanima”. vreme.com. 12. 08. 2000. Приступљено 14. 12. 2018. 
  7. ^ „Тренери Црвене звезде”. rkcrvenazvezda.rs. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  8. ^ „Butulija novi trener Crvene zvezde”. b92.net. 01. 07. 2008. Приступљено 14. 12. 2018. 
  9. ^ „DAVNO JE BILA 1991: Slovenci najbolji naslednici YU škole!”. balkan-handball.com. 30. 07. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  10. ^ „Чекајући на нову европску медаљу од 1996.”. Политика. 03. 01. 2010. Приступљено 14. 12. 2018. 
  11. ^ „Igor Butulija Sports-Reference”. sports-reference.com. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 
  12. ^ „Igor Butulija profile”. olympic.org. 14. 12. 2018. Приступљено 14. 12. 2018. 

Спољашње везе[уреди]