Игор Гиркин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Игор Гиркин
Igor Ivanovich Strelkov Yekaterinburg3.JPG
Игор Гиркин 2015. године
Датум рођења(1970-12-17)17. децембар 1970.(48 год.)
Место рођењаМосква
 СССР
ШколаMoscow Institute for History and Archives
СлужбаСССР
Русија
ДНР
ВојскаОружане снаге Руске Федерације
Војска Републике Српске
Народна милиција Донбаса
Битке/ратовиРат у Босни и Херцеговини
Први чеченски рат
Други чеченски рат
Рат на истоку Украјине

Игор Гиркин (рус. Игорь Всеволодович Гиркин), познатији под псеудонимом Игор Иванович Стрелков (Москва, 17. децембар 1970), је руски националистички милитант познат као заповједник оружаних снага самопроглашене Доњецке Народне Републике (ДНР), односно једна од кључних личности Рата у Источној Украјини.

Одрастао је породици совјетских официра, али се у доба гласности 1989. године, као младић заинтересовао за антисовјетски Бијели покрет и организирао историјске реконструкције битака из грађанског рата. Након распада Совјетског Савеза је почетком 1992. као припадник руских добровољачких јединица учествовао на страни придњестровских сепаратиста током њиховог рата против Молдове. Неколико мјесеци касније је отишао у БиХ, гдје се као добровољац прикључио 2. мајевичкој бригади Војске Републике Српске. Гиркин је касније своја ратна искуства из БиХ описао у новинским чланцима и књизи мемоара крајем 1990-их. Гиркин се потом вратио у Русију гдје је судјеловао у Првом и Другом чеченском рату; касније је сам наводио да у њима био ангажиран од стране тајне службе ФСБ за обављање "најделикатнијих операција". Током сљедећих неколико година је радио као новинар, те као начелник осигурања руског инвестицијског фонда "Маршал-Капитал" у власништву Константина Малофејева. Познат је по блискости с бројним групама радикалне деснице у Русији.

Након избијања рата у Донбасу у западним и украјинским медијима су се појавили бројни наводи, односно шпекулације које Гиркина/Стрелкова доводе у везу са убиствима и терористичким акцијама, што укључује бомбашке нападе на стамбене зграде у Русији 1999. године[1], који су послужили као један од повода за другу руску инвазију Чеченије, као и присилни нестанци некокико становника чеченског села Хатуни 2001/2002. године, а који се у руским либералним и прозападним круговима тумаче као потицај за чеченску одмазду у облику обарања руских путничких авиона и напад на школу у Беслану неколико година касније.

Гиркин се у сукоб у источној Украјини укључио у априлу 2014. када је у дошао Славјанск, гдје му је локални политичар и самозвани "народни градоначелник" Вјачеслав Пономарјов дао команду над локалним побуњеничким снагама. 12. маја се прогласио командантом свих оружаних снага ДНР. Украјинске власти подигле су 21.5. 2014. оптужницу против њега за тероризам[2] те је један од неколико особа које су се нашле на листи санкција ЕУ-а због улоге у побуни на истоку Украјине.[3]

14. 8. је Гиркин објавио како подноси оставку на мјесто министра обране ДНР, с тиме да га је замијенио Владимир Кононов; дан касније је објављено како ће отићи "на једномјесечни допуст након кога ће преузети нове дужности у Новој Русији". Успркос тога, Гиркин се више није вратио на ратна подручја, него је током сљедећих неколико мјесеци у Русији дао низ изјава којима своје суборце оптужује за неспособност, недисциплину и склоност пљачки, односно да је његова оставка "изнуђена притиском руских власти" које су запријетиле да ће сепаратистима обуставити војну и логистичку помоћ уколико их буде наставио водити.[4] Неколико дана касније га је бивши суборац Александар Бородај оптужио за кукавичлук и план да се, непосредно пред оставку, "у сврху спашавања људства" напусти Доњецк, који је на крају ипак био обрањен.[5]

Успркос тих контроверзи Гиркин у дијелу руске јавности још увијек ужива статус хероја, а од почетка 2015. су све интензивније шпекулације да ће се супротставити руском предсједнику Путину на сљедећем изборима.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Гиркин мог быть причастен к взрывам домов в России Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 28, 2014) (на језику: енглески) (на језику: руски)
  2. ^ „Самопроголошеному міністру оборони "ДНР" І. Стрєлкову інкримінується створення терористичної організації та вчинення терактів в Україні”. Ured generalnog prokuratora Ukrajine (на језику: ukrajinski). 21. V 2014. Приступљено 16. 6. 2014.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ 8 things you should know about Igor Girkin, the Ukraine separatist leader. Global Post. 22. 07. 2014. 
  4. ^ Шаргунов С. А. «Семнадцать километров мы шли маршем через границу» // Свободная пресса, 11.11.2014
  5. ^ „«Кто ты, „Стрелок“?»” (газета). Завтра. 20. 11. 2014.  Непознати параметар |номер= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |аuthor= игнорисан (помоћ)
  6. ^ Shipilin, Pavel. „Strelkov for President of Russia in 2018”. Приступљено 31. 1. 2015.