Игор Леонидович Трунов

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Игор Трунов Леонидович)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ненад Вуњак
Датум рођења(1961-08-12)12. август 1961.(58 год.)
Место рођењаКартали
 Русија

Игор Леонидович Трунов ((рус. Игорь Леони́дович Тру­­но́в) Картали, 12. август 1961), економиста, правник и професор, адвокат и политичар, како у Русији тако и у свијету. Члан је многих свјетских асоцијација у којима обавља високе позиције. Такође, Игор је и инострани члан Академије наука и умјетности Републике Српске од 2011. године.

Биографија[уреди]

Игор Леонидович Трунов рођен је 12. ав­гус­та 1961. године у Кар­та­ли­­ји, Чељабинској области у Русији. Доктор је прав­них наука и ма­ги­стар ек­о­номских наука. Ужа на­учна област му је заш­­­ти­­та права личности у об­лас­ти кривичнопро­цес­­ног права. Професор је на Московском државном уни­вер­­зи­те­ту културе и умјетности (МГУКИ).

Национални је предсједник Свјетске асо­ци­ја­­ције прав­ника у Вашингтону, замјеник пред­сјед­­ника Ме­ђу­народног савеза правника, руко­во­ди­­лац Од­је­ље­ња за правне науке Руске академије природних н­а­у­ка, пр­ви потпредсједник Федералног савеза ад­во­ка­та Русије, члан Ме­ђу­на­род­­ног удружења упоредног права, члан Руског јав­ног института би­рач­­ког права (Российский общественный институт из­би­ра­тельного пра­­ва – РОИИП) и почасни члан Српског удружења за кривично­прав­­ну тео­­рију и праксу.

Добитник је многобројних домаћих (руских) и међународних наг­ра­­да: за допринос миру правним методама, за достигнућа и про­фе­сио­на­­лизам раду, за допринос развоју руске адвокатуре, за заслуге у заш­ти­­ти права и слобода грађана, за рад на учвршћивању духовно-мо­рал­них основа службе отаџбини, за рад на учвршћивању правне државе, гра­ђанског друштва, закона и пра­во­су­ђа у Руској федерацији.

За иностраног члана Академије наука и умјетности Ре­­­публике Српске изабран је 17. марта 2011. године.[1]

Игор је такође подпредсједник странке Демократске праведне Русије.[2] Трунов је бавио адвокатуром све до септембра 2016. године када је 16. септембра те године тај статус изгубио. Како се наводи у образложењу статус адвоката је изгубио због кршења професионалне етике, због чега адвокатска комора доноси овакву одлуку.[3]

Аутор је око 500 научних радова, међу којима су и уџбеници, мо­но­­гра­фи­је, научни чланци, осврти и коментари и др, од којих издвајају следећи:

  • Новый экзамен на звание адвоката, Учебно-практическое пособие Ответ­стве­нный редактор, руководитель авторского коллектива, Издательство „Ю­РАЙТ” 2012;
  • Комментарий к Федеральному закону „О полиции“, Научный редактор – Трунов И. Л, Печ. Издательство „ЮРАЙТ“2012; Уголовное су­до­производство: проблемы теории, нормотворчества и пра­во­при­менения, (сбор­ник научных трудов), Возмещение вреда причиненного дол­жностным лицом. Печ. Рязань, издательство Академии ФСИН России. 2010;
  • Экстремизм и его причины, Печ. Москва, 2010; Российская госу­дар­стве­нн­ость в начале 21 века, Материалы Всероссийской научно-практической кон­ференции „Госу­дарство, право, управление 2008”;
  • Государственная тайна: правовые аспекты, Печ. 2008; Уголовное судопроизводство: проб­ле­мы теории, нормотворчества и правоприменения, (сборник научных трудов), Рязань, издательство Академии ФСИН России 2008;
  • Мораль и догма юриста. Про­фе­ссио­нальная юридическая этика, Издательство „Эксмо” 2008;
  • Уголовное право Российской Федерации, Особенная часть: Учебник для вузов. Гриф УМО, Издательство „Высшее образование”, 2007;
  • Материалы Всеро­сси­йской научно-практической кон­фе­рен­ции, Государство, право, управ­ле­ние  2007;
  • Комментарий к Уголовно-ис­полнительному кодексу РФ, М. Изда­тель­ство „Эксмо” 2006; Уголовный про­цесс  допущен МВД РФ в качестве уч­ебника для образовательных учреж­дений, М. Издательство „Юстицинформ” 2006;
  • Энциклопедия будущего ад­во­ка­та, Учебное пособие, Мос­ква 2006; Уголовно-процессуальное право, Учебник, Издательство „Юристъ”, 2005;
  • Уголовное право Российской Фе­де­ра­ции. Общая часть, Уче­б­ник для вузов, М. Высшее об­ра­зование, 2005; Терро­ризм, Правовые аспекты бор­ьбы, Москва 2005;
  • Права лич­ности и условия их обеспечения в уголовном про­цессе, Москва 2002; Воз­мещение вреда жертвам терроризма, Материалы на­учно-практической кон­фе­рен­ции на тему: „Защита прав и свобод человека”, 2005.

Референце[уреди]

  1. ^ „Игор Трунов”. Академија наука и умјетности Републике Српске. Приступљено 24. 5. 2017. 
  2. ^ „Политическая Партии «Демократическая правовая Россия» — Сайт”. Сила Росии. Приступљено 24. 5. 2017. 
  3. ^ „Игор туранов изгубио статус адвоката”. ПБК. Приступљено 24. 5. 2017.