Игра четири скакача

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.


Игра четири скакача
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
c8 black bishop
d8 black queen
e8 black king
f8 black bishop
h8 black rook
a7 black pawn
b7 black pawn
c7 black pawn
d7 black pawn
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
c6 black knight
f6 black knight
e5 black pawn
e4 white pawn
c3 white knight
f3 white knight
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white pawn
d2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
f1 white bishop
h1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Потези1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. Сц3 Сф6
ЕХОC47—C49
ГлавноОтворене игре

Игра четири скакача је шаховско отварање које почиње потезима:

1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. Сц3 Сф6

Даје садржајну маневарску борбу. Данас се ријетко игра, јер бијели постиже само минималне предности.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Историјат[уреди | уреди извор]

Варијанте[уреди | уреди извор]

4. Лб5[уреди | уреди извор]

abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
c8 black bishop
d8 black queen
e8 black king
f8 black bishop
h8 black rook
a7 black pawn
b7 black pawn
c7 black pawn
d7 black pawn
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
c6 black knight
f6 black knight
b5 white bishop
e5 black pawn
e4 white pawn
c3 white knight
f3 white knight
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white pawn
d2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
a1 white rook
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
h1 white rook
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Шпанска варијанта: 4. Лб5

Најчешћи потез бијелога је is 4. Лб5, шпанска варијанта. Ова варијанта може бити постигнута са Руј Лопез отварањем, варијантом берлинске одбране. Послије 4. Лб5, црни има три главне алтернативе.

Први од ових алтернарива је 4. Лб4, симетрична варијанта позната као дупла шпанска варијанта.

Црни може играи агресивно са 4. Сд4, Рубинштајн варијанту. Бијели не може освојити пјешака са 5.Схе5, јер црни враћа пјешака с предношћу након 5. Де7 6. Сф3 (6. ф4 Схб5 7. Схб5 д6) Схб5 7. Схб5 Дхе4+ 8. Де2 Дхе2+ 9. Кхе2 Сд5 10. ц4 а6! Бијели најчешће игра 5. Ла4, кад црни обично наставља у гамбит моду са 5. Лц5 6. Схе5 0-0 7. Сд3 Лб6 8. е5 Се8 а слиједи д6. Још једна линија, која многе амбициозне црне играче одвраћа од играња Рубинстеина, је 5. Схд4 ехд4 6. е5 дхц3 7. ехф6 Дхф6 (7. цхд2+ 8.Лхд2 Дхф6 9. 0-0 је опасан за црнога) 8. дхц3 Де5 +. Ово често доводи до брзог извлачења након 9. Де2 Дхе2+.

У посљедњих неколико година, црни је покушавао 4. Лд6 са различитим резултатима.[1] Тај потез уклања убод са 5. Лхц6, који се суреће са 5. дхц6, добром игром. Ако бијели игра тихо, црни ће се регруписати са 0-0, Тe8, Лф8, и д6.

4. д4[уреди | уреди извор]

Ако бијели игра 4. д4, настаје шкотска игра четири скакача. Ово води до отворене позиције, која може бити постигнута помоћу шкотске игре, 1. e4 e5 2. Сф3 Сц6 3. д4 eхд4 4. Схд4 Сф6 5. Сц3. Ова варијанта је играна у петој партији 1996. Дип Блу против Гарија Каспарова.

Из једног разлога, бијели може да одабере редослијед четири скакача (3. Сц3) преко шкотске игре (3. д4), осим што се боји да послије 3. д4 ехд4 4. Схд4 црни може да изабере 4. Лц5 или 4. Дх4, је да ће бијели можда жељети да игра београдски гамбит (1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. Сц3 Сф6 4. д4 ехд4 5. Сд5 !?). Из шкотске игре није могуће доћи до београдског гамбита. Међутим, београдски гамбит је удаљен други по популарности од 5. Схд4.

4.Bc4[уреди | уреди извор]

Даљња могућност је 4. Лц4, италијанска игра четири скакача или пруска игра четири скакача, популарна 1880-их, мада се ова линија сматра инфериорном према Пинскију, ИМ Лери Д. Еванс ју сматра изравном грешком.[2] Црни може сачувати симетрију са 4. Лц5, што води до тихог Гучо Пијанисима. Бољи наредни потез за бијелога који води до ове позиције је преко гучо пијана са 1. е4 е5 2. Сф3 Сц6 3. Лц4 Лц5 4. Сц3 Сф6. Линија је омиљена међу млађим играчима због свог једноставног и лаког развоја, али такође га је успјешно искористио Нигел Шорт против Антоанете Стефанове.[3]

Проблем играња ове позиције преко игре четири скакача је послије 4. Лц4, псеудо-жртва скакача са 4. Сxe4!, трик централне виљушке. Тада 5. Лхф7+?, иако површно атрактиван, препушта ловачки пар и централну контролу црном. Након 5. Кхф7 6. Схе4 д5 7. Сег5+ Кг8, црни већ пријети 8. е4, а након 8. д3 х6 9. Сх3 Лг4, црни има врло моћан положај, са неприлагођеним сцијетлопољним ловцем, снажним шпјешачким паром у центру и сигурним краљем, док бијели треба да разрађује како да изолованог витеза на х3 примири у игру; често ће требати да се игра на г1.

Умјесто 5. Лxф7+?, боља шанса за бијелога да игра за једнакост је 5. Сxe4, иако 5. д5 добром игром враћа фигуру, 6. Лд3 (6. Лxд5? Сxд5 7. Сц3 Дд8 Естрин; 6. Лб5 дxe4 7. Сxe5 Дг5! Колијнов Лебрук; (6. д4 дxц4 7. д5 Сe7 8. Сц3 ц6 Кордел–Шупли, 1905) 6. дxe4 (недавно откривени 6. Сб4 је такође игрив 7. Лxe4 Лд6 8. д4 Сxд4 9. Сxд4 exд4 10. Дxд4 0-0 11. Лe3 (11. 0-0? Лxх2+ побјеђује) Дe7 (Тартаковер–Аткинс, Лондон, 1922.[4]) и сада неутралан 12. 0-0 Лe5 би био чудан за бијелога.[5] У горњој линији, амбициознији је 8. exд4 9. Сxд4 0-0!?, у мечу између Сигберта Тараша и Емануела Ласкера 1916, који је водио црнога до побједе у 23 потеза.[6]

Још један покушај је 5. 0-0!? преношење у варијанту Боден–Киесерицки гамбит.

4. г3[уреди | уреди извор]

Игор Глек је фаворизовао 4. г3, припремајући развој ловца на г2. Према Пинскију, галвни одговори црнога су 4. Лц5 и 4. д5, оба се сматрају да ће изједначити за црнога. Хеловин гамбит стил 4. Сxe4 је такође покушан на велемајсторском нивоу у игри између Илије Смирина и Бартломеја Мациеје.[7]

4. Лe2[уреди | уреди извор]

Иако се ријетко виђа, овај потез се може играти. На примјер, ако црни игра 4. Лб4, бијели има одговоре 5. Сд5, 5. 0-0 и 5. д3, који задржавају равноправност са прецизном игром.

4. a3[уреди | уреди извор]

Тихи 4. a3, Гунсберг варијанта, је специјалност пољског велемајстора Павела Блехма.

4. Сxe5[уреди | уреди извор]

Сумњиви гамбит је 4. Схе5?!, Такозвани хеловин гамбит. Након 4. Схе5 5. д4, бијели покушава да заузме центар са својим пјешацима и врати црне скакаче на њихова почетна поља. Велемајстор Лери Кауфман каже да је ова линија оповргнута са 5. Сц6 6. д5 Лб4! 7. дхц6 Схе4 8. Дд4 Де7, који приписује Јану Пинском.[8] Према Макс Евеој уводној серији волумена 11, црни има одлучујућу предност након 5. Сг6 6. е5 Сг8 7. Лц4 д5 8. Лхд5 ц6.[9]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ 365chess.com
  2. ^ The Fork Trick, published in Chess Life April 2000 and May 2000 Facsimile online Архивирано 2013-05-18 на сајту Wayback Machine (chesscamp.net)
  3. ^ Checkpoint no. 55, Carsten Hansen, ChessCafe.com, 2003, see review of The Four Knights.
  4. ^ „Savielly Tartakower vs. Henry Ernest Atkins, London (1922)”. Chessgames.com. 
  5. ^ Dr. S. Tartakower and J. du Mont, 500 Master Games of Chess, Dover Publications, 1975, p. 53. ISBN 0-486-23208-5.
  6. ^ This game is analysed by Jan Pinski in The Four Knights, and can be played through here.
  7. ^ „Ilya Smirin vs Bartlomiej Macieja, CZE-chT 0304 2003”. ChessGames.com. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2011. Приступљено 16. 3. 2010.  and „Ilya Smirin vs Bartlomiej Macieja TCh-CZE Extraliga 2003-4 2004”. ChessGames.com. Приступљено 16. 3. 2010. 
  8. ^ Kaufman, Larry (2004). The Chess Advantage in Black and White. McKay Chess Library. стр. 328. ISBN 0-8129-3571-3. 
  9. ^ A Breeze in the sleepy Four Knight's Game

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]