Игриш

Координате: 46° 06′ 47″ С; 20° 47′ 05″ И / 46.113056° С; 20.784722° И / 46.113056; 20.784722
С Википедије, слободне енциклопедије
Игриш
Igriș
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаВелики Семпетар
Становништво
 — (2011)1.115
Географске карактеристике
Координате46° 06′ 47″ С; 20° 47′ 05″ И / 46.113056° С; 20.784722° И / 46.113056; 20.784722
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина87 m
Игриш на карти Румуније
Игриш
Игриш
Игриш на карти Румуније
Остали подаци
Поштански број307386
Позивни број0256
Регистарска ознакаTM

Игриш (рум. Igriș) је насељено место у општине Велики Семпетар, округ Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 87 м.

Прошлост[уреди | уреди извор]

Ту је постојао цистерински манастир који су уништили Татари током најезде 1241. године. Исти је основала супруга угарског краља Беле III, а у њега су дошли монаси из Француске. Игриш је 1541. године постао власништво тамишког префекта Петра Петровића, који је ту поставио српску војну посаду. Турци су већ 1551. године место уништили и оно је запустело.

По "Румунској енциклопедији" у 17. веку обнављају га насељеници, бројни Срби; помиње се као насељено место (1647). У следећем 18. веку више нема много Срба, а доминирају Румуни који се насељавају у два таласа (1715. и након 1750). Срби граничари су масовно отишли у Русији 1751. године.

Јегриш је 1764. године православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[3] По аустријском царском ревизору Ерлеру место "Егриш" је 1774. године било у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту "Јегриш" су била четири свештеника. Пароси, поп Јован Георгијевић (рукоп. 1784), поп Живан Николајевић (1787), поп Гаврил Георгијевић (1796) и ђакон Василије Путић служили су се сви српским и румунским језиком.[5]

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису из 2002. године у насељу је живело 1.202 становника.[6]

Попис 2002.[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 2002. године[6]
Румуни
  
960 80,1%
Роми
  
232 19,4%
Мађари
  
6 0,5%

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  6. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала 2012-09-18. г. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]