Игриште (Лесковац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Игриште
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Град Лесковац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 258
Географске карактеристике
Координате 42°52′17″ СГШ; 21°48′14″ ИГД / 42.871333° СГШ; 21.803833° ИГД / 42.871333; 21.803833Координате: 42°52′17″ СГШ; 21°48′14″ ИГД / 42.871333° СГШ; 21.803833° ИГД / 42.871333; 21.803833
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 416 м
Игриште на мапи Србије
Игриште
Игриште
Остали подаци
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Игриште је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 258 становника.

Етимологија[уреди]

Игриште, као стварна именица, у српском језику означава места на коме се игра. Могуће је да су се на овом месту, у далекој прошлости, док Словени нису примили хришћанство, изводиле игре са значењем култне радње. Касније, засељено село, на овом месту добило је име Игриште, то јест задржало име самог локалитета. Многе култне радње, као остатке прастарих религија и магије, и данас живе у народу, па је могуће да су на месту данашњег Игришта, те радње извођене и после примања хришћанства.

Географија[уреди]

Положај[уреди]

Село Иrриште лежи у врху сушичке области, 18 километара југозападно од Лесковца, кад се иде путем кроз Сушицу, међу бреговима што чине дно Лесковачког мора, на ободу Котлине и у подножју задњих превоја планинског масива Гољака. Оно се, са источне стране, додирује са атаром села Мирошевца и њему гравитира административно. Географски, ово село не припада Поречју у ужем смислу, већ малој области Сушици, која улази у шири појам Поречја. Са овим селом се излази из ветерничке равни и улази у Сушицу, долину истоимене реке Сушице, једине леве притоке реке Ветернице кад она напусти Пољаницу и Клисуру и yђe у Котлину. У долини ове речице налази се пет сеоских насеља. То су, поред Игришта: Славујевце, Дрводеља, Кукуловце и Шишинце.

Хидрографија[уреди]

Игриште се налази на месту где се формира река Сушица од два потока: једног, који извире из Хајдучког кладенца, и другог, чије се извориште налази на потесу Братиновац из Сувог кладенца испод Маркове главе. Воде ова два потока, сједињене у Игриште, теку даље у правцу североистока под именом Сушице. Иако је терен на коме је село Игриште засељено брдовит и висок, изданске воде се нађу, па сељаци овог села копају и бунаре и из њих употребљавају воду за пиће и за остале домаће потребе.

Земља[уреди]

Атар овог села има површину од 636 хектара, од чега на обрадиву земљу пада 265 хектара. Под воћњацима је 22 хектара, под пашњацима 72 хектара и под шумом 175 хектара. Земља села Игришта носи ове називе: Сватовска арница, Равниште, Дуваниште, Долина, Арнаутско гробље, Пален чукар, Танки рид, Росуље, Селишка долина, Ржиште, Пољанска арница, Средња арница, Коњарска долина, Бели камен и Рашитовица. Сви ови потеси су по брежуљцима. Њиве и ливаде су била или стране брежуљака са благим падом и често дебелим слојем xyмyca и глине.

Историја[уреди]

Село Игриште се не помиње у повељама српских средњовековних владара које се односе на Дубочицу и Сушицу. То може значити да је оно млађе насеље и да y 14. веку, из кога су периода и ова историјска документа, оно није ни постојало. У тим документима се, међутим, помињу село Сушица и река Сушица. Према акту цара Душана из 1348. године вероватно је Сушица била лено његовог војсковође и истакнутог властелина Влатка (Вратка), јер је он, за владе Душанове, даровао село Сушицу Цркви хиландарској, а овај њеrов дар цар Душан, као државни поглавар, потврдио 1348. године. Карактеристично у овом документу јесте то да се као међа села Сушице наводи Дубочица („и међа јој Гл‘бочица“). То значи да се мала област Сушица сматрала одвојеном облашћу и да није улазила у појам Немањине Дубочице. Данас се у области Сушице не налази село Сушица, па је Драгољуб Трајковић мишљења, с обзиром да се ово село граничило са Дубочицом, да је то данашње село Шишинце.

Сем овог акта цара Душана, за Сушицу је интересантан и акт Cтефана Лазаревића као српског деспота из 1395. године, којим је он, заједно са Својом мајком кнегињом Милицом и својим братом Вуком, поклонио руском манастиру Светом Пантелејмону у Светој Гори „у Гл'бочици … и село Вина с метохом и с међами и забелом и међа забелу тому до реке Сушице и до радонинске међе". Из овог последњег документа произлази да пред крај 14. века село Игриште није постојало, штавише да на том месту није постојало ни неко друго сеоско насеље, јер овај документ помиње реку Сушицу у њеном изворишном делу где се овај крај и сада дoдирује са атаром села Вине. Свакако је та област тада била под шумом-забел, и да је било оно пространо зелено шумско море које је, после продирања Словена у ове крајеве и уништења свих насеља из рновизантинске епохе прекрило бескрајна пространства. Хан помиње Иrриште и бележи да је 1858. године имало caмо 8 кућа, а Милан Ђ. Милићевић је забележио да је одмах после ослобођења имало 22 пореске главе.

Како је познато да je Игриште под Турцима било засељено Арбанасима, вероватно је Хан побележио арбанашке куће у овом селу. Није вероватно да су оне 22 пореске главе, које је забележио Милићевић, били Арбанаси, јер се зна да су они пред српском војском напустили село и одселили се у области планине Гољака.

Демографија[уреди]

У насељу Игриште живи 235 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,1 година (39,5 код мушкараца и 43,0 код жена). У насељу има 80 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,65.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 562
1953. 599
1961. 549
1971. 475
1981. 411
1991. 353 351
2002. 292 297
2011. 258
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
292 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]