Игуманова палата

С Википедије, слободне енциклопедије
Игуманова палата
Игуманова палата
Игуманова палата
Информације
Локација Србија Београд, Србија
Статус завршена
Саграђена 1938.
Број спратова 6
Компаније
Архитекта Браћа Крстић
Аутор Браћа Крстић

Игуманова палата или правилније палата Игуманов, Теразије 31 у Београду, саграђена је 1938. године према пројекту архитеката Петра и Бранка Крстића[1], у стилу модернизма. Подигао ју је Сима Андрејевић Игуманов (1804—1882), српски трговац и велики добротвор.

Историја[уреди | уреди извор]

Палата Игуманов саграђена је у време интензивних напора да се Теразије, које су у међуратном периоду постале градски центар, обогате репрезентативним објектима. Задужбина трговца Симе Игуманова Призренца[2] расписала је ужи конкурс за пројекат палате крајем 1935. године.[3] Конкурс је водио Пера Поповић, поборник српско-византијског стила, а на конкурс су позвани архитекта Александар Дероко и архитекте Бранко и Петар Крстић. Захтев је био да палата буде монументална и у траженом стилу. Рад браће Крстић, модернизована верзија српско-византијског стила, са широким аркадама у приземљу, је усвојен на конкурсу и током 1936. године је почела израда главног пројекта.[4] Задужбина је национализована након Другог светског рата и 1991. је враћена Српској православној цркви. Од издавања у закуп одржава се Призренска богословија и стипендира се 300 ђака и студената са Косова и Метохије.[5]

Архитектура[уреди | уреди извор]

Током разраде пројекта архитекте Крстић су одустале од нефункционалних елемената, попут аркада у приземљу и коначно завршиле пројектовање крајем 1936. године. Одређено је да буде изграђена на углу улица Александрове и Краља Милана, због чега је у пролеће 1937. порушен низ објеката, од двоспратнице поред палате Assicurazioni Generali на Теразијама до кафане "Ужице" у Александровој.[6] Изградња је започета 1937., темељи су освећени 6. септембра,[7] а завршена у априлу 1938. године. И у време градње извршене су неке мање исправке, а непосредно после Другог светског рата урађене су неке мање преправке у приземним просторијама. Игуманова палата је угаона петоспратница. Декоративни мотив издуженог залученог отвора води порекло из српско-византијског стила, а пројектанти су га супротставили формалним одликама модернизма – мермерној облози фасаде, низовима правоугаоних прозора на последњем спрату, јакој надстрешници у приземљу, декоративним округлим прозорима на врху грађевине, декоративној шипки за заставу... У приземљу је пословни простор, док је на спратовима становање. Употребљени материјали одговарају стандардима периода у коме је објекат изграђен. Улази у зграду су декоративно обрађени у гипсу и штуко-мрамору. На фасади зграде налази се натпис: „Задужбина Симе Андрејевића Игуманова Призренца“.

Скулптура[уреди | уреди извор]

Нова скулптура Сима Игуманов са сирочићима, која се на Игумановој палати у Београду опет налази након 71 годиеу. Исту старију скулптуру великог српског добротвора је група скојеваца разлупала 1950. године.

На врху зграде првобитно се налазила скулптура Симе Игуманова са сирочићима, рад вајара Лојзе Долинара, "први групни вајарски рад у нашој земљи"[8][9], монтирана је крајем јануара 1939[10]. Група је представљала завештача са "рано преминулим сином и јужносрбијанском омладином, чији је велики добротвор".[11] Група скојеваца ју је 1950. године, у сред дана, чекићима разлупала.[12] Скулптура истог изгледа је поново враћена 22. априла 2021.[13][14][15][16]

Значај[уреди | уреди извор]

Предња фасада

Игуманова палата је једно од најзначајнијих дела архитеката Петра и Бранка Крстића, као и један од кључних објеката на коме се огледа процес трансформације традиционалног академског метода у модерни, те је због својих вредности проглашена за споменик културе (Решење Завода за заштиту споменика културе града Београда бр. 1082/1 од 24.5.1977).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
  2. ^ Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
  3. ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
  4. ^ Вујовић, Бранко (2003). Београд у прошлости и садашњости. Београд: Издавачка кућа Драганић. стр. 216. 
  5. ^ Православље, бр. 1299. од 1. маја, Повратак скулптуре Сима Игуманов са сирочићима. Београд: СПЦ. 2021. стр. 43. 
  6. ^ "Политика", 11. април 1937
  7. ^ "Политика", 7. септ. 1937
  8. ^ Време, 21. дец. 1938, стр. 5. digitalna.nb.rs
  9. ^ "Време", 31. јул 1938 - фото
  10. ^ "Време", 27. јан. 1939
  11. ^ "Политика", 6. феб. 1939
  12. ^ Кокотовић, Будимир (2021). Православље, бр. 1299. од 1. маја, Споменици Симе А. Игуманова, вечног добротвора богословија у Призрену и Нишу. Београд: СПЦ. стр. 41. 
  13. ^ Враћа се круна на Игумановљеву палату („Политика”, 24. фебруар 2020)
  14. ^ „Завршава се обнова скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима. Политика. 2. 3. 2021. Приступљено 5. 3. 2021. 
  15. ^ Повратак скулптуре „Сима Игуманов са сирочићима” (СПЦ, 22. април 2021)
  16. ^ Васиљевић, Бранка (23. 4. 2021). „Обновљена скулптура „Сима Игуманова са сирочићима. Политика. Приступљено 23. 4. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  1. М.Ђурђевић, Петар и Бранко Крстић, Републички завод за заштиту споменика културе, Београд 1996
  2. Ж. Р. П, Сима Андрејевић-Игуманов, Правда, 2.3.1941.
  3. Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда

Спољашње везе[уреди | уреди извор]