Идентификација жртава трговине људима
Идентификација жртава трговине људима је процес у коме се препознају жртве трговине људима и утврђује се да ли је нека особа жртва трговине људима или не.[1] Препознавање могућих жртава трговине људима представља један од основних предуслова за супротстављање овој појави.
Значај идентификације жртава трговине људима[уреди | уреди извор]
Идентификација жртава трговине људима је значајна због заштите њихових људских права. Из тог разлога неопходно је брзо и коренито реаговање, али сам процес може трајати дужи временски период. Уколико се не деси да дође до правовремене идентификације, изостају и адекватни видови подршке жртви и приступ услугама које јој могу помоћи да се опорави од трауме, као и недостатак података који ће омогућити адекватно праћење присуства и раширености процеса.
Велики број међународних стручњака дели мишљење да је, у циљу значајнијег напретка у борби против трговине људима, неопходно унапредити сам процес идентификације жртава.
Процес идентификације жртава[уреди | уреди извор]
Сам процес идентификације жртава трговине људима је дуготрајан процес и може трајати месецима. Тај процес може захтевати размену информација између држава и различитих органа, укључујући како државне, тако и невладине организације за подршку жртвама. Конвенција Савета Европе за борбу против трговине људима, чланом 12 става 1 и 2 наводи да надлежни органи треба да обезбеде да жртве добију бесплатну помоћ који се огледа у минималном пакету услуга гарантованих од стране државе.[2]
Након што је сам процес идентификације жртава трговине људима завршен, и када је донета коначна одлука да ли је жтва трговине људима или не, надлежни органи су у обавези да жртви обезбеде пуну помоћ и заштиту, као што је прописано у члану 12 став 3 и 4 Конвенције Савета Европе за борбу против трговине људима.[2]
Организациони аспекти идентификације[уреди | уреди извор]
На основу члана 10 Конвенције Савета Европе за борбу против трговине људима, идентификација жртава мора бити спроведена искључиво од стране надлежних органа.[3] Под надлежним органима се у овом случају подразумевају јавне власти које могу да имају контакт са жртвама трговине људима, као што су амбасаде, конзулати, полиција, инспекција рада. Конвенција не захтева да надлежни органи имају стручњаке у области трговине људима, али захтева да имају квалификоване људе који су прошли обуку, тако да су обучени да ефикасно препознају жртве.
Самоидентификација жртава трговине људима[уреди | уреди извор]
Веома важан аспект у процесу идентификације жртава састоји се у самоидентификацији, тј. њиховој способности да увиде и препознају и прихвате чињеницу да су постали жртве тешког кривичног дела, жртве трговине људским бићем. Неопходно је стварање услова у којима ће се жртвама омогућити да се самостално идентификују.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Милановић, Лидија (2016). Заштита ученика од трговине људима. Београд: Министарство просвете, науке и технолошког развоја. стр. 36. ISBN 978-86-7452-065-9.
- ^ а б „Конвенција Савета Европе о борби против трговине људима”. Приступљено 31. 10. 2018.
- ^ „Конвенција Савета Европе о трговини људима”. Приступљено 31. 10. 2018.