Пређи на садржај

Избори за Скупштину Републике Косово 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори на Косову 2021.

← 2019. 14. фебруар 2021. фебруар 2025. →

120 посланичких мандата Скупштине
61 мандата потребно за већину
Излазност48,78% (Раст4,19%)
Странка Вођа % Мандати +/–
ПСО Аљбин Курти 50,28 58 +29
ДПК Енвер Хоџај 17,01 19 -5
ДСК Авдулах Хоти 12,73 15 -15
АБК Рамуш Харадинај 7,12 8 -5
СЛ Горан Ракић 5,09 10 0
ТДПК Фикрим Дамка 0,75 2 0
Вакат Бехрим Шабани 0,62 1 -1
НДИК Елберт Краснићи 0,38 1 0
РИ Газменд Салијевић 0,38 1 +1
НДС Емилија Реџепи 0,36 1 0
СДУ Дуда Баље 0,29 1 +1
ЈГП Адем Хоџа 0,25 1 0
ПАИ Беким Арифи 0,25 1 0
ППКР Ерџан Галуши 0,25 1 +1
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.
Резултати по општинама;
  ПСО   СЛ   ДПК   АБК   ТДПК
Премијер пре Премијер после
Авдулах Хоти
ДСК
Аљбин Курти
ПСО

Избори за Скупштину Републике Косово 2021. били су ванредни избори за посланике у Скупштини самопроглашене Републике Косово,[а] који су одржани 14. фебруара 2021. године, уз присуство међународних чинилаца (УНМИК, ОЕБС и ЕУЛЕКС). Били су то пети по реду скупштински избори од једностраног проглашења независности, односно осми од успостављања управе УНМИК на подручју Косова и Метохије.[1][2]

Убедљиву победу остварила је листа коју је предводио покрет Самоопредељење на челу са Аљбином Куртијем и његовом коалиционом савезницом Вјосом Османи. Њихова листа је освојила више од 50% гласова, што је био највећи удео од првих скупштинских избора одржаних 2001. године, док су њихови главни политички ривали, Демократска партија Косова и Демократски савез Косова, остварили знатно лошије резултате у односу на претходне изборе, изгубивши значајан број манадата.

Након конституисања новоизабраног скупштинског сазива, посланици су 22. марта 2021. изабрали нову Владу на челу са Албином Куртијем, а потом је на седници од 4. априла 2021. за председницу Републике Косово избрана Куртијева коалициона савезница Вјоса Османи.[3][4]

Изборни систем

[уреди | уреди извор]

Избори су одржани по пропорционалном изборном систему, са отвореним изборним листама, а расподела посланичких манадата обрачунавана је према Сент Лагијевом методу, уз изборни цензус од 5% у односу на број гласача који су изашли на изборе. Од укупно 120 посланички места у Скупштини Републике Косово, 10 манадата је било резервисано за представнике српске заједнице, док је додатних 10 манадата било предвиђено за представнике разних мањинских заједница.[5][6]

Расписивање

[уреди | уреди извор]

Након претходних скупштинских избора који су одржани 6. октобра 2019. године, нова Влада Републике Косово је 3. фебруара 2020. године формирана путем склапања коалиције између покрета Самоопредељење и Демократског савеза Косова (ДСК), а за премијера је тада изабран Аљбин Курти. Коалиција се убрзо распала пошто је ДСК већ 25. марта 2020. поднео захтев за изгласавање неповерења због неслагања око мера предузетих поводом пандемије ковида 19. Захтев је усвојен, пошто је чак 82 посланика ускратило поверење Куртијевој влади, што је био први пут да је нека влада на Косову пала на такав начин. Куртијева влада је потом наставила са радом као прелазна, док је вођа ДСК Авдулах Хоти покушао да формира нову. Самоопредељење је довело у питање Хотијеву подобност да буде премијер, тврдећи да се влада не може формирати без странке која је освојила највише мандата на претходним изборима. Упркос томе, Уставни суд је 28. маја потврдио да се влада може формирати од стране било које скупштинске већине, без нових избора. Суд је пресудио да након што странка која је победила на изборима поново није успела да формира нову владу, друга странка има право на покушај. Потом је 3. јуна изабрана нова Хотијева влада са минималних 61 гласова за и 24 против, док је један био уздржан. Међутим, 21. децембра Уставни суд је утврдио да је глас Етема Арифија из мањинске Ашкалијске партије за интеграцију у корист Хотија био неважећи (пошто је Арифи осуђен за превару) што је значило да влада није добила подршку већине посланика. Након тога су расписани нови избори, за 14. фебруар 2021. године.[7]

Учешће Срба

[уреди | уреди извор]

На изборима су учествовале три листе које су представљале косовско-метохијске Србе. Најбоље резултате остварила је Српска листа (СЛ) на челу са Гораном Ракићем, који није био кандидат за посланика, већ је носилац листе био Игор Симић. СЛ је освојила 44.407 гласова (5,09%), добивши свих десет манадата резервисаних за посланике из редова српске заједнице. Остале српске странке нису успеле да освоје довољан број гласова за добијање посланичких места. Освојивши свега 1.508 гласова (0,17%), без мандата је остала грађанска иницијатива За слободу, правду и опстанак (ЗСПО) на челу са Ненадом Рашићем, који није био кандидат за посланика, већ је листу предводио Милан Дабић, уз подршку Раде Трајковић. Без мандата је остао и Српски демократски савез (СДС) који је добио свега 476 гласова (0,05%), а чију је листу предводио Славиша Петковић.[8][9]

Предизборне анкете

[уреди | уреди извор]
Анкетар Датум LVV ЛДК ПДК ААК СЛ НИСМА Остали Води Уздржани
Albanian Post 2. фебруар 2021. 51.3 15.5 13.2 5.5 1.8 35.8
KOZMO 26–30. јануар 2021. 53.6 16.0 17.4 7.2 3.6 37.6 3.2
PIPOS 29. јануар 2021. 43.8 17.2 21.1 7.0 2.9 1.0 22.7 7.2
PIPOS 22. јануар 2021. 44.2 17.4 20.4 7.2 3.1 0.6 23.8 7.2
T7 & GE 22. јануар 2021. 50.8 16.0 16.9 7.0 3.0 33.9
Riinvest Analytics 11–17. јануар 2021. 54.1 10.3 14.9 6.4 5.0 1.4 4.4 39.2 3.5
PIPOS 15. јануар 2021. 41.6 16.3 20.1 7.5 1.5 4.7 21.5 5.2
PIPOS 7. јануар 2021. 41.4 15.7 20.8 8.6 2.0 5.3 20.6 6.5
UBO Consulting Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (3. март 2021) 23. децембар 2020. 46.2 14.9 16.0 7.0 2.5 3.5 1.0 30.2 1.9
избори 2019. 6. октобар 2019 26.2 24.5 21.2 11.5 6.4 5.0 5.0 1.7

Резултати избора

[уреди | уреди извор]
Назив Главна идеологија Политичка позиција Први на листи Исход на изборима 2021.
Гласови (%) Мандати
Самоопредељење социјалдемократија левица Аљбин Курти 50,28
58 / 120
Демократска партија Косова конзервативизам десни центар Енвер Хоџај 17,01
19 / 120
Демократски савез Косова конзервативизам десни центар Авдулах Хоти 12,73
15 / 120
Алијанса за будућност Косова конзервативизам десни центар Рамуш Харадинај 7,12
8 / 120
Српска листа заштита права и побољшање
положаја српске заједнице
Игор Симић 5,09
10 / 120
Демократска турска странка Косова мањинска права Фикрим Дамка 0,75
2 / 120
Коалиција Вакат Бахрим Шабани 0,62
1 / 120
Нова демократска иницијатива Косова Ељберт Краснићи 0,38
1 / 120
Ромска иницијатива Газмен Салијевић 0,36
1 / 120
Нова демократска странка Емилија Реџепи 0,33
1 / 120
Социјалдемократска унија Дуда Баље 0,29
1 / 120
Јединствена горанска партија Адем Хоџа 0,25
1 / 120
Партија Ашкалија за интеграцију Беким Арифи 0,25
1 / 120
Напредни покрет косовских Рома Ерџан Гаљуши 0,14
1 / 120

Реакције

[уреди | уреди извор]

Покрет Самоопредељење је изборне резултате сматрао потврдом исправности дотадашње политике те странке, сматрајући да су избори били „референдум” о ранијем покушају „одузимања државе” путем гласања о неповерењу Куртијевој влади 2020. године.[10]

Председник Владе Албаније Еди Рама поздравио је победу покрета Самоопредељење.[11] Али Ахмети, вођа ДУИ, главне странке етничких Албанаца у Северној Македонији, такође је честитао Самоопредељењу, уз обећање да ће његова странка бити „брат, савезник и присталица... као и партнер и сарадник”. Шаип Камбери, албански народни посланик у Народној скупштини Србије, поздравио је изборне резултате, који су, према његовом мишљењу, показали „демократске капацитете и функционалне институције”.[10]

Због лоших изборних резултата, Иса Мустафа је 15. фебруара 2021. поднео оставку на функцију председника ДСК.[12]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]