Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ 1945.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за Уставотворну скупштину ДФЈ
Избори за народне посланике Савезне скупштине

← 1938. 11. новембар 1945. 1950. →
Странка Лидер Проценат Мандати ±
Народни фронт Југославије Јосип Броз Тито 90,5
354 / 354
Кутија без листе 9,5
Ово је списак странака које су освојиле мандате.
Погледајте потпуне резултате испод.

Избори за Уставотворну скупштину Демократске Федеративне Југославије одржани су 11. новембра 1945. године. Пошто су се политичке партије груписане у тзв. „Удружење опозиционих странака“ одлучиле на бојкот избора, на изборима је учествовала само листа Народног фронта Југославије, чији носилац је био Јосип Броз Тито.[1]

Избори у два дома[уреди | уреди извор]

Народни посланици за Уставотворну скупштину су бирани у два дома: Савезну скупштину и Скупштину народа.

Избори народних посланика за Савезну скупштину Уставотворне скупштине врше се по изборним срезовима и изборним окрузима. Изборни окрузи се поклапају са одговарајућим административним окрузима. У оним земљама где нема административних округа, Земаљска изборна комисија ће образовати изборне округе спајањем појединих изборних срезова. Градови: Београд, Загреб, Скопље, Љубљана и Сарајево чине засебне изборне округе. Број посланика за целу државу одређује Савезна изборна комисија према целокупном броју становника установљеном у последњем попису 1931, тако да се на сваких 40.000 бира по један посланик.

Избори народних посланика за Скупштину народа Уставотворне скупштине врше се по федералним јединицама, у Војводини, на Косову и Метохији. Бирачи сваке федералне јединице бирају по 25 посланика, бирачи Војводине 15, а Косова и Метохије 10 посланика.[2]

Резултати избора[уреди | уреди извор]

Резултати избора за Савезну скупштину[3]
федерална јединица
(аутономна област)
број бирача број изашлих гласали за листу
Народног фронта
гласали за
„кутију без листе”
Босна и Херцеговина 1.086.112 1.004.964 92,5% 956.809 95,2% 48.155 4,7%
Македонија 580.091 561.666 96,8% 538.353 95,8% 23.313 4,1%
Словенија 724.024 689.910 95,2% 574.318 83,2% 115.592 16,7%
Хрватска 2.076.091 1.905.429 91,7% 1.743.797 91,5% 161.632 8,4%
Црна Гора 193.959 186.447 96,1% 182.595 97,9% 3,852 2.0%
Србија 2.423.099 1.867.701 77,1% 1.654.545 88,5% 213.156 11,4%
Војводина 977.276 901.040 92,2% 769.482 85,4% 131.558 14,6%
Косово и Метохија 322.803 315.312 97,6% 305.148 96,7% 10.614 3,2%
укупно 8.383.455 7.432.469 88,6% 6.725.047 90,5% 707.422 9,5%
Резултати избора за Скупштину народа[4]
федерална јединица
(аутономна област)
број бирача број изашлих гласали за листу
Народног фронта
гласали за
„кутију без листе”
Босна и Херцеговина 1.086.112 999.698 92,0% 941.391 94,1% 58.307 5,8%
Македонија 580.091 561.257 96,7% 538.081 95,8% 23.176 4,1%
Словенија 724.024 689.910 95,2% 567.302 82,2% 122.608 17,7%
Хрватска 2.076.091 1.903.033 91,6% 1.698.417 89,2% 204.616 10,7%
Црна Гора 193.959 186.522 96,1% 181.571 97,3% 4.951 2,6%
Србија 2.423.099 1.885.409 76,7% 1.622.616 87,3% 235.793 12,6%
Војводина 977.276 900.250 92,1% 726.051 80,6% 174.199 19,3%
Косово и Метохија 322.803 314.135 97,3% 299.546 95,3% 14.589 4,6%
укупно 8.383.455 7.440.214 88,7% 6.574.975 88,4% 838.239 11,3%

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598