Избори за народне посланике Србије 2007.

Из Википедије, слободне енциклопедије

2003. Србија 2008.

Избори за народне посланике у Народну скупштину Републике Србије 2007.
21. јануар 2007.
Tomislav Nikolić 2012.jpg Boris Tadić, march 2010.jpg Vojislav Kostunica.jpg
Лидер

Томислав Николић

Борис Тадић Војислав Коштуница
Странка

Српска радикална странка

Демократска странка Демократска странка Србије
Број гласова 1.153.453 915.854 667.615
 % 28,6 22,7 16,6
Мандати
81 / 250
64 / 250
47 / 250
Mlađan Dinkić 2006.jpg Ivica Dacic 2013.jpg Čedomir Jovanović 2008.jpg
Лидер Млађан Динкић Ивица Дачић Чедомир Јовановић
Странка Г17 плус Социјалистичка партија Србије Либерално-демократска партија
Број гласова 275,041 227,580 214,262
 % 6.82 5.64 5.31
Мандати
19 / 250
16 / 250
15 / 250
Parl.2007.jpg
Новоизабрани премијер
Војислав Коштуница

Ванредни избори за народне посланике у Републике Србије одржани су 21. јануара 2007. године, седми пут по реду од увођења вишестраначких избора 1990. године.

Увод[уреди]

Парламентарне изборе је расписао председник Србије, Борис Тадић, 10. новембра 2006.

Расписивању избора је претходио референдум којим је потврђен нови Устав, као и доношење Уставног закона (који је донет након вишедневних преговора парламентарних странака) по којем се избори имају одржати 60 до 120 дана од дана његовог ступања на снагу.

Прописи[уреди]

На овим изборима, изборне листе које се кандидују морале су, да би кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије, добити подршку најмање 10.000 бирача. Листе националних мањина морале су имати подршку најмање 3.000 бирача.

Гласање је спроведено на 8482 бирачка места у Србији и 57 бирачких места у 34 стране земље, а право гласа имао је укупно 6.653.851 бирач.

Посланички мандати се распоређују Д’Онтовим системом највећих количника[1]. Да би добиле мандате у Скупштини, изборне листе морале су прећи и цензус од 5%, осим листâ националних мањина, за које цензус није постојао.

Изборна тишина, током које није дозвољено пропагирање изборних листа и кандидата, почела је у четвртак, 18. јануара 2007. у поноћ, а завршила се по затварању бирачких места. Бирачка места на територији Србије била су отворена 21. јануара од 7 до 20 часова.

Републичка изборна комисија била је обавезна да објави коначне резултате избора до четвртка, 25. јануара 2007. у 20 часова.

Резултати избора[уреди]

Резултати парламентарних избора

Дана 25. јануара 2007. у 19:59, РИК је објавила коначне резултате избора. Према тим резултатима, на изборе је изашло 4.029.286 бирача, односно 60,56% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.963.087, што је 98,4% употребљених листића.

Након одлуке Врховног суда Србије, Републичка изборна комисија је, 1. фебруара, одлучила да се понови гласање на шест бирачких места на којима је гласање раније поништено. Поновљено гласање на овим местима одржано је у четвртак, 8. фебруара, а било је одштампано 4.130 гласачких листића.

Дана 9. фебруара 2007, Републичка изборна комисија објавила је нове коначне резултате избора. На изборе је изашло 4.033.586 бирача, односно 60,62% од укупног броја. Важећих гласачких листића је било 3.967.335, што је 98,4% употребљених листића.

Изборне листе су добиле следећи број гласова, односно посланичких мандата[2]:

Р Л Изборна листа Гласова  % Мандата +/-
1 4 Српска радикална странкаВојислав Шешељ 1.153.453 28,60 81 -1
2 1 Демократска странкаБорис Тадић

заједно са кандидатима из:

915.854 22,71 64 +28
3 5 Демократска странка СрбијеНова СрбијаВојислав Коштуница

заједно са кандидатима из:

667.615 16,55 47 -6
4 2 Г17+Млађан Динкић 275.041 6,82 19 -15
5 11 Социјалистичка партија Србије 227.580 5,64 16 -6
6 3 Либерално-демократска партијаГрађански савез СрбијеСоцијалдемократска унијаЛига социјалдемократа ВојводинеЧедомир Јовановић

заједно са кандидатом из:

214.262 5,31 15 +15
7 7 Српски покрет обновеВук Драшковић

заједно са кандидатима из:

134.147 3,33 0 -22
8 9 Партија уједињених пензионера Србије (ПУПС) – др Јован Кркобабић и Социјалдемократска партија (СДП) – др Небојша Човић

заједно са кандидатима из:

125.342 3,11 0 -
9 6 Покрет снага СрбијеБогољуб Карић 70.727 1,75 0 -
10 8 листа националне мањине Савез војвођанских МађараЈожеф Каса 52.510 1,30 3 +3
11 10 листа националне мањине Коалиција Листа за Санџакдр Сулејман Угљанин

коју чине:

33.823 0,84 2 +2
12 14 листа националне мањине Унија Рома Србиједр Рајко Ђурић

заједно са кандидатима из:

17.128 0,42 1 +1
13 17 листа националне мањине Коалиција Албанаца Прешевске долине

коју чине:

16.973 0,42 1 +1
14 12 ГГ Бранко Павловић – „Зато што мора боље“ 15.722 0,39 0 -
15 20 листа националне мањине Ромска партијаШајн Срђан 14.631 0,36 1 +1
16 19 листа националне мањине Мађарска слога – Андраш Агоштондр Пал Шандор

коју чине:

12.940 0,32 0 -
17 13 Коалиција „Војвођанске партије“ – мр Игор Курјачки

коју чине:

7.359 0,18 0 -
18 16 Демократска заједница Србиједр Обрен Јоксимовић 5.438 0,13 0 -
19 18 СоцијалдемократијаНенад Вукасовић

заједно са кандидатима из:

4.909 0,12 0 -
20 15 Реформистичка странкадр Александар Вишњић 1.881 0,05 0 -
Р – редни број по броју добијених гласова
Л – редни број на гласачком листићу
мањинска листа – мањинска листа
Расподела местâ у Народној скупштини Србије 2007. године

Истраживања јавног мњења - предвиђања резултата избора[уреди]

Истраживања агенција за истраживање јавног мњења предвиђала су следеће резултате избора:

Истраживач Извор Период СРС ДС ДСС-НС СПС ЛДП-ГСС-СДУ-ЛСВ Г17+ СПО ПСС мањинске странке
Стретиџик маркетинг [1] апр 2006. 36% 24% 13% * 5% - 4% 3% 5% -
ЦеСИД [2] сеп 2006. 90 ман. 90 ман. 40 ман. * 18 ман. - - - - 12 ман.
Медиум Галуп [3] дец 2006. 34,9% 22,9% 13,9% 5% - 5,2% - - -
Скан [4] дец 2006. 28% 25% 17% 4% 9% 5% 3% - -
Центар за проучавање алтернатива [5] дец 2006. 30% 28% 16% 6% 6% 6% - - -
Барометар [6] дец 2006. 34% 24,3% 15,7% <5% 6,4% 4,9% - 5,3% -
неименована инострана агенција [7] дец 2006. 25% 23% 18% - ≈5% 11% - - -
* само ДСС

Предизборни слогани[уреди]

Изборне листе су користиле следеће предизборне слогане[3], [4]:

Изборна листа Слоган(и)
ВП Неке нове лале
Једина права војвођанска снага без газде у Београду.
Војводино напред.
Г17+ Стручност испред политике
Србија мора брже напред!
ДЗС Све знаш - имаш избор!
ДС За бољи живот!
Јер живот не може да чека!
ДСС–НС Живела Србија!
Србија изнад свих подела.
Народ најбоље зна!
КАПД За бољи живот Албанаца у Прешевској долини
ЛДП–ГСС–СДУ–ЛСВ Од нас зависи!
ЛЗС За Санџак у европској Србији
Ми побјеђујемо, сви добијају
ПУПС-СДП Искуство и енергија!
Не дамо наше тековине!
ПСС Србија има снаге
РС Знање је моћ!
СВМ Нова шанса (Új Esély)
Различити и равноправни на Европском путу
СД За ред, рад и одговорност
Није касно! Није немогуће!
СПС Одлучно за Србију
Србијо! Главу горе!
СРС 50% + твој глас
Да већ данас буде боље!
Време је за промене
Стоп корупцији, стоп криминалу
СПО Вреди се борити.
УР Човечанство је највиши врх човека!

Организације које су позивале на излазак на изборе су користиле следеће слогане:

Организација Слоган
Грађанске иницијативе Глас може све!
Иницијатива младих за људска права Немој после нисам знао!
Центар за слободне изборе и демократију Са тобом има смисла

Последице избора[уреди]

Након ових избора, све странке које су учествовале у дотадашњој Влади добиле су мање мандата него на претходним изборима, док Српски покрет обнове није успео да пређе цензус.

С друге стране, Демократска странка је добила 28 мандата више, а скупштинске мандате су добиле и коалиција ЛДПГСССДУЛСВ, као и пет странака и коалиција националних мањина.

Седми сазив Народне скупштине Републике Србије озваничен је у среду, 14. фебруара, а председавао је најстарији посланик - Борка Вучић (СПС). Током марта и априла трајали су преговори Демократске странке и Демократске странке Србије о формирању нове Владе. Првих дана маја, преговори су доспели у ћорсокак. Управо тада, 7. маја, уследио је наставак конституивне седнице парламента. Седница је трајала петнаест сати и обиловала је жестоким вербалним окршајима између посланика Српске радикалне странке, ДС-а и ДСС-а. На крају, 8. маја рано ујутро, за председника Народне скупштине изабран је Томислав Николић из Српске радикалне странке, а истог дана за потпредседнике парламента су изабрани: Наташа Јовановић (СРС), Радојко Обрадовић (ДСС) и Милутин Мркоњић (СПС).

11. маја, лидери ДС, ДСС, и Г 17 плус постигли су договор о формирању нове Владе. Тако је одмах уследила расправа о смени Томислава Николића са места председника Скупштине. Расправа је почела 12. маја, а завршена је 13. маја поподне када је Николић поднео оставку. Сутрадан је уследила расправа о Закону о министарствима и избору нове Владе. Тридесет минута пре истека законског рока, 15. маја у 23:30, Народна скупштина је изгласала поверење новој Влади коју чине ДС, ДСС, НС и Г17+, чији је председник Војислав Коштуница (ДСС), потпредседник Божидар Ђелић (ДС) и која има 22 министарства и једног министра без портфеља.

23. маја, за председника Народне скупштине изабран је Оливер Дулић (ДС), а на преостала три потпредседничка места изабрани су: Божидар Делић (СРС), Милољуб Албијанић (Г17+) и Есад Џуџевић, као представник посланичког клуба странака националних мањина, чиме је попуњен састав руководства Народне скупштине.

Посматрачи изборног процеса[уреди]

Изборе и регуларност изборног процеса надгледале су следеће организације:

*само у амбасади Србије у Вашингтону
**само на територији Општине Лазаревац

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Објашњење Д'Онтовог система
  2. Коначни резултати избора
  3. коментари о предизборним слоганима: 1; 2
  4. текст о предизборној кампањи

Спољашње везе[уреди]

Посматрачи избора[уреди]