Пређи на садржај

Парламентарни избори у Србији 2020.

С Википедије, слободне енциклопедије
Парламентарни избори у Србији 2020.
← 2016. 21. јун 2020. 2022. →
250 посланичких мандата Народне скупштине
минимално 126 су мандати потребни за већину
Регистровано6.584.376
Излазност48,88% ( Пад 7,19% )
  Прва странка Друга странка Трећа странка
 
Вођа Александар Вучић[а] Ивица Дачић Александар Шапић
Странка СНС СПС СПАС
Коалиција За нашу децу ЈС - ЗС - КП -
Вођа од 29. септембра 2012. 18. јануара 2003. марта 2010.
Последњи избори 131 место, 49,71% 29 места, 11,28% Нова партија
Освојена места 188 32 11
Места промењено Раст 57 Раст 3 Нова партија
Бр. гласова 1.953.998 334.333 123.393
Проценат 63,02% 10,78% 3,98%
Резултати избора по освојеним окрузима:
  Коалиција Александар Вучић - за нашу децу


Ово је списак странака које су прешле цензус од 3%. Погледајте потпуне резултате испод.
Председник Владе Србије пре избора

Ана Брнабић
СНС

Изабрани председник Владе Србије

Ана Брнабић
СНС

Избори за народне посланике Републике Србије 2020. године били су расписани за 26. април, исти дан када и локални и покрајински избори.[1][2][3] Ипак, услед избијања пандемије вируса корона и проглашења ванредног стања, термин њиховог одржавања померен је за 21. јун.[4][5]

Период пре расписивања избора обележили су грађански протести. Протести су довели до промена на опозиционом делу спектра и најава бојкота институција и избора по дотадашњим условима. Преговорима власти и опозиције у посредству посланика Европског парламента значајно је измењено изборно законодавство. Бројни парламентарни и ванпарламентарни политички субјекти су бојкотовали изборе, укључујући и најјачу опозициони коалицију Савез за Србију. Ово је резултирало најмањом излазношћу на парламентарним изборима у Србији од увођења вишепартијског система 1990. године.[6] Коалиција предвођена Српском напредном странком је освојила једну од највећих парламентарних већина у Европи.

Домаћи и међународни посматрачи избора су забележили да да су избори спроведени ефективно и да су испунили минималне демократске стандарде, али уз нерегуларности које су утицале на резултате и излазност. ОЕБС је навео да бројне препоруке везане за изборне услове и администрацију нису усвојене, истовремено критикујући и неравноправну медијску заступљеност.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Расписивање и изборни прописи

[уреди | уреди извор]

Председник Србије, Александар Вучић је 4. марта 2020. године расписао изборе, а од тада почињу да теку законом предвиђени рокови у вези са изборним радњама.[1]

Према актуелном законодавству, све листе морају да прикупе најмање 10 000 бирачких потписа, да би њихова кандидатура била прихваћена од стране Републичке изборне комисије (РИК).

Посланички мандати ће бити распоређивани Д’Онтовим системом највећих количника. С обзиром на турбулентне политичке догађаје, те најаве бојкота већег дела опозиције, представници власти су изменили вишедеценијско изборно законодавство, па је тако нешто више од два месеца пре законског рока за одржавање избора, цензус спуштен са 5 на 3% (такође се примењује и на локалним изборима).[7] Додатно, захваљујући амандману опозиционе посланице Гордане Чомић, предвиђена је квота, према којој ће свака листа морати да кандидује најмање 40% жена.[7]

Након покушаја међустраначког дијалога на Факултета политичких наука Универзитета у Београду у посредовању невладиног сектора, организовани су преговори са циљем побољшања изборних услова којим је посредовала делегације Европског парламента. Након три рунде дијалога, посланици Европског парламента су констатовали да у том тренутку није било услова за фер и поштене изборе, али да је потребно време да се имплементирају договорене мере:[8][8][9][10]

  • Ограничавање употребе јавних ресурса у политичке сврхе
  • Забрана злоупотребе положаја директора јавних предузећа
  • Увођење обавезног рока од пет дана за реаговање Агенције за борбу против корупције у случају пријава злоупотреба током кампање
  • Избор три недостајућа и два нова члана Савета РЕМ-а
  • Доношење нових прописа за јавне медијске сервисе
  • Обавеза Народне скупштине да оснује надзорни одбор за праћење изборне кампање
  • Верификација јединственог бирачког списка, регулација изборне администрације
  • Увођење интернет странице са информацијама о бирачком списку, уз могућност да бирач може да тражи информацију да ли је гласао или не

Ванредно стање

[уреди | уреди извор]

15. марта 2020. је уведено ванредно стање услед избијања пандемије вируса корона, тако да је одржавање избора било упитно.[4] Према Уставу Републике Србије, Народна скупштина није могла бити распуштена.[11] По укидању ванредног стања 6. маја, избори су заказани за 21. јун.

Изборне листе

[уреди | уреди извор]
# Назив Проглашење листе Први на листи Главна идеологија Политичка позиција
1
5. март 2020.[12] Бранислав Недимовић Популизам Велики шатор
2
6. март 2020.[13] Ивица Дачић Популизам Велики шатор
3
  • Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка
  • СРС
 9. март 2020. Војислав Шешељ Ултранационализам Крајња десница
4 листа националне мањине
9. март 2020. Балинт Пастор Мађарска мањинска права Десни центар
5
  • Александар Шапић – Победа за Србију
  • СПАС
 12. март 2020.[14] Александар Шапић Национални конзервативизам Десница
6
14. март 2020.[15] Љубинко Ђурковић Монархизам Десница
7
14. март 2020. Марко Ђуришић Социјалдемократија Леви центар
8 листа националне мањине
  • Академик Муамер Зукорлић - Само право - Странка правде и помирења (ССП) - Демократска Партија Македонаца
  • СПП, ДПМ
 15. март 2020. Муамер Зукорлић Мањинска права
ВАНРЕДНО СТАЊЕ (због пандемије корона вируса)
9
13. мај 2020.[16] Милош Јовановић Национални конзервативизам Десница
10
21. мај 2020. Милан Стаматовић Национални конзервативизам Десница
11 листа националне мањине
25. мај 2020. Енис Имамовић Бошњачка мањинска права Десница
12
26. мај 2020. Зоран Зечевић Ултранационализам Крајња десница
13
2. јун 2020. Велимир Илић Десничарски популизам Десница
14
  • Сергеј Трифуновић - Покрет слободних грађана
  • ПСГ
 5. јун 2020. Сергеј Трифуновић Либерализам Центар
15
5. јун 2020. Саша Радуловић Десничарски популизам Десница
16 листа националне мањине
5. јун 2020. Шаип Камбери Албанска мањинска права Десни центар
17
6. јун 2020. Валентина Рековић Либерализам Леви центар
18
  • НЕК МАСКЕ ПАДНУ - Зелена странка - Нова странка
  • ЗС, НС
 7. јун 2020. Зоран Живковић Социјални либерализам Од центра до левог центра
19
  • Руска странка - Слободан Николић
  • РС
 9. јун 2020. Слободан Николић Национални конзервативизам Десница
20
  • Чедомир Јовановић - Коалиција за мир
  • ЛДП, ВНС, ТС, БГС, ЛДПВ, УЈС, АМАРО, СЦ, РХ
 9. јун 2020. Чедомир Јовановић Либерализам Центар
21
9. јун 2020. Јована Стојковић Неофашизам Крајња десница

M — National minority list

Бојкот избора

[уреди | уреди извор]

Позадина и најаве

[уреди | уреди извор]

На председничким изборима 2017. године је Александар Вучић, кандидат владајуће коалиције и тадашњи председник владе је остварио победу у првом кругу са освојених 55,08% гласова. Прелиминарни резултати избора су већ сутрадан, 3. априла, иницирали вишенедељне протесте. Према извештају бројних домаћих и међународних организација, идентификоване су бројни недостаци током изборног процеса, а извештаји наводе неизбалансирано извештавање медија, притиске на бираче и запослене у државним институцијама и злоупотребу јавних ресурса за спровођење кампање.[17][18] Организације које су пратиле изборни процес, као и Европска комисија су нагласили да је постојала изразита диспропорција у погледу заступљености председничких кандидата у медијима.[19][20][21] Они су указали на генералне проблеме у погледу политичких и медијских слобода у Србији током власти Александра Вучића.[17][22][23][24][25][26][27][28][29][30][31] Домаће посматрачке мисије су констатовале сличне неправилности и на низу локалних избора, организованих током 2017. и 2018. године.[32]

У новембру 2018. године су пре трибине у Крушевцу физички нападнути припадници странака из Савеза за Србију, а у инциденту је повређен Борко Стефановић. Овај догађај је био директан повод за вишемесечне протесте широм Србије, као и у градовима насељеним српском дијаспором, због оптужби за пораст политичког насиља од стране власти.[33] Већину учесника нису чиниле присталице ниједне политичке странке, а најчешћи мотиви за излазак на протесте чине изостанак медијских слобода и корумпираност власти.[34] Путем прогласа и позива на организовано учешће, подршку протестима су пружали академски радници, радници у култури, синдикати и студенти. Паралелно са одржавањем протеста, Александар Вучић и представници владајуће коалиције су организовали серију митинга у склопу кампање „Будућност Србије”.[35]

Почетком фебруара 2019. године, већина парламентарних и ванпарламентарних странака опозиције је као одговор на протесте потписала тзв. Споразум са народом, којим се обавезала да напусти све институције (примарно Народну скупштину Републике Србије), те да бојкотује све изборе под дотадашњим условима.[36] Након најмасовнијег протеста одржаног 13. априла у Београду је представљен експертски тим састављен од нестраначких личности, који је два месеца касније објавио уобличене захтеве грађанских протеста у виду 42 препоруке и шест закључака везаних за изборне и медијске услове.[37] Организатори протеста су 3. септембра саопштили да због неиспуњавања ниједне препоруке позивају грађане и странке у Србији да бојкотују парламентарне изборе.[38]

Организације и појединци, који су званично прогласили бојкот

[уреди | уреди извор]
Странке, покрети или појединци Датум проглашења бојкота
Социјалдемократска странка 14. септембар 2019. и 27. мај 2020.[39][40]
Савез за Србију 16. септембар 2019.[41]
Заједно за Србију 16. септембар 2019. и 23. фебруар 2020.[41][42]
Социјалдемократска унија 9. фебруар 2020[43]
Лука Максимовић 17. јануар 2020 [44]
Грађански фронт Србије 25. септембар 2019 [45]
Државотворни покрет Србије Септембар 2019.
УГ Без страха 12. септембар 2019.
Грађанска платформа 8. октобар 2019.[46]
Покрет Слободна Србија 1. фебруар 2020 [47]
Комунисти Србије 10. фебруар 2020[48]
Ђорђе Вукадиновић 7. јун 2020[49]
Мост солидарности 15. јун 2020[50]
  1. ^ Није лично учествовао на изборима, јер га није било на изборној листи. Први на изборној листи је био Бранислав Недимовић

Истраживања јавног мњења

[уреди | уреди извор]

Анкете спроведене након службеног почетка кампање

Агенције Датум Узорак коалиција око СНС СПС - ЈС СРС ДСС СПАС УДС #1од5милиона Заветници ПОКС Остали Излазност
Ipsos 18 Јун 3.600 58.6 9.8 2.4 1.8 4.4 1.6 2.2 1.6 2.4 9 48-52.6
Избори су одгођени због пандемије коронавируса
Faktor plus 09 Март - 59.8 15.1 3.5 3 4.8 3 2.8 2.3 2.1 3.6 44.7

Анкете спроведене пре службеног почетка кампање

Резултати

[уреди | уреди извор]
Партија Гласови % Мандати +/–
За нашу децу 1.953.998 63,02 188 +57
СПС–ЈС–КП–ЗС 334.333 10,78 32 +3
Српски патриотски савез 123.393 3,98 11 нова
За Краљевину Србију 85.888 2,77 0 −1
Доста је било 73.953 2,39 0 −16
Метла 2020 72.085 2,32 0 −6
листа националне мањине Савез војвођанских Мађара 71.893 2,32 9 +3
Српска радикална странка 65.954 2,13 0 −22
Покрет слободних грађана 50.765 1,64 0 нова
Заветници 45.950 1,48 0 0
Здраво да победи 33.435 1,08 0 нова
СПП–ДПМ 32.170 1,04 4 +2
Уједињена демократска Србија 30.591 0,99 0 −11
листа националне мањине Албанска Демократска алтернатива 26.437 0,85 3 +2
листа националне мањине СДА Санџака 24.676 0,80 3 +1
Левијатан–Живим за Србију 22.691 0,73 0 нова
1 од 5 милиона 20.265 0,65 0 нова
Коалиција за мир 10.158 0,33 0 −4
Народни блок 7.873 0,25 0 −5
Нек маске падну 7.805 0,25 0 −2
Руска странка 6.295 0,20 0 0
Укупно 3.100.608 100,00 250 0
Важећи гласови 3.100.608 96,33
Неважећи/празни гласови 118.155 3,67
Укупно гласова 3.218.763 100,00
Регистровани бирачи/излазност 6.584.376 48,88
Извор: РИК

Реакције

[уреди | уреди извор]

ЦРТА, организација која је посматрала изборни процес је закључила да су избори “испунили минималне демократске стандарде, али њихово одржавање угрожава демократију јер ће сваки нови изборни циклус бити лошији”.[51] Они су забележили двоструко више неправилности и инцидената у поређењу са претходним изборима, тврдећи да су нерегуларности могле да утичу на резултате и да би укупна излазност без њих била око 45%.[6][51] ЦеСИД је у извештају навео да су избори уважили основна људска права, али да је политичка компетиција била ограничена због бојкота опозиције и губљења дистинкције између активности јавних функционера и функционера владајуће политичке странке.[52] Период ванредног стања због пандемије вируса корона је био строго критикован и назван “кампањом пре кампање”.[52] Забележене су нерегуларности, укључујући и оне озбиљне као што су вођење паралелних бирачких спискова, вршење утицаја на бираче да гласају на свим нивоима избора, присуство неовлашћених лица на бирачким местима, сукоби на и у близини бирачких места.[52]

Према извештају ОЕБС-а, они су закључили да су избори спроведени ефективно, упркос изазовима услед пандемије, али да је забрињавајућа доминација владајуће странке, укључујући и у медијима.[53] Они су навели да бројне препоруке од стране њихове Канцеларије за демократске институције и људска права нису усвојене, рачунајући оне везане за изборни администрацију, медија финансирање кампање и санкционисање кршења изборних услова.[53] Ипак, неке препоруке су испуњене, али су кључни амандмани су усвојени на брз начин и без претходних консултација, тиме ограничавајући инклузивност процеса.[53] Такође, ОЕБС је забележио недостатак разноликости политичких погледа у традиционалним медијима, нападе и притисак на критичне новинаре и редакције, као и могуће мешање страначке кампање и медијског покривања одговора на кризу изазвану пандемијом корона вируса.[53]

Политички научник Флоријан Бибер је изјавио да је Српска напредна странка превазишла Јединствену Русију и постала “највећа владајућа већина у Европи након Белорусије”, као и да Европска унија не би смела да се претвара да се “фарса од избора” није догодила у Србији.[54] Председник Европске народне странке, Доналд Туск, као и Себастијан Курц, Канцелар Аустрије, и Виктор Орбан, Председник Владе Мађарске, јавно су честитали Александру Вучићу на победи.[55] Потпредседница Напредног савеза социјалиста и демократа Кати Пири је изјавила да избори нису били репрезентативни и да је забринута што “што неће променити ерозију владавине права у земљи”, додавши да сматра да то не би смело да буде дозвољено земљи кандидату за чланство у Европској унији.[56] Тања Фајон, шефица делегације Европског парламента за односе за Србијом, је навела да је “ниво демократије значајно опао, а посебно стање медијских слобода”, изјавивши и да одсуство парламентарне опозиције доводи у питање легитимитет Народне скупштине.[56] У заједничком извештају, представници Напредног савеза социјалиста и демократа, Обнове Европе и Зелених — Европског слободног савеза, подржали су захтев српске опозиције институцијама Европске уније да формира експертску групу која ће направити извештај о “заробљеној држави и медијима”, као први корак ка решавању политичке кризе.[57]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Including 15.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  2. ^ Including 22.8% for the opposition, but still undecided as to whom.
  3. ^ Including 19.2% for the opposition, but still undecided as to whom.
  4. ^ Including 3.5% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  5. ^ Including 17.9% for the opposition, but still undecided as to whom.
  6. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.3% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  7. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  8. ^ Including 3.4% for the PUPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  9. ^ Including 3.4% for the PUPS, and 2.1% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  10. ^ Including 1.4% for the PUPS, and 2% for the SNP. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  11. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  12. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.3% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  13. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.4% for the SDPS and 2% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  14. ^ а б Hypothetical rating of a party expected to be formed by Dragan Djilas, former Mayor of Belgrade
  15. ^ Including 3.4% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.8% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  16. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.7% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  17. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.5% for the SDPS and 1.5% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  18. ^ Including 3.3% for the PUPS, 2.8% for the SDPS, and 1.3% for the SNP. All three parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  19. ^ Including 3.2% for the PUPS, 3% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  20. ^ Including 3.2% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  21. ^ а б Poll was conducted in Belgrade, on the matter of voting preferences regarding state level government
  22. ^ Including 3.1% for the PUPS and 2.9% for the SDPS. Both parties went in coalition with the SNS in the 2016 election.
  23. ^ а б Hypothetical rating
  24. ^ Including 1.7% for the SDPS which went in coalition with the SNS in the 2016 election.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „N1: "Predsednik Vučić raspisao parlamentarne izbore za 26. april"”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2020. г. Приступљено 04. 03. 2020. 
  2. ^ „N1: "Maja Gojković raspisala lokalne izbore u Srbiji za 26. april"”. Архивирано из оригинала 07. 05. 2020. г. Приступљено 04. 03. 2020. 
  3. ^ „N1: "Ištvan Pastor raspisao pokrajinske izbore za 26. april"”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2020. г. Приступљено 04. 03. 2020. 
  4. ^ а б „N1: "U Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog koronavirusa"”. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 15. 03. 2020. 
  5. ^ „Републичка изборна комисија”. www.rik.parlament.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 24. 5. 2020. 
  6. ^ а б „Serbian parliament left without clear opposition as the ruling party wins partially boycotted elections”. European Western Balkans. 2020-06-22. Приступљено 2020-09-05. 
  7. ^ а б „N1: "Cenzus snižen na tri odsto, Gojković čestitala ženama"”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2020. г. Приступљено 08. 02. 2020. 
  8. ^ а б „Н1: „Фајон: Нема услова за фер изборе сада, али усвојене мере да се то промени””. Архивирано из оригинала 16. 02. 2020. г. Приступљено 16. 03. 2020. 
  9. ^ РТВ: „Избори се одлажу, бира се пет нових чланова РЕМ-а”
  10. ^ Истиномер: „Шта смо заиста добили преговорима о изборним условима”
  11. ^ Jovičić, Jelena (2015). „Položaj parlamenta za vreme vanrednog i ratnog stanja u ustavnom sistemu Republike Srbije”. NBP. Nauka, bezbednost, policija. 20 (1): 163—172. doi:10.5937/NBP1501163J. 
  12. ^ „N1: "SNS predala izbornu listu 'Aleksandar Vučić — za našu decu'"”. Архивирано из оригинала 06. 03. 2020. г. Приступљено 05. 03. 2020. 
  13. ^ „N1: "RIK proglasio izbornu listu SPS-JS za parlamentarne izbore"”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2020. г. Приступљено 08. 03. 2020. 
  14. ^ Danas:RIK proglasio izbornu listu "Aleksandar Šapić - Pobeda za Srbiju"
  15. ^ „N1: RIK proglasio izbornu listu "Za kraljevinu Srbiju"”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2020. г. Приступљено 14. 03. 2020. 
  16. ^ ДАНАС: Проглашена листа покрета МЕТЛА 2020
  17. ^ а б Извештај ОЕБС/КДИЉП Мисије за посматрање избора; председнички избори 2. април 2007. године (PDF). ОЕБС. 2017. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 01. 2019. г. Приступљено 25. 01. 2019. 
  18. ^ Observation of the presidential election in Serbia (2 April 2017) (PDF). Савет Европе. 2017. 
  19. ^ Извештај ЦРТА, посматрачке мисије „Грађани на стражи”; председнички избори 2017 (PDF). ЦРТА. 2017. 
  20. ^ Гавриловић, Зоран; Мијатовић, Марина; Павлица, Дражен (2017). Медији, избори и јавност 2017 (PDF). БИРОДИ. 
  21. ^ „Serbia 2018 Report” (PDF). Европска комисија. 17. 4. 2018. 
  22. ^ „A Cry for Help from Serbia’s Independent Media”. Freedom House=7. октобар 2017. 
  23. ^ „Freedom in the World 2019” (PDF). Freedom House. 5. 1. 2019. Приступљено 5. 2. 2019. 
  24. ^ Serbia: Still Failing to Deliver on Human Rights: Amnesty International Submission for the UN Universal Periodic Review (PDF). Amnesty International. јануар 2018. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 12. 2018. г. Приступљено 17. 01. 2020. 
  25. ^ Human Rights Watch, World Report 2018 (PDF). Human Rights Watch,. 9. 1. 2018. 
  26. ^ „Media Ownership Monitor Serbia”. Reporters Without Borders. Приступљено 18. 12. 2018. 
  27. ^ „Medijska udruženja poslala dopis međunarodnim organizacijama”. Данас. 20. 10. 2018. Приступљено 7. 2. 2019. 
  28. ^ „Serbia, Media Sustainability Index” (PDF). International Research & Exchanges Board. Приступљено 18. 12. 2018. 
  29. ^ Jovanović, Bojana (2019). „CIVICUS: Srbija na listi zemalja u kojima su građanske slobode ozbiljno ugrožene”. КРИК. Приступљено 31. 3. 2019. 
  30. ^ Castaldo, Antonino; Pinna, Alessandra (2017). „De-Europeanization in the Balkans. Media freedom in post-Milošević Serbia”. European Politics and Society. 19 (3): 264—281. doi:10.1080/23745118.2017.1419599. 
  31. ^ Jovanović, Srđan Mladenov (2019). „'You're Simply the Best': Communicating Power and Victimhood in Support of President Aleksandar Vučić in the Serbian Dailies Alo! and Informer”. Journal of Media Research. 11 (2): 22—42. doi:10.24193/jmr.31.2. 
  32. ^ „Изборе у Лучанима обележиле неправилности и притисци, апсолутну већину освојила листа Александар Вучић”. ЦРТА. Приступљено 19. 1. 2020. 
  33. ^ „N1: “Borko Stefanović napadnut u Kruševcu””. Rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 15. 01. 2020. г. Приступљено 19. 1. 2020. 
  34. ^ „Н1: „Грађани на протесте "1 од 5 милиона" излазе због неслободе медија и корупције””. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 16. 03. 2020. 
  35. ^ Blic: "Vučić spotom najavio početak kampanje 'Budućnost Srbije'"
  36. ^ „N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено 16. 03. 2020. 
  37. ^ „Predstavljanje preporuka stručnog tima protesta”. poceloje.rs. Приступљено 3. 9. 2019. 
  38. ^ „Organizatori protesta "1 od 5 miliona" pozvali na bojkot izbora”. rs.n1info.com. Архивирано из оригинала 03. 09. 2019. г. Приступљено 3. 9. 2019. 
  39. ^ „SDS: "Tadić: Formiranje velike DS je značajnije od bojkota"”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 15. 06. 2020. 
  40. ^ „N1: "Tadić: SDS, Nova stranka i PSG izlaze zajedno na izbore na Vračaru, pobedićemo"”. Архивирано из оригинала 28. 06. 2020. г. Приступљено 15. 06. 2020. 
  41. ^ а б „N1: "Obradović — 'Savez za Srbiju zajednički proglasio bojkot izbora'"”. Архивирано из оригинала 19. 01. 2020. г. Приступљено 20. 01. 2020. 
  42. ^ „N1: "Nebojša Zelenović odlučio da izađe na izbore u Šapcu"”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2020. г. Приступљено 23. 02. 2020. 
  43. ^ „N1: "SDU ne izlazi na parlamentarne izbore, ali ne podržava taktiku bojkota"”. Архивирано из оригинала 09. 02. 2020. г. Приступљено 09. 02. 2020. 
  44. ^ „N1: "I Beli Preletačević bojkotuje izbore"”. Архивирано из оригинала 23. 06. 2020. г. Приступљено 20. 01. 2020. 
  45. ^ „N1: "Ne davimo Beograd bojkotuje izbore i pokreće kampanju za bojkot"”. Архивирано из оригинала 10. 06. 2020. г. Приступљено 20. 01. 2020. 
  46. ^ „Građanska platforma: "Jovanović: Bojkot izbora za povratak otetog dostojanstva"”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 15. 06. 2020. 
  47. ^ Danas: "Osnovan Pokret Slobodna Srbija"
  48. ^ „N1: "Komunisti Srbije osnovali Gradski komitet u Nišu, ali kažu da bojkotuju izbore"”. Архивирано из оригинала 11. 02. 2020. г. Приступљено 11. 02. 2020. 
  49. ^ „N1: "Vukadinović: Od procene i milosti Vučića zavisi ko će ući u parlament"”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 15. 06. 2020. 
  50. ^ 021: "Pokrenuli akciju "Nema(m) izbora, biram da ne glasam""
  51. ^ а б „ЦРТА: Избори испуњавају минималне демократске стандарде”. Бета. 2020-06-22. Архивирано из оригинала 03. 12. 2020. г. Приступљено 2020-09-05. 
  52. ^ а б в „Прелиминарни извештај посматрачке мисије Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД)” (PDF). ЦеСИД. Приступљено 2020-09-05. 
  53. ^ а б в г „Србија, парламентарни избори, 21. јун 2020: Изјава о прелиминарним налазима и закључцима” (PDF). ОЕБС. 2020-06-22. Приступљено 2020-09-05. 
  54. ^ „Ruling Populist Party Claims Landslide Win in Serbia Vote”. The New York Times. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  55. ^ „Izbori u Srbiji: Ubedljiva pobeda naprednjaka, u parlamentu još SPS, Spas i manjinske stranke” (на језику: српски). Би-Би-Си. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  56. ^ а б „S&Ds: The new Serbian parliament is a mockery of democracy, this has impact on the enlargement process”. Progressive Alliance of Socialists and Democrats. 2020-06-21. Приступљено 2020-09-05. 
  57. ^ „S&D, Renew and Greens MEPs support the request of Serbian opposition for EU expert reports on rule of law and media”. European Western Balkans. 2020-07-17. Приступљено 2020-09-05. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Парламентарни_избори_у_Србији_2020.&oldid=30038106”