Избори за предсједника Црне Горе 2023.

Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор
С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за предсједника Црне Горе 2023.
← 2018. 19. март 2023. (први круг)
2. април 2023. (други круг)		 2028. →
Анкете
Регистровано542.154 (1. круг)
Излазност64,06% (1. круг)[1]
29,55% до 12 CET (2. круг)
Пребројаних гласова
97.43%
пд 21.3.2023. (први круг)[2]
  Zbigniew Rau, Milo Đukanović (cropped).jpg Mr Jakov Milatović (cropped).jpg
Кандидат Мило Ђукановић Јаков Милатовић
Странка ДПС ЕС
Коалиција ДПС—ЛП—СД
Бр. гласова 119.673 (1. круг) 97.858 (1. круг)
Проценат 35,37% (1, круг) 28,92% (1, круг)
MontenegroPres2023.svg
Резултати по општинама у првом кругу;
  Ђукановић,   Милатовић,   Мандић
Montenegro adm location map.svg
Резултати по општинама у другом кругу
Председник пре избора

Мило Ђукановић
ДПС

Изабрани Председник

TBD

Избори за предсједника Црне Горе 2023. четврти су избори за предсједника у Црној Гори од независности 2006. године и девети од установљавања функције предсједника Републике 1992. године. Кандидовало се седам особа, шест политичара и једна нестраначка личност.

Први круг је одржан 19. марта 2023. године, а пошто ниједан кандидат није освојио 50% гласова, други круг у којем учествују два кандидата са највише освојених гласова, одржаће се 2. априла 2023. године. Кандидати су могли да буду сви грађани који имају пребивалиште у држави дуже од десет година, а који су скупили 10.000 потписа подршке. Сваког кандидата морала је да предложи политичка партија или група грађана. Актуелни предсједник је имао право да се кандидује за нови мандат.[3]

Позадина[уреди | уреди извор]

На претходним председничким изборима одржаним 2018. године победио је Мило Ђукановић, лидер Демократске партије социјалиста (ДПС), са 53,9 одсто гласова у првом кругу. Актуелни председник Ђукановић је подобан за реизбор, јер је свој први председнички мандат (1998−2003) провео пре обнове независности Црне Горе 2006. године [4]

Председнички избори биће одржани у јеку најдубље политичке кризе са којом се Црна Гора суочила од независности од Србије 2006. године, при чему парламент не може да формира нову владу након што је у августу 2023. срушио владу премијера Дритана Абазовића, а Ђукановић се залагао за нову скупштину. избори. Ђукановић, лидер ДПС-а, више од три деценије влада Црном Гором или као премијер или као предсједник. Иако се сматра прозападним, током свог дугог времена на власти био је умешан у бројне корупционашке афере и афере и многи желе да га виде ван политике. Била је то горљива жеља да се Ђукановић и ДПС отерају са власти који окупљају три идеолошки разнородна опозициона савеза и формирају прву владајућу коалицију у независној Црној Гори која је искључила дуго владајућу Ђукановићеву странку. Коалиција, која варира од крајње десничарске и проруске до прозападне и грађанске, добила је већину у парламенту након парламентарних избора у августу 2020. Јаков Милатовић је био независни члан технократског кабинета, док је десничарски популистички Демократски фронт Андрије Мандића био међу странкама које су га подржале у парламенту. Међутим, осим снажне жеље да се ДПС и њен лидер скину са власти, чланови коалиције су имали мало тога заједничког и нису били у стању да спроведу реформе. Парламентарна криза довела је до упражњења или статуса привремене службе неколико великих државних институција, укључујући статус службеника владиног кабинета и државног тужилаштва и најзапаженије упражњено место у Уставном суду. Како се „анти-ДПС“ скупштинска већина распала, очекивало се да ће се Ђукановић и његова партија вратити на власт. Међутим, локални избори одржани у неколико општина током 2021. и 2022. године показали су да странка уместо тога губи подршку народа. Губитак већине ДПС-а посебно у главном граду Подгорици виђен је као казна за Ђукановиће, прилично контрапродуктивну улогу у текућој политичкој кризи у земљи. Избори ће бити одржани јер је земља захваћена једногодишњим политичким ћорсокаком обиљеженим изгласавањем неповјерења у двије одвојене владе и свађом између парламентарне већине и предсједника Ђукановића око именовања новог мандатара. Ђукановић, Милатовић и Мандић се виде као најјачи од седам кандидата и једини који имају реалне шансе да прођу у други круг, преносе медији. Функција предсједника је у Црној Гори углавном церемонијална, али предсједничке изборе 2023. многи виде као барометар за предстојеће ванредне парламентарне изборе, које је актуелни предсједник Ђукановић заказао за јун 2023. године, распуштајући парламент неколико дана прије првог круга предсједничких избора у Црној Гори. који је кандидовао за свој трећи мандат шефа државе. [5] [6] [7] [8] [9]

Изборни систем[уреди | уреди извор]

Предсједник Црне Горе се бира по систему два круга; ако ниједан кандидат не добије већину гласова у првом кругу, други круг се одржава две недеље касније.[10] За подношење кандидатуре Државној изборној комисији потенцијални кандидати треба да прикупе 8.101 потпис.[11] Нови председник се бира сваких пет година и може имати само два мандата.

Први круг[уреди | уреди извор]

Кампања[уреди | уреди извор]

Актуелни предсједник Мило Ђукановић, који је и лидер највеће парламентарне странке ДПС, има право на реизбор. Међутим, ни Ђукановић ни његова странка нису саопштили јавности да ли планира да изађе на изборе, док се Ђукановић на крају није огласио 24. фебруара, два дана прије истека рока за подношење кандидатура. Претходно се у оквиру Ђукановићеве странке залагала и потенцијална кандидатура одлазећег градоначелника Подгорице Ивана Вуковића и бившег премијера Душка Марковића.[12] Након низа неуспешних покушаја да са ДПС-ом и осталим партијама у оквиру самопроглашеног „совегенистичког блока” предложи заједничког кандидата, Социјалдемократска партија (СДП) је 9. фебруара одлучила да предложи свог кандидата, народног посланика Драгињу Вуксановић, која је већ кандидат странке на претходним изборима. када је неочекивано освојила преко 8% подршке бирача. СДП се у почетку залагао за заједничку подршку кандидатури Милице Пејановић-Ђуришић, амбасадорке Црне Горе при Уједињеним нацијама, или неког другог „некомпромитованог независног кандидата“, док су мање странке ЛП и СД биле спремне да беспоговорно подрже изабраног кандидата. од стране ДПС-а.[13] [14] Предсједничким изборима претходили су локални избори у октобру 2022. године, који су резултирали лошим резултатима Ђукановићеве странке, која је први пут од 1990-их изгубила власт у 11 од 14 општина у којима су одржани избори, укључујући и главни град Подгорицу. Ђукановићев ДПС је и на локалним изборима 2020, 2021. и 2022. године, први пут од оснивања, остао без градоначелничке функције у великој већини општина, што је пратило и пад подршке јавности, због чега су многи од предстојећих избори су названи „најнеизвеснијим од црногорске независности“. [15] [16]

Члан владајуће коалиције, СНП је првобитно предложио лидера ДЕМОС -а и кандидата на изборима 2013. Миодрага Лекића за „заједничког кандидата партија скупштинске већине“, што су остале странке на крају одбиле. [17] [18] [17] [19] Крајем јануара, десничарски популистички Демократски фронт (ДФ) најавио је да ће предложити свог неформалног лидера Андрију Мандића, који Слоган досадашњег предсједника Мила Ђукановића је Него ко?је био кандидат још 2008. године. На крају, у фебруару, СНП је одлучио да подржи кандидатуру Мандића, одустајући од предлога да се кандидује са својим кандидатом. Док је Демократска Црна Гора (ДЦГ) првобитно позивала на заједничког кандидата самопроглашеног „центристичког блока“ заједно са Уједињеном реформском акцијом (УРА) и новооснованом Европом сада! покрета, коначно одлучивши да истакне кандидатуру свог лидера Алексе Бечића. Странка УРА премијера Дритана Абазовића најавила је да неће имати свог кандидата и на крају одлучила да подржи кандидатуру Бечића. [20]

Покрет Европа сада је првобитно одлучио да за свог кандидата предложи свог суоснивача Милојка Спајића, бившег министра финансија. [21] Међутим, он је дисквалификован због сумње да има српско држављанство. Црногорски закон не дозвољава особама са двојним држављанством да се кандидују за председника. Спајићева дисквалификација од стране Централног изборног тијела (ДИК), састављена углавном од делегата ДПС-а и ДФ-а, била је брза и није чекала завршетак истраге коју је покренуло Министарство унутрашњих послова. Спајић је тврдио да је у тренутку подношења кандидатуре имао само црногорско држављанство, приложивши сва законски потребна документа Министарства унутрашњих послова Црне Горе и доказ да се званично одрекао држављанства Србије раније у фебруару 2023. [22] То је дало повода за спекулације да је на одлуку ДИК-а утицао ДПС јер је Спајић виђен као озбиљна пријетња Ђукановићу. За дисквалификацију Спајића гласали су и чланови ДИК-а из ДФ-а. Многи НВО активисти и правници критиковали су одбијање кандидатуре од стране државне комисије, наводећи да је то прекорачење својих овлашћења, непостојање правног основа за одбијање кандидатуре и страно мешање (позивање Владе Србије ) у изборни процес у Црној Гори.. Такође, Спајићев покрет и поједине невладине организације назвали су одлуку ДИК-а „политичком дисквалификацијом“ и злоупотребом тог тијела од стране представника двије тренутно највеће политичке партије у парламенту, ДПС-а и ДФ-а. [23] [24] [25] [26] [27] [28] [29] Проблематизује се и селективност одлуке комисије, с обзиром да ДИК није проверавао статус осталих кандидата који су претходно потврђени, међу којима је и просрпски кандидат ДФ-а Андрија Мандић, који је више пута јавно саопштавао да има и држављанство Србије, чији је кандидатура је потврђена почетком фебруара без провере тих тврдњи.[30] [31] Почетком фебруара аналитичари Радија Слободна Европа и ЦЕДЕМ-а уочили су тог кандидата новоосноване центристичке Европа сад! Покрет је поново постао предмет спиновања и негативне кампање коју су покренули медији блиски обема, највећим црногорским и српским националистичким партијама, ДПС-у и ДФ-у, које је покрет касније оптужио за "координисану активност" против кампање њиховог кандидата.[32] [33] [34]

Убрзо након тога, Европа сад је номиновао Јакова Милатовића, бившег министра привреде. Међутим, његова кампања није прошла глатко. На Цетињу, бившој престоници Црне Горе, група од 30-ак људи напала је Милатовића на путу на предизборни скуп, дан након прве изборне дебате емитоване 11. марта на националном каналу. [35] Након чега је уследило објављивање лажних вести, дезинформација и негативна кампања против Милатовића и чланова његовог покрета, као и неких невладиних организација и западних страних представника који су критиковали напад, који су на Интернет пласирали углавном медији, организације и активисти који подржавају актуелног председника Ђукановића., док су поједини појединци блиски Ђукановићевој странци подржали или релативизовали напад, називајући га „мирним протестом грађана“. Европа сад тврди да је групу организовао ДПС. Друга група људи, такође оптужених да су присталице ДПС-а, покушала је да спријечи Милатовићев састанак са присталицама у граду Никшићу протеклог викенда кампање.[36] [37] [38] [39] [40]

  • Слоган досадашњег предсједника Мила Ђукановића је Него ко?

    Слоган досадашњег предсједника Мила Ђукановића је Него ко?

  • Плакат бившег министра Јакова Милатовића

    Плакат бившег министра Јакова Милатовића

  • Билборд лидера Демократског фронта Андрије Мандића

    Билборд лидера Демократског фронта Андрије Мандића

  • Бивши предсједник Скупштине препоручује да је ,,један од грађана''

    Бивши предсједник Скупштине препоручује да је ,,један од грађана''

  • Посланица Драгиња Вуксановић каже да на ступа ,,срцем''

    Посланица Драгиња Вуксановић каже да на ступа ,,срцем''

Пошто и Ђукановић и Милатовић имају за циљ да заузму проевропски центар, дебата се свела на питање политичког искуства насупрот стручности стеченој ван политике. Ђукановић је рекао да ће избори одредити да ли ће се Црна Гора "развијати као модерна европска држава, или ће прихватити позицију која понизно служи интересима других држава". Он је упоредио гласање од 19. марта са оним 1997. године када је први пут изабран за председника, истичући свој статус једног од најдуже владајућих лидера у Европи. С друге стране, политички новајлија Милатовић је рекао да је вријеме да Црногорци гласају за људе који имају знање и стручност. Као отклон од идентитетских питања која су дуго доминирала државном политиком, он у свом програму истиче економски развој земље, досљедно се издвајајући снажним антикорупцијским порукама од актуелног предсједника Ђукановића и његовог ДПС-а. Кандидат просрпске деснице Мандић оспорио је Милатовићеву тврдњу да су Црној Гори потребни стручњаци, рекавши да Ђукановића са власти може збацити само неко искусан у политици као што је он, попут Ђукановића, Мандић се политиком бави од 1990-их. Бивши председник Скупштине Алекса Бечић, четврти од седам председничких кандидата, који се кандидују на центристичкој платформи, рекао је да „интереси Црне Горе треба да буду на првом месту, а интереси партија и кандидата по страни“. Кандидат Социјалдемократске партије Драгиња Вуксановић једина је жена која се такмичи за ту функцију. Ђукановић се у кампањи државнички представљао и истовремено одавао утисак да ће „земља упасти у хаос и пропаст ако буде поражен“. Контроверзно јер је Црна Гора постала све више корумпирана током Ђукановићеве три деценије владавине, а ауторитарност његовог руковођења изазвала је неслагање међу представницима ЕУ. Андрија Мандић је до сада био „вјечна опозиција“ у црногорској политици. Мандић је одавно познат не само као присталица заједничке државе са Србијом, већ и као тврдокорни српски националиста и противник евроатлантских интеграција Црне Горе. Свакако да се Мандић на кришке одваја од својих радикално просрпских ставова и тражи пут ка политичком центру, дркларативно прихватајући чланство Црне Горе у НАТО и подржавајући чланство Црне Горе у ЕУ. Ђукановић је на крају кампање изјавио да Демократски фронт и његов лидер Мандић "нису били неприхватљив партнер за будућу сарадњу".[16] [41] [42] [43] [44]

У међувремену, није било институционалне реакције на тужбу појединих невладиних организација и грађанских активиста Уставном суду на Ђукановићеву кандидатуру, наводећи да се не може кандидовати за трећи мандат и тврдњу да је Републичка изборна комисија погрешно протумачила закон потврђујући Ђукановића. кандидатура. Међутим, ово тумачење је контроверзно као када је Ђукановић био председник између 1998. и 2002. године када је Црна Гора била део државне заједнице са Србијом. [45] [46]

У недељама пре првог круга 19. марта, било је наговештаја да би Русија могла да покуша да се умеша у гласање Црне Горе. Габријел Ескобар, заменик помоћника америчког секретара који надгледа политику према земљама Западног Балкана, укључујући Црну Гору, упозорио је да ће Русија покушати да интервенише на председничким изборима, изазивајући унутрашње тензије и сукобе у периоду до избора 19. марта. Ескобар је рекао да ће Русија користити традиционалне канале за дезинформације. Црногорски дигитални форензички центар је у марту тврдио да је руска интервенција у црногорској политици ојачала након општих избора 2020. када су велике проруске странке постале дио владајуће коалиције. Већ су била упозорења на могуће изборне преваре јер бирачки списак није ажуриран упркос открићима још 2020. да је било више од 50.000 „фантомских бирача“. Процес гласања ће посматрати мисија ОЕБС-а.[16] [41] [42]

Кандидати[уреди | уреди извор]

Црногорска државна изборна комисија (ДИК) је утврдила седам кандидата

  • У ДИК-у је 4. марта одређен редослед жребом[47]
# Кандидат Странка Детаљи Потврђена
1 Zbigniew Rau, Milo Đukanović (cropped).jpg Мило Ђукановић ДПС Актуелни предсједник (1998–2002; 2018–тренутно), бивши премијер (1991–1998; 2003–2006; 2008–2010; 2012–2016), лидер Демократске партије социјалиста (ДПС) од 1998. најавио је 24. фебруара и поднијета 25. фебруара 2023. године. 26. фебруар[48]
2 Mr Jakov Milatović (cropped).jpg Јаков Милатовић ЕС! Економиста, бивши министар економије (2020–2022), изабрани градоначелник Подгорице од избора 2022. године, суоснивач и замјеник лидера новооснованог покрета Европа сад (ПЕС) покрет. Кандидатура објављена 23. фебруара и предата 26. фебруара 2023. године. 28. фебруар[49]
3 Andrija Mandić (crop).jpg Андрија Мандић ДФ Посланик (2001–2020; 2022–данас), члан предсједништва Савеза Демократски фронт (ДФ), лидер странке Нова српска демократија (НСД), кандидат 2008. Кандидатура објављена 28. јануара и предата 3. фебруара 2023. 8. фебруар[50]
4 Jovan Jodžir Radulović.jpg Јован Радуловић Независан Лични тренер, интернет личност, утицај на друштвене мреже, комичар и креатор садржаја из Подгорице, уз подршку групе грађана (ГГ). Кандидатура поднета 26. фебруара и потврђена 3. марта 2023. од стране Државне изборне комисије. 3. март[51]
5 Goran Danilović.png Горан Даниловић УЦГ Бивши посланик (2006–2016; 2016–2020), бивши министар унутрашњих послова у привременом кабинету (2016), оснивач и актуелни лидер Уједињене Црне Горе (УЦГ). Кандидатура објављена 28. јануара и предата 20. фебруара 2023. године. 27. фебруар[52]
6 Aleksa Bečić.jpg Алекса Бечић ДЦГ Посланик од 2016. године, бивши предсједник Скупштине (2020–2022), оснивач и лидер странке Демократска Црна Гора (ДЦГ) и савеза Мир је наша нација (МјНН). Кандидатура објављена 24. фебруара и предата 26. фебруара 2023. године. 28. фебруар[49]
7 Draginja Vuksanović-Stanković.png Драгиња Вуксановић Станковић СДП Посланик од 2012. године, професор права, члан и бивши лидер Социјалдемократске партије (СДП) од 2019. до 2021. године, председнички кандидат на изборима 2018. године. Кандидатура објављена 9. фебруара и предата 22. фебруара 2023. године. 23. фебруар[53]

Анкете[уреди | уреди извор]

Први круг[уреди | уреди извор]

Датум Фирма анкете Ђукановић Спајић Бечић Мандић Вуксановић Даниловић Остали Ни за кога Вођство
Феб 2023. MB/CeDem 35.7% 21.2% 15.8% 19.9% 6.1% – 1.2% n/a 14.5%
Феб 2023. IDD 22.7% 30% 4.6% 10% 3% 4% 15.7% 9.2% 7.3%
Датум Фирма анкете Ђукановић Кривокапић Бечић Мандић Абазовић Лекић Остали Вођство
Јун 2021. CeDem 41.5% 9.6% 19.4% 11.5% 7.3% – 10.7% 22.1%
Окт 2020. NSPM 30.3% 25.2% 13% 4.5% 12.7% 3.3% 11% 5.1%
Други круг

Подршке — први круг[уреди | уреди извор]

Алекса Бечић
Горан Даниловић
Мило Ђукановић
  • Педро Санчез, премијер Шпаније[68]
  • Димитар Ковачевски, премијер Северне Македоније[69]
  • Стефан Левен, бивши премијер Шведске и председник Партије европских социјалиста[70]
  • Андреас Шидер, члан Европског парламента и бивши државни секретар министарства финансија Аустрије[71]
Андрија Мандић
Јаков Милатовић
Драгиња Вуксановић Станковић

Подршке — други круг[уреди | уреди извор]

Мило Ђукановић
Јаков Милатовић

Дебата[уреди | уреди извор]

Датум и време Емитер Кандидати
Ђукановић Милатовић Мандић Радуловић Даниловић Бечић Вуксановић
9. март

20:00

РТЦГ[100]  П   П   П   Н   П   П   П 
16. март
20:00 		РТЦГ(отказано)  Н   Н   Н   Н   Н   Н   Н 
16. март

20:00

Прва ТВ[101]  П   НИ   П   НИ   НИ   НИ   НИ 
16. март

20:00

Вијести[102]  Н   П   П   Н   П   П   П 
 П  Присуствовао    НИ  Није присуствовао   Н  Одбили позив 

Други круг[уреди | уреди извор]

Кандидати[уреди | уреди извор]

Кандидати у другом кругу
Мило Ђукановић Јаков Милатовић
ДПС Европа сад
Zbigniew Rau, Milo Đukanović (cropped).jpg
Mr Jakov Milatović (cropped).jpg
Тренутни
предсједник Црне Горе
(од 2018) 		Бивши
министар економије Црне Горе
(2020–2022)

Подршке[уреди | уреди извор]

Кандидат Подршка
Андрија Мандић Милатовић[103]
Горан Даниловић Милатовић[104]
Алекса Бечић Милатовић[105]
Јован Радуловић Није подржао[106]
Драгиња Вуксановић Није подржала[107]

Изборна дебата[уреди | уреди извор]

Изглед гласачког листића за други круг предсједничких избора.

Једини изборни ТВ дуел између предсједничких кандидата у другом кругу, Мила Ђукановића и Јакова Милатовића, заказан је за 31. март у продукцији Националног јавног сервиса Црне Горе (РТЦГ) и биће директно емитован на каналу ТВЦГ1.[108]

Резултати[уреди | уреди извор]

Дана 21. марта 2023. године, Државна изборна комисија Црне Горе је објавила привремене резултате избора у првом кругу:

Кандидат Странка 1. круг

19. март 2023.

2. круг

2. април 2023.

Гласови % Гласови %
Мило Ђукановић Демократска партија социјалиста Црне Горе 119.673 35,37
Јаков Милатовић Европа сад 97.858 28,92
Андрија Мандић Демократски фронт 65.386 19,32
Алекса Бечић Демократска Црна Гора 37.562 11,10
Драгиња Вуксановић Станковић Социјалдемократска партија Црне Горе 10.669 3,15
Горан Даниловић Уједињена Црна Гора 4.659 1,38
Јован Радуловић Независан 2.574 0,76
Укупно 338.381 100,00
Важећи гласови 338.381 99,07
Неважећи гласови 3.169 0,93
Укупно гласова 341.551 100,00
Регистровани гласачи/излазност 542.154 64,06 542.154 29,55% (до 12 CET)
Извор: Државна изборна комисија[2]

Резултати по општинама[уреди | уреди извор]

Први круг[уреди | уреди извор]

Прелиминарни резултати у првом кругу:

Општина Кандидат Излазност
Ђукановић Милатовић Мандић Радуловић Даниловић Бечић Вуксановић Број %
Андријевица[109] 740 625 882 8 24 220 13 2.512 65,29
Бар 9.558 5.217 3.113 319 317 2.200 953 21.727 54,50
Беране[110] 3.541 4.216 4.374 46 266 1.657 87 10.646 45,48
Бијело Поље 9.897 6.779 4.316 116 425 1.643 851 24.067 61,04
Будва[111] 3.154 2.695 3.986 102 122 1.132 316 11.507 61,64
Гусиње 1.024 97 30 8 2 17 179 1.370 30,12
Даниловград[112] 2.774 3.892 1.497 86 116 961 163 9.539 72,43
Жабљак[113] 673 602 526 5 14 278 12 2.110 70,07
Зета 1.745 2.414 3.620 61 86 1.389 77 9.392 74,88
Колашин 1.095 1.239 906 31 160 940 62 4.433 73,22
Котор 3.872 2.548 1.725 123 162 1.313 397 10.140 55,26
Мојковац[114] 1.560 1.027 1.233 22 228 624 35 4.729 72,32
Никшић 13.727 12.103 8.159 232 499 4.773 853 46.927 81,86
Петњица 1.865 177 13 15 2 159 98 2.365 37,71
Плав 2.652 514 653 33 16 166 372 4.406 47,00
Плужине[115] 189 580 739 8 24 190 10 1.740 74,11
Пљевља[116] 4.435 4.002 6.538 48 188 2.107 108 16.736 68,44
Подгорица 30.477 37.743 16.117 717 1.482 10.232 2.686 99.454 69,25
Рожаје[117] 6.542 1.382 268 56 18 703 596 9.565 41,85
Тиват 2.906 2.000 1.400 83 120 751 319 7.665 63,84
Тузи[118] 3.743 660 827 35 3 516 306 6184 49,94
Улцињ 4.163 775 341 103 35 1.536 438 7.503 36,48
Херцег Нови[119] 3.557 4.749 3.179 136 277 3.130 268 15.296 60,07
Цетиње[120] 4.501 1.265 215 166 33 670 1.224 8.262 61,79
Шавник 671 226 412 1 25 60 11 1.455 81,88
Извор: Државна изборна комисија[121]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мугоша, Никола. „ДИК: Излазност на предсједничким изборима 64,6 одсто; коначни резултати сјутра”. РТЦГ. Архивирано из оригинала на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  2. ^ а б „Привремени резултати избора за Предсједника Црне Горе” (PDF). Државна изборна комисија Црне Горе (на језику: me). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 3. 2023. Приступљено 21. 3. 2023. 
  3. ^ Đurović raspisala: Predsjednički izbori 19. marta, RTCG - Radio Televizija Crne Gore, 16 January 2023
  4. ^ „Državna izborna komisija - Crna Gora : Konačni rezultati izbora za Predsjednika Crne Gore”. dik.co.me. Архивирано из оригинала на датум 2021-04-26. Приступљено 2021-04-26.  Retrieved 2023-01-24.
  5. ^ Montenegro's long-ruling Djukanovic launches bid for third presidential term, Reuters, 25 February 2023
  6. ^ Milo Djukanovic: Election May Decide Fate of Montenegrin Ex-Strongman, BalkanInsight, 14 March 2023
  7. ^ A fresh face and dirty games in Montenegro’s presidential election, IntelliNews, 16 March 2023
  8. ^ The identity question as a sticking point, 17 March 2023
  9. ^ Predsjednički izbori u Crnoj Gori: Ko će u drugi krug?, DW
  10. ^ Presidential Elections Архивирано на сајту Wayback Machine (20. октобар 2017) European Elections Database
  11. ^ Lista predsjedničkih kandidata do 3. marta, potreban 8.101 potpis, RTCG, 19 January 2023. Retrieved 2023-03-03.
  12. ^ Održan sastanak lidera opozicije, Vijesti, 8 February 2023.
  13. ^ Volio bih da predsjednički kandidat bude Milica Pejanović-Đurišić, 7 February 2023
  14. ^ NEIZVJESNO DA LI ĆE SE KANDIDOVATI ĐUKANOVIĆ, Adria TV, 22 January 2023
  15. ^ Pokret ‘Evropa sad’: DPS izgubio izbore, imat ćemo vlast u Podgorici, Al Jazeera, 23 October 2023
  16. ^ а б в Predsjednički izbori u Crnoj Gori: Ko će u drugi krug?, DW
  17. ^ а б Lekić izlazi na crtu Đukanoviću?, Dan, 30 November 2022. Retrieved 2023-01-07.
  18. ^ P.O. „Preokret u Crnoj Gori - SNP traži da Lekić bude kandidat za predsednika i rekonstrukciju vlade”. Politika Online. Приступљено 2022-12-03. 
  19. ^ Lekić pobjeđuje Đukanovića na predstojećim predsjedničkim izborima, Adria TV, 5 December 2022. Retrieved 2023-01-24.
  20. ^ Abazović: Bečićeva pobjeda neupitna, 16 March 2023
  21. ^ Spajić predsjednički kandidat Pokreta Evropa sad, Vijesti, 29 January 2023
  22. ^ "Evropa sad" priložila dokumentaciju: Spajić ispunjava uslove za predsjedničku kandidaturu, Dan, 15 February 2023
  23. ^ DIK postupala selektivno, RTCG, 21 February 2023
  24. ^ DIK morao da odlučuje o dokazima i činjenicama, RTCG, 19 February 2023
  25. ^ Nedovoljan osnov za odbijanje kandidature, Vijesti, 19 February 2023
  26. ^ CDT: DIK je postao direktni učesnik u predsjedničkim izborima, Vijesti, 19 February 2023
  27. ^ Zašto se DIK bavi Spajićem iako nije predsjednički kandidat: Nadgledaju, ali i kroje izbornu trku, Vijesti, 16 February 2023
  28. ^ Obraćanjem RIK-u Srbije, dozvolili smo miješanje druge države u izborni proces, PRESS, 15 Fehbruary 2023
  29. ^ Politička odluka DIK-a, proceduru osporio i predsjednik institucije, 18 February 2023
  30. ^ Mandić potvrdio da ima i državljanstvo Srbije, 2 February 2023
  31. ^ CDT: Na sjednici DIK-a niko nije otvorio pitanje dvojnog državljanstva Mandića, Dan, 5 February 2023
  32. ^ Gužva i konfuzija' u trci za predsjednika Crne Gore, RSE, 7 February 2023
  33. ^ Predsjednički izbori: analiza i procjene, Vijesti, 22 February 2023
  34. ^ Spajić: Ozvaničena saradnja lidera jedinstvenog DPS-a, MINA, 18 February 2023
  35. ^ Milatović napadnut na Cetinju, RTCG, 10 March 2023
  36. ^ Andrija Popović tvrdi da su iz Evrope sad izazvali incident na CT; Milović: Sramne dezinformacije, Dan, 11 March 2023
  37. ^ Šef mladih DPS Cetinje podržao napad na Milatovića: "Belveder nije pao, Jakov jeste", Vijesti, 10 March 2023
  38. ^ Milatović se želi predstaviti žrtvom, naš skup bio je nenasilan, Analitika, 10 March 2023
  39. ^ [Sekulović: Milatović preda mnom nikad nije rekao "šta ako pogine deset Crnogoraca"], Vijesti, 15 March 2023
  40. ^ Izvrtanje izjave i pravdanje nasilja: Princip se brani i u Parizu i na Cetinju, Vijesti, 13 March 2023
  41. ^ а б A fresh face and dirty games in Montenegro’s presidential election, IntelliNews, 16 March 2023
  42. ^ а б The identity question as a sticking point, 17 March 2023
  43. ^ Montenegro's long-ruling Djukanovic launches bid for third presidential term, Reuters, 25 February 2023
  44. ^ Milo Djukanovic: Election May Decide Fate of Montenegrin Ex-Strongman, BalkanInsight, 14 March 2023
  45. ^ Jokić predala žalbu, traži da Ustavni sud poništi kandidaturu Đukanovića, Vijesti, 28 February 2023
  46. ^ Građanska akcija : DIK da poništi kandidaturu Đukanovića, Vijesti, 28 February 2023
  47. ^ „DIK utvrdio redosljed na listi kandidata za predsjedničke izbore”. MINA (на језику: енглески). 2023-03-04. Приступљено 2023-03-09. 
  48. ^ „Đukanoviću potvrđena kandidatura za predsjednika”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-02-26. 
  49. ^ а б „Potvrđene kandidature Bečića i Milatovića, odbijena Matijaševića”. RTCG. 28. 2. 2023. Приступљено 28. 2. 2023. 
  50. ^ „ANDRIJA MANDIĆ KANDIDAT ZA PREDSEDNIKA: DIK Crne Gore proverila potpise birača koji su podržali lidera Demokratskog fronta”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2023-02-08. 
  51. ^ „Potvrđena predsjednička kandidatura Raduloviću”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-03. 
  52. ^ „DIK potvrdio predsjedničku kandidaturu Gorana Danilovića”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-02-27. 
  53. ^ „DIK potvrdio kandidaturu Vuksanović Stanković”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-02-24. 
  54. ^ „DIK potvrdio kandidature Milatovića i Bečića za predsjednika Crne Gore, Raduloviću nedostaje 2.613 validnih potpisa”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  55. ^ „“Novi pobjeđuje” podržao Aleksu Bečića za kandidata za predsjednika Crne Gore”. CdM. 1. 3. 2023. 
  56. ^ „Plenum 083 podržao Bečića u susret izborima”. Vijesti. 7. 3. 2023. 
  57. ^ URA podržala Bečića
  58. ^ [1] Demokratska srpska stranka podržala Bečića
  59. ^ „Ujedinjena predala DIK-u potpise podrške kandidaturi Danilovića”. Vijesti. 26. 2. 2023. 
  60. ^ „Đukanović predsjednički kandidat DPS-a: Izbori će odrediti dalji pravac razvoja države”. Vijesti. 24. 2. 2023. 
  61. ^ „SD podržao Đukanovića”. Vijesti. 25. 2. 2023. 
  62. ^ „Odlučili: Liberali podržali Đukanovića”. CdM. 2. 3. 2023. 
  63. ^ HGI podržao Đukanovića, 11 March 2023
  64. ^ [2], 13 March 2023
  65. ^ а б в Бошњаци и Албанци подржали Ђукановића у трци за председника
  66. ^ Partija crnogorskih Muslimana dala podršku Đukanoviću
  67. ^ GP Nova Ljevica: Svi kojima je u srcu Crna Gora da daju svoj glas Đukanoviću ili Vuksanović-Stanković
  68. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648017/dps-premijer-spanije-uputio-pismo-podrske-djukanovicu-pred-izbore DPS: Premijer Španije uputio pismo podrške Đukanoviću pred izbore
  69. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648085/i-kovacevski-podrzao-djukanovica-ne-treba-isticati-koliko-su-ovi-izbori-vazni-za-buducnost-crne-gore I Kovačevski podržao Đukanovića: Ne treba isticati koliko su ovi izbori važni za budućnost Crne Gore
  70. ^ https://www.cdm.me/politika/podrska-dukanovicu-od-evropskih-socijalista Podrška Đukanoviću od Evropskih socijalista
  71. ^ https://www.vijesti.me/vijesti/politika/648227/poslanik-ep-sider-podrzao-djukanovica-od-posebnog-znacaja-je-da-se-podrzi-proevropski-put Poslanik EP Šider podržao Đukanovića: Od posebnog značaja je da se podrži proevropski put
  72. ^ „Andrija Mandić predsjednički kandidat”. Vijesti. 2. 2. 2023. 
  73. ^ „SNP podržao Mandića”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  74. ^ Vesna Bratić podržala Andriju Mandića, RTCG, 11 March 2023
  75. ^ Podrška Andriji Mandiću logična i prirodna, RTCG, 24 February 2023
  76. ^ Расељени уз Мандића: Подршка за председничке изборе у ЦГ, Новости, 11 March 2023
  77. ^ Srpski nacionalni savjet podržао Mandića: Jedino njegovim izborom bićеmo i građаni i Srbi, Portal Analitika, 15 March 2023
  78. ^ https://www.dan.co.me/vijesti/izbori/dodik-podrzao-mandica-znam-koliko-ti-je-stalo-do-crne-gore-pobijedices-5167225 Dodik podržao Mandića: Znam koliko ti je stalo do Crne Gore, pobijedićeš
  79. ^ „DIK potvrdio kandidature Milatovića i Bečića za predsjednika Crne Gore, Raduloviću nedostaje 2.613 validnih potpisa”. Vijesti. 28. 2. 2023. 
  80. ^ URA još vaga, CIVIS za Milatovića, Vijesti, 8 March 2023
  81. ^ Demohrišćanski pokret podržao kandidaturu Milatovića za predsjednika Crne Gore, Vijesti, 24 February 2023
  82. ^ SPP podržao Milatovića, Vijesti, 9 March 2023
  83. ^ Novska lista podržala Jakova Milatovića na predsjedničkim izborima, Vijesti, 3 March 2023
  84. ^ „Novaković Cakan: Biram Bar podržava Milatovića na predsjedničkim izborima”. CdM. 2. 3. 2023. 
  85. ^ "Ne damo Nikšić" podržao Milatovića, Vijesti, 2 March 2023
  86. ^ „Durmitorska inicijativa podržala Milatovića”. Vijesti. 8. 3. 2023. 
  87. ^ Alternativa prikuplja potpise podrške kandidatu Pokreta Evropa sad, Vijesti, 20 February 2023
  88. ^ [3], CDM, 13 March 2023
  89. ^ Krivokapić podržao Milatovića: Glas za Mandića u prvom krugu je glas za pobjedu Đukanovića u drugom
  90. ^ „SDP predao predsjedničku kandidaturu Draginje Vuksanović Stanković”. Vijesti. 22. 2. 2023. 
  91. ^ Vuksanović Stanković: Očekujemo podršku Force i njihovih birača, Vijesti, 7 March 2023
  92. ^ GP Nova Ljevica: Svi kojima je u srcu Crna Gora da daju svoj glas Đukanoviću ili Vuksanović-Stanković
  93. ^ Bečić podržao Milatovića: Ključni zadatak pobjeda nad Đukanovićem
  94. ^ Danilović podržao Milatovića: Uspjećemo, važni su ljudi
  95. ^ Mandić pozvao građane da u drugom krugu glasaju za Milatovića
  96. ^ Milačić: Puna podrška Milatoviću u drugom krugu predsjedničkih izbora
  97. ^ Вучинић подржао Милатовића у другом кругу
  98. ^ SNP: Puna podrška Milatoviću u drugom krugu izbora
  99. ^ URA podržala Milatovića: Vrijeme je za novu, modernu Crnu Goru
  100. ^ Prva debata predsjedničkih kandidata, RTCG, 8 March 2023
  101. ^ Milo Đukanović i Andrija Mandić snimili TV duel u hotelu Hilton u Podgorici, PRESS, 16 March 2023
  102. ^ TV Vijesti: Završna debata - predsjednički izbori 2023, Vijesti, 16 March 2023
  103. ^ „Mandić: Podrška Milatoviću, bez DF-a nema pobjede”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-29. 
  104. ^ portal, D. A. N. (2023-03-23). „ДАН - Danilović podržao Milatovića: Uspjećemo, važni su ljudi”. www.dan.co.me. Приступљено 2023-03-29. 
  105. ^ „Bečić podržao Milatovića u drugom krugu”. balkans.aljazeera.net (на језику: босански). Приступљено 2023-03-29. 
  106. ^ „Radulović: Što se mene tiče, ja sam pobijedio”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-29. 
  107. ^ „Vuksanović Stanković podnijela ostavku”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2023-03-29. 
  108. ^ Duel predsjedničkih kandidata na TVCG, RTCG, 29 March 2023
  109. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Андријевица” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  110. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Беране” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  111. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на територији општине Будва” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  112. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Даниловград” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  113. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Жабљак” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  114. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Херцег Нови” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  115. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Плужине” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 3. 2023. Приступљено 21. 3. 2023. 
  116. ^ „Записник о раду општинске изборне комисије за утврђивање резултата гласања за избор предсједника Црне Горе на бирачким мјестима у општини Пљевља” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 3. 2023. Приступљено 21. 3. 2023. 
  117. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Рожаје” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 21. 3. 2023. Приступљено 21. 3. 2023. 
  118. ^ „Извјештај о раду изборне комисије општине Тузи за утврђивање резултата за педсједничке изборе” (PDF). Државна изборна комисија. Приступљено 21. 3. 2023. 
  119. ^ „Извјештај о резултатима гласања за предсједника Црне Горе на подручју општине Херцег Нови” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  120. ^ „Пројекција резултата по бирачким мјестима — Општина: Цетиње” (PDF). Државна изборна комисија. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 22. 3. 2023. Приступљено 22. 3. 2023. 
  121. ^ „Погледајте резултате по општинама”. РТЦГ. 20. 3. 2023. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2023. Приступљено 21. 3. 2023. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Избори за предсједника Црне Горе 2023. на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_предсједника_Црне_Горе_2023.&oldid=25662769”