Избори за руководство Конзервативне партије у Уједињеном Краљевству септембра 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Избори за руководство Конзервативне партије у Уједињеном Краљевству септембра 2022.
← 2019 12. јул — 5. септембар 2022. (2022-07-12 – 2022-09-05) октобар 2022 →
Излазност82,6% Пад 4,8%
 
Кандидат Лиз Трас Риши Сунак
Бр. гласова 81.326 60.399
Проценат 57,4% 42,6%
Лидер партије пре избора

Борис Џонсон

 Изабрани лидер партије

Лиз Трас

Избори за руководство Конзервативне партије септембра 2022. одредили су следећег лидера Конзервативне партије, а тиме и следећег премијера Уједињеног Краљевства. Избори су покренути када је Борис Џонсон 7. јула 2022. објавио да ће поднети оставку с места лидера странке.

Позадина[уреди | уреди извор]

Изгласавање поверења јуна 2022[уреди | уреди извор]

Дана 6. јуна 2022, након платинастог јубилеја Елизабете II, Грејем Брејди је објавио да је праг од 54 писма неповерења достигнут и да ће гласање о поверењу Џонсону бити одржано увече истог дана. Већина конзервативних посланика изгласала је поверење Џонсону да остане лидер странке. Више од 40 одсто посланика конзервативаца изгласало је неповерење, што је Гардијан описао као "побуну већу од очекиване". Гласање о поверењу руководству Конзервативне странке Бориса Џонсона 2022. године.

Криза владе[уреди | уреди извор]

Џонсон објављује своју оставку на чекању испред Даунинг стрита 10, 7. јула 2022.; он ће напустити функцију након што 5. септембра буде изабран нови лидер

Крајем јуна 2022, посланик конзервативаца Крис Пинчер поднео је оставку на место заменика шефа владе након што су изнете оптужбе да је опипао двојицу мушкараца.[1]Џонсон је првобитно одбио да му суспендује бич, а његов портпарол је бранио његово првобитно именовање, рекавши да Џонсон није знао за оптужбе против њега.[2] Против Пинчера је изнето више навода о пипању. Бивши стални секретар Министарства иностраних послова Сајмон Макдоналд написао је да је Џонсон био лично обавештен о претходним оптужбама против Пинчера 2019.[3] Џонсон је 4. јула признао да је знао за оптужбе у време када га је именовао.[4] Неколико министара је поднело оставке 5. јула, укључујући канцелара министарства финансија Сунака и министра здравља Џавида.[5]Неколико политичара о којима се разговарало као о потенцијалним кандидатима за лидере, укључујући и Труса, изразило је сталну подршку Џонсону.[6] Новинар Тим Шипман написао је у Тајмсу да је секретар за транспорт Грант Шапс, који је водио евиденцију присталица на ранијем гласању о поверењу, рекао Џонсону да може да гарантује само 28 гласова поверења ако се распише ново гласање.[3]

Џонсон је именовао потенцијалног кандидата за лидера Надхима Захавија за канцелара, уз извештаје да је Захави претио да ће поднети оставку ако му се не додели улога.[7] Именовао је Мишел Донелан за секретара за образовање, Захавијева претходна улога.[8] Много више министара поднело је оставке 6. јула.[9] Неколико конзервативних посланика, укључујући секретара за подизање нивоа Гова, рекли су Џонсону да треба да поднесе оставку.[10] Џонсон је истог дана отпустио Гоува, наводећи као разлог нелојалност.[11] Следећег дана, Захави и Донелан су позвали Џонсона да поднесе оставку, а сама Донелан је поднела оставку из кабинета.[12] Анкета ЈуГов-а показала је да је 59 одсто чланова Конзервативне партије желело да Џонсон поднесе оставку.[13] Џонсон је истог дана, 7. јула, најавио своју оставку на чекању, рекавши да ће нови лидер преузети дужност пре октобра 2022. [14][15] Остаће на месту премијера до избора свог наследника. Неколико конзервативних посланика рекло је да би требало да се повуче са места премијера, а Кир Стармер, лидер Лабуристичке партије, рекао је да ће расписати парламентарно гласање о неповерењу влади ако Џонсон брзо не поднесе оставку на место премијера. [16]

Процедура[уреди | уреди извор]

Процес за изборе за руководство 2022. одобрио је Комитет из 1922. 11. јула.[17] Номинације су отворене и затворене 12. јула, а сваки кандидат мора да има номинације од најмање 20 конзервативних посланика да би дошао до првог гласања. [17] Џонсон, као одлазећи вођа, није имао право да се кандидује на следећим изборима.[18]

Према новим правилима за такмичење 2022. године, у првом кругу, 13. јула, кандидатима је потребно 30 гласова посланика да не би испали.[17] У сваком наредном кругу, почевши од другог 14. јула, кандидат са најмање гласова биће елиминисан.[17] Трећи круг одржан је у понедељак, 18. јула, којим је елиминисан још један кандидат, а резултати су објављени у 20 часова. Четврто гласање, којим је поље смањено на три, одржано је 19. јула, са резултатима представљеним у 15 часова, а пето 20. јула, при чему су последња два имена позната око 16 часова. [19]

Коначно, када преостају само два кандидата, чланови Конзервативне странке ће гласати да одлучују између њих по принципу један члан-један глас.[20][18] Кандидат који добије највише гласова побеђује на конкурсу.[18] Током летњих месеци биће низ јавних хајки. Очекује се да ће нови лидер конзервативаца, а тиме и премијер, бити проглашен 5. септембра, када се Доњи дом врати са летње паузе. [17] Џонсон је 13. јула изјавио да планира да оде у Бакингемску палату и да поднесе оставку у уторак 6. септембра, а новог премијера ће именовати краљица Елизабета II касније тог дана.[21]

Кандидати[уреди | уреди извор]

Номиновани[уреди | уреди извор]

Осам кандидата је потврђено 12. јула, након што су добили подршку најмање 20 других конзервативних посланика:

Кандидат Кампања Датум кад је проглашен Статус кампање Предлагач/секундар/ Реф.
Кеми Баденоч Kemi for Prime MinisterВеб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јул 2022) 8. јул 2022. Елиминисана после четвртог гласања. Ли Роули, Џулија Лопез [22]
Суела Браверман Suella 4 LeaderВеб-сајт 6. јул 2022. Елиминисана после 2. круга, подржала Лиз Трас Давид Џонс, Мириам Кејтс [23][24][25]
Џереми Хант Win Back TrustВеб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2022) 9. јул 2022. Елиминисан после 1. круга, подржао Ришија Сунака Естер Макви, Ентони Магнали [26][27][28]
Пени Мордонт PM4PMВеб-сајт 10 . јул 2022. Елиминисана после 5. круга Андреа Лидсом, Крејг Трејси [29]
Риши Сунак Ready for RishiВеб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (18. септембар 2022) 8. јул 2022. Активан Доминик Раб, Мел Страјд [30]
Лиз Трас Liz For LeaderВеб-сајт 10. јул 2022. Активн Сајмон Кларк, Тереза Кофи [31]
Том Тугендат Tom: A Clean StartВеб-сајт 7. јул 2022. Елиминисан после 3. круга Ен-Мари Тревелјан, Џејмс Дејли [32][33]
Надхим Захави NZ4PM 9. јул 2022. Елиминисан после 2. круга Брендон Луис, Аманда Милинг [34][27]

Повучени[уреди | уреди извор]

Следећи посланици су најавили да ће тражити вођство Конзервативне странке, али су се накнадно повукли из трке пре него што су могли да буду номиновани, због недовољне подршке или других разлога:

Кандидат Кампања Проглашен Повучен Кандидати којих су подржали Реф.
Рехман Чишти 10. јула 2022. 12. јула 2022. Том Тугендат, онда Ришија Сунака [35][36][37][38]
Саџид Џавид Team SajВеб-сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2022) 10. јула 2022. 12. јула 2022. [26][39]
Грант Шапс Grant Shapps 9. јула 2022. 12. јула 2022. Риши Сунак [40][41]

Резултати[уреди | уреди извор]

Кандидат 1. круг:

13. јул 2022. [42][43]

2. круг:

14. јул 2022. [44][43]

3. круг:

18. јул 2022. [43]

4. круг:

19. јул 2022.

5. круг:

20. јул 2022.

Гласање чланова
Бр. гласова % Бр. гласова +/− % Бр. гласова +/− % Бр. гласова +/− % Бр. гласова +/− % Бр. гласова %
Лиз Трас 50 14,0 64 +14 17,9 71 +7 19,8 86 +15 24,2 113 +27 31,6 81.326 47,2
Риши Сунак 88 24,6 101 +13 28,2 115 +14 32,1 118 +3 33,2 137 +19 38,3 60.399 35,0
Пени Мордонт 67 18,7 83 +16 23,2 82 −1 22,9 92 +10 25,9 105 +13 29,3 Елиминисана
Кеми Баденоч 40 11,2 49 +9 13,7 58 +9 16,2 59 +1 16,5 Елиминисана
Том Тугендат 37 10,3 32 −5 8,9 31 −1 8,7 Елиминисан
Суела Браверман 32 8,9 27 −5 7,5 Елиминисана
Надхим Захави 25 7,0 Елиминисан
Џереми Хант 18 5,0 Елиминисан
Дали гласови 357 99,7 356 −1 99,4 357 +1 99,7 355 −2 99,4 355 0 99,1 141.725 82,2
Покварени гласачки листићи 0 0,0 0 0 0,0 0 0 0,0 1 +1 0,3 2 +1 0,6 654 0,4
Уздржаних 1 0,3 2 +1 0,6 1 −1 0,3 1 0 0,3 1 0 0,3 30.058 17,4
Регистровани гласачи 358 100,0 358 0 100,0 358 0 100,0 357 −1 100,0 358 +1 100,0 172.437 100,0

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Chris Pincher: Tory whip resigns saying he 'embarrassed himself'”. BBC News. 1. 7. 2022. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  2. ^ Mason, Rowena (4. 7. 2022). „Chris Pincher: a timeline of allegations and investigations”. The Guardian. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  3. ^ а б Shipman, Tim. „Boris the cat with nine lives has finally been neutered”. The Times. ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 9. 7. 2022. 
  4. ^ „Johnson aware of some claims about Chris Pincher in February, No 10 admits”. The Guardian. 4. 7. 2022. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  5. ^ „Cabinet resignations: Who's staying and who's going? Ministers reveal if they are backing Boris Johnson after Rishi Sunak and Sajid Javid quit”. Sky News. Архивирано из оригинала 6. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  6. ^ „Dominic Raab, Liz Truss and Priti Patel stand by Boris Johnson as Cabinet implodes”. The Independent. 5. 7. 2022. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  7. ^ „Sajid Javid and Rishi Sunak quit – throwing Boris Johnson's future into doubt”. The Guardian. 5. 7. 2022. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  8. ^ „Who is Michelle Donelan and what is the new education secretary facing?”. BBC News. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  9. ^ „Government resignations: Who has gone, who is staying?”. BBC News. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 5. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  10. ^ „Boris Johnson: Embattled PM vows to keep going amid Tory revolt”. BBC News. 6. 7. 2022. Архивирано из оригинала 6. 7. 2022. г. Приступљено 6. 7. 2022. 
  11. ^ Elgot, Jessica (6. 7. 2022). „Michael Gove sacked 'for disloyalty': allies reveal how it happened”. The Guardian. Архивирано из оригинала 6. 7. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  12. ^ Scott, Jennifer. „New Education Secretary Michelle Donelan quits as Nadhim Zahawi tells Boris Johnson "go now"”. Sky News. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  13. ^ Smith, Matthew (7. 7. 2022). „Most Conservative party members want Boris Johnson to resign”. YouGov. Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  14. ^ Maidment, Jack (7. 7. 2022). „Boris Johnson to resign leaving power vacuum at top of Tory party”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  15. ^ „Boris Johnson to resign as Conservative leader”. The Guardian. 7. 7. 2022. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  16. ^ Mason, Rowena (7. 7. 2022). „Boris Johnson resigns as Conservative leader after cabinet revolt”. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  17. ^ а б в г д Allegretti, Aubrey (11. 7. 2022). „Britain to have new PM by 5 September as Tory leadership rules announced”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 7. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  18. ^ а б в „Constitution of the Conservative Party” (PDF). јануар 2021. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  19. ^ Stone, Jon (15. 7. 2022). „When is the next Tory leadership vote?”. The Independent. Архивирано из оригинала 17. 7. 2022. г. Приступљено 17. 7. 2022. 
  20. ^ Johnston, Neil (24. 5. 2019). „Leadership elections: Conservative Party” (PDF). House of Commons Library. Архивирано (PDF) из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2022. 
  21. ^ Doody, Kieran. „Boris Johnson reveals exact date he will hand letter of resignation to the Queen”. The Northern Echo. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  22. ^ McFadden, Brendan (8. 7. 2022). „Former equalities minister Kemi Badenoch announces Tory leadership bid”. inews.co.uk. Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 8. 7. 2022. 
  23. ^ Diver, Tony; Riley-Smith, Ben (6. 7. 2022). „Watch: Suella Braverman announces leadership bid on live TV”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 8. 7. 2022. 
  24. ^ „Suella Braverman out of Tory leadership race after second round of voting”. the Guardian (на језику: енглески). 2022-07-14. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-14. 
  25. ^ „Suella Braverman backs Liz Truss after exit from Conservative leadership race”. Sky News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-15. 
  26. ^ а б „Ex-health secretaries Sajid Javid and Jeremy Hunt join Tory leadership race”. BBC News. 9. 7. 2022. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 9. 7. 2022. 
  27. ^ а б „Jeremy Hunt and Nadhim Zahawi knocked out of Tory leadership race”. The Guardian. 13. 7. 2022. Архивирано из оригинала 13. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  28. ^ Scott, Jennifer. „Conservative leadership race: Jeremy Hunt backs Rishi Sunak after being knocked out of contest”. Sky News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 14. 7. 2022. 
  29. ^ „Penny Mordaunt launches leadership bid with bombastic video featuring Boris Johnson”. The Independent (на језику: енглески). 2022-07-10. Архивирано из оригинала 15. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-15. 
  30. ^ „Ex-Chancellor Rishi Sunak launches bid to be Conservative leader”. BBC News. 8. 7. 2022. Архивирано из оригинала 8. 7. 2022. г. Приступљено 8. 7. 2022. 
  31. ^ Truss, Liz (10. 7. 2022). „Liz Truss: I would cut taxes from day one as prime minister”. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 10. 7. 2022. г. Приступљено 10. 7. 2022. 
  32. ^ Tugendhat, Tom (7. 7. 2022). „I have served before. Now I hope to answer the call as prime minister”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 7. 7. 2022. г. Приступљено 7. 7. 2022. 
  33. ^ „Tom Tugendhat knocked out of Tory leadership race as field narrows to final four”. Sky News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-19. 
  34. ^ Gutteridge, Nick (9. 7. 2022). „Nadhim Zahawi joins Tory leadership race with a bid to revive low-tax Thatcherism”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 9. 7. 2022. 
  35. ^ Reuters (10. 7. 2022). „UK MP Rehman Chishti to run for next UK PM”. Reuters. Архивирано из оригинала 10. 7. 2022. г. Приступљено 12. 7. 2022. 
  36. ^ „Rehman Chishti's unlikely Tory leadership bid ends with zero backers”. The Independent. 12. 7. 2022. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  37. ^ „Chishti backs Tugendhat for Tory leader”. Sky News (на језику: енглески). 2022-07-13. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-15. 
  38. ^ „Rehman Chishti on Twitter”. Twitter. 19. 7. 2022. Архивирано из оригинала 19. 7. 2022. г. Приступљено 19. 7. 2022. 
  39. ^ „Sajid Javid pulls out of Tory leadership race”. The Independent. 12. 7. 2022. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  40. ^ Gutteridge, Nick (9. 7. 2022). „Grant Shapps bids to become Prime Minister with pledge to boost defence spending”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. ISSN 0307-1235. Архивирано из оригинала 9. 7. 2022. г. Приступљено 9. 7. 2022. 
  41. ^ Merrick, Rob (12. 7. 2022). „Grant Shapps pulls out of Tory leadership race and backs Rishi Sunak”. The Independent. Архивирано из оригинала 12. 7. 2022. г. Приступљено 18. 7. 2022. 
  42. ^ „Tory leadership vote: The first round results in full”. The Independent. 13. 7. 2022. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  43. ^ а б в „Tory leadership election: full results”. The Guardian. Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 13. 7. 2022. 
  44. ^ Stone, John (2022-07-14). „Tory leadership vote: The second round results in full”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 14. 7. 2022. г. Приступљено 2022-07-14. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Избори_за_руководство_Конзервативне_партије_у_Уједињеном_Краљевству_септембра_2022.&oldid=26889123”