Извршна власт

Из Википедије, слободне енциклопедије

Извршна власт има задатак да спроводи законе које је донијела законодавна власт и интерпретирала судска власт. У општем смислу, извршну власт чини влада. Зависно од политичког система на челу владе може бити премијер (Уједињено Краљевство и друге) или предсједник (Сједињене Америчке Државе и друге). Неке државе су хибриди, што значи да имају и премијера и предсједника (Француска, Србија и друге). Такав систем назива се и бицефални (двоглави) систем извршне власти.

У зависности од политичког система зависи и моћ владе. У САД предсједник нема директног уплива на доношење закона али располаже могућношћу одлажућег вета над предлогом закона који је прошао у Конгресу, а слично је и са судском влашћу (Врховним судом). Неки теоретичари тврде да пошто предсједник бира судије Врховног суда он има утицај на њих. Међутим, ово је ријешено тиме да предсједник има право да бира новог судију тек када један од пријашњих умре или оде у пензију (судије у Врховном суду раде доживотно) и да нема право смјењивати судије које раде. У Уједињеном Краљевству ситуација је другачија. Влада у Уједињеном Краљевству има директан утицај на законодавну власт и на судску власт. Разлог томе је што у влади премијера сједи и лорд канцелар. Човјек који држи ту позицију ради у Дому лордова (судска власт - има право запошљавати и смјењивати судије), сједи у Дому комуна (законодавна власт) али такође има мјесто и у кабинету владе (извршна власт). Овај политички орган је најстарији у Уједињеном Краљевству (основан је прије 1000 година), међутим његова позиција смета либералној демократији Уједињеног Краљевства. Ради тога у посљедње вријеме лабуристичка странка, заговара укидање позиције лорда канцелара и издвајање судија из Дома лордова које би ставио у Врховни суд сличан ономе у САД.

Види још[уреди]