Измишљени лик

Измишљени лик (или фиктивни лик; енгл. fictional character) је свака особа или свесни ентитет који постоји унутар измишљеног (фикционалног) дела. Лик може бити централни носилац радње или споредни учесник. Поред људи, ликови могу бити и ванземaљци, антропоморфизоване животиње, богови, вештачка интелигенција, а понекад и неживи објекти којима су дате људске особине.

Ликови су темељни елемент приповедања и готово увек се налазе у центру измишљених текстова, попут романа, приповедака, представа и филмова. Иако постоје експериментална дела са минималним присуством ликова (нпр. Финеганово бдење Џејмса Џојса), већина наратива је незамислива без њих.

Супротност измишљеном лику је стварна личност која се појављује у нефикционалним делима као што су биографије или документарни филмови.

Стварање ликова (Карактеризација)

Процес стварања и описивања ликова у делу назива се карактеризација. Аутор користи различите технике како би "оживео" лик и представио га публици. Постоје два основна начина карактеризације:

Директна (експлицитна) карактеризација – Када аутор или наратор директно саопштава особине лика. На пример: „Био је храбар и поштен човек.“
Индиректна (имплицитна) карактеризација – Када се особине лика откривају постепено, кроз његове поступке, дијалоге, мисли, изглед или кроз мишљење других ликова о њему. Овај начин је суптилнији и захтева од читаоца да сам доноси закључке.

Типови ликова

У теорији књижевности, ликови се класификују на основу њихове функције, сложености и развоја током радње.

Према улози у радњи

Протагониста – Главни лик, носилац радње. Прича се најчешће прати из његове перспективе, а његови циљеви покрећу фабулу.
Антагониста – Главни супарник протагонисте. Он представља препреку коју главни лик мора да савлада.
Споредни ликови – Ликови који нису у центру пажње, али су важни за развој радње или за боље разумевање главних ликова.
Епизодни ликови – Појављују се веома кратко, често у само једној сцени (епизоди), и служе за обављање неке специфичне функције.

Према психолошкој сложености

Ову поделу је увео енглески писац Е. М. Форстер.

Плошни (или пљоснати) ликови (енгл. flat characters) – Једноставни, једнодимензионални ликови, дефинисани само једном или двема особинама. Лако их је препознати и предвидети њихове поступке. Често су стереотипи (нпр. зли научник, верни слуга).
Обли (или заокружени) ликови (енгл. round characters) – Сложени, вишедимензионални ликови, са дубоком психологијом и унутрашњим конфликтима. Они су непредвидиви и делују као стварне особе.

Према променљивости

Статични ликови – Ликови који се не мењају током радње. Њихов карактер и ставови остају исти од почетка до краја. Већина плошних ликова су статични.
Динамични ликови – Ликови који пролазе кроз значајне унутрашње промене (сазревају, мењају уверења) као резултат догађаја у причи. Већина протагониста су динамични ликови.

Према општости

Архетипски ликови – Представљају универзалне људске обрасце или симболе који се понављају у митовима и књижевности широм света (нпр. херој, мудрац, изгнаник, мајка).
Стереотипни ликови – Поједностављене и често претеране представе одређене групе људи, засноване на предрасудама.

Функција ликова

Ликови имају неколико кључних функција у наративу:

Покретачи радње: Својим жељама, циљевима и сукобима, ликови покрећу и развијају догађаје у причи.
Носиоци теме: Кроз своје судбине и ставове, ликови истражују и илуструју главне теме и идеје дела.
Стварање емоционалне везе: Публика се повезује са причом управо преко ликова, осећајући емпатију, симпатију или антипатију према њима.

Ликови у различитим медијима

Књижевност: Пружа најдубљи увид у унутрашњи свет лика, користећи технике попут унутрашњег монолога и описа мисли и осећања.
Позориште и Филм: Ликове тумаче глумци, који својом интерпретацијом (гласом, покретом, мимиком) доприносе карактеризацији.
Анимирани филм и луткарство: Ликови су визуелно креирани, а гласове им позајмљују глумци.
Видео-игре: Често омогућавају играчу да директно контролише лика (аватар), чиме се ствара јединствен облик интеракције и идентификације.

Види још