Изник

С Википедије, слободне енциклопедије
Изник
тур. İznik
Iznik 989a.jpg
Изник
Административни подаци
Држава Турска
ПокрајинаБурса
Становништво
Становништво
 — 2012.22,507 (градско)
Географске карактеристике
Површина736,51 km2
Изник на мапи Турске
Изник
Изник
Изник на мапи Турске
Остали подаци
ГрадоначелникOsman Sargın
Позивни број16860
Веб-сајт
www.iznik.bel.tr

Изник је град и административни округ у провинцији Бурса, Турска.[1] Историјски је био познат као Никеја (грч. Νίκαια), одакле потиче и његово модерно име. Град лежи у плодном базену на источном крају језера Изник, омеђен низовима брда на северу и југу. Град је далеко само 90 км југоисточно од Истанбула, али путем око залива Измит удаљен је 200 км. Налази се 80 км од Бурсе.

У граду се налази западни зид који се уздиже од самог језера, пружајући истовремено заштиту од опсаде из тог правца, као и извор залиха које би било тешко прекинути. Језеро је довољно велико да се не може лако блокирати са копна, а град је био довољно велик да веома отежа сваки покушај да се опсадним оружјем на копну дође до луке.

Град је са свих страна био окружен зидовима дужине 5 км и висине око 10 м. Они су пак били окружени двоструким јарком на копненим деловима, а укључивали су и преко 100 кула на разним локацијама. Велике капије на три копнене стране зидова пружале су једини улаз у град.

Данас су зидови на многим местима срушени због путева, али већи део раних радова је преживео и као резултат тога град представља туристичко одредиште. Град има око 15.000 становника. Окружни је центар провинције Бурса од 1930. Био је то у округу Кочаели између 1923. и 1927. године, а био је и градско насеље Јенишехир округа између 1927. и 1930. године.

Град је био важан произвођач високо украшеног посуђа и плочица од фрит порцелана у 16. и 17. веку.

Историја[уреди | уреди извор]

За историју пре османског освајања, погледајте чланак о Никеји.

1331. године султан Орхан је заузео град од Византије и током кратког периода град је постао главни град растућег османског емирата.[2] Велика црква Аја Софија у центру града претворена је у џамију и постала позната као Орханова џамија.[3] У близини су изграђене медреса и купалишта.[4] Орхан је 1334. године саградио џамију и имарет (народну кухињу) одмах испред врата Јенишехира (Yenişeh Kapısı) на јужној страни града.[5]

Марокански путник Ибн Батута боравио је у Изнику крајем 1331. године убрзо након заузимања града од стране Орхана.[6] Према Ибн Батути, град је био у рушевинама и у њему је живео само мали број људи који су били у служби султана. Унутар градских зидина биле су баште и обрађене парцеле са кућама окруженим воћњацима. Град је производио воће, орахе, кестене и крупно слатко грожђе.[5] [7]

Попис становништва из 1520. године забележио је 379 муслиманских и 23 хришћанска домаћинства, док је попис извршен век касније 1624. године забележио 351 муслиманских и 10 хришћанских домаћинстава. Претпостављајући да по пет чланова има свако домаћинство, ове бројке указују на то да је становника било око 2.000. Разне процене у 18. и 19. веку дају сличне бројеве.[8] Град је био сиромашан, а становништво малобројно чак и када је производња керамике била на врхунцу током друге половине 16. века.[9]

Процењује се да је у византијском граду живело 20 000–30 000 становника, али у османском периоду град никада није био просперитетан и заузимао је само мали део озиданог подручја. Енглески духовник Џон Ковел посетио је Изник 1677. године и открио да је заузета само трећина града.[10] 1745. енглески путник Ричард Покок известио је да Изник није више од села.[11] Низ посетилаца описао је град на неугодан начин. После посете 1779. године, италијански археолог Доменико Сестини написао је да Изник није ништа друго него напуштени град без живота, буке и кретања.[5] [12] Џејмс Далавеј је 1797. године описао Изник као „бедно село дугих стаза и зидова од блата...“[5] [13] Град је озбиљно оштећен 1921. током грчко-турског рата (1919–1922); становници су постали избеглице и многе историјске зграде су оштећене или уништене.[14]

Панорамски поглед на Изник

Керамика и плочице[уреди | уреди извор]

Град је постао важнији развојем индустрије грнчарије и плочица током османског периода у 16. веку, познатом као İznik Çini. Керамичке плочице Изник коришћене су за украшавање многих џамија у Истанбулу које је дизајнирао Мимар Синан. Међутим, ова индустрија је опала у 17. веку[15] и Изник је постао углавном пољопривредни мањи град на том подручју када га је велика железница заобишла у 19. веку.

Сачувани споменици[уреди | уреди извор]

Велики број споменика подигли су Османлије у периоду између освајања 1331. и 1402. године када је град опљачкао Тамерлан. Међу онима који су преживели су:

  • Џамија Хаџи Озбек (1333). Ова џамија је изграђена само три године након освајања. Трем на западној страни зграде срушен је 1940. године да би се проширио пут.[16]
  • Јешил џамија, Изник (1378–1391). Џамија је изграђена за Чандарли Кара Халила Хајрудин-пашу, првог великог везира Османског царства. Налази се у близини Лефке капије на источној страни града. Оштећена је 1922. током грчко-турског рата и обновљена између 1956. и 1969.[5] [17]
  • Аја Софија такође позната као Аја Софја[18] (грч. Ἁγία Σοφία, "Света Мудрост") је византијска некадашња црквена грађевина коју је Јустинијан I саградио усред града у 6. веку.[19]
  • Нилуфер Хатун кухиња (1388). Зграда је била напуштена дуги низ година, али је обновљена 1955. године и сада је музеј.[20]
  • Медреса Сулејман Паше (средина 14. века). Ово је једна од две преживеле медресе у граду. Обновљена је у 19. веку и поново 1968.[21]
  • Маузолеј Чандарли Хајрудин Паше (14. век). Главна соба садржи петнаест саркофага. У доњој соби налазе се још три саркофага, укључујући и Хајрудин-пашин. Маузолеј се налази на гробљу испред капије Лефке источно од града.[22]

Неколико споменика преживело је у 20. веку, али је уништено током грчко-турског рата (1919–1922). Ови укључују:

  • Црква Успења (6 – 8. век, али обновљена после земљотреса 1065). Ово је била једина црква у граду која није претворена у џамију.[23] Била је украшена византијским мозаицима из 11. века од којих су фотографије преживеле.[24] [25]
  • Џамија Ешрефзаде Румије (15. век). Ешрефзаде Руми био је ожењен ћерком Хаџи Бајрама Вели. Основао је суфијску секту и након његове смрти 1469–70. његова гробница постала је место ходочашћа.[5] Џамија је обновљена, а гробница је украшена плочицама Изник.[26]
  • Џамија и маузолеј Сејх Кутбедин (15. век). Џамија и маузолеј су обновљени.[27][28]

Спорт[уреди | уреди извор]

Ултрамаратон Изник је трка издржљивости од 130 км која се одржава око језера Изник у априлу од 2012. године као најдуже једностепено атлетско такмичење у земљи.[29]

Међународни односи[уреди | уреди извор]

Градови близанци - градови побратими[уреди | уреди извор]

Изник је побратимљен са:[30]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Lonely Planet Turkey ed.
  2. ^ Raby 1989, стр. 19–20.
  3. ^ Tsivikis, Nikolaos (23. 3. 2007), „Nicaea, Church of Hagia Sophia”, Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor, Foundation of the Hellenic World, Приступљено 20. 9. 2014 .
  4. ^ St. Sophia Museum, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  5. ^ а б в г д ђ Raby 1989, стр. 20.
  6. ^ Dunn 2005, стр. 158 note 20.
  7. ^ Defrémery & Sanguinetti 1854, стр. 323–324; Gibb 1962, стр. 453
  8. ^ Raby 1989, стр. 20–21.
  9. ^ Raby 1989, стр. 21.
  10. ^ Covel 1893, стр. 281.
  11. ^ Pococke 1745, стр. 123.
  12. ^ Sestini 1789, стр. 219–220.
  13. ^ Dallaway 1797, стр. 169.
  14. ^ Uyan, Ayhan (28. 11. 2011), İznik'te Milli Mücadelede Yunan Tahribatı, iznikrehber.com, Приступљено 19. 6. 2013 
  15. ^ http://mini-site.louvre.fr/trois-empires/en/ceramiques-ottomanes.php
  16. ^ Haci Özbek Mosque, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  17. ^ Green Mosque, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  18. ^ „İznikte Gezilecek Yerler”. Türkiye'nin En Güncel Gezi ve Seyahat Sitesi, GeziPedia.net (на језику: турски). Приступљено 2020-06-27. 
  19. ^ Hazlitt, Classical Gazetteer, "Nicæa"
  20. ^ Nilüfer Hatun Soup Kitchen, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  21. ^ Süleyman Pasa Madrasa, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  22. ^ Tomb of Çandarli Hayreddin Pasa, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  23. ^ Kastrinakis, Nikos (16. 6. 2005), „Nicaea (Byzantium), Dormition Church”, Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor, Foundation of the Hellenic World, Приступљено 20. 9. 2014 .
  24. ^ Mango 1959.
  25. ^ Kanaki, Elena (22. 6. 2005), „Nicaea (Byzantium), Church of the Dormition, Mosaics”, Encyclopaedia of the Hellenic World, Asia Minor, Foundation of the Hellenic World, Приступљено 20. 9. 2014 .
  26. ^ Esrefzade Rumi Mosque, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  27. ^ Seyh Kutbeddin Mosque and Tomb, ArchNet, Приступљено 20. 9. 2014 .
  28. ^ https://www.bursa.com/wiki/Seyh_Kutbettin_Camii_Ve_Turbesi_Iznik
  29. ^ „İznik'te maraton heyecanı başladı”. Sabah (на језику: Turkish). 2012-04-14. Приступљено 2013-11-26. 
  30. ^ „Kardeş Şehirler”. iznik.bel.tr (на језику: турски). İznik. Приступљено 2020-01-18. 

 

Литература[уреди | уреди извор]

Додатна литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]