Изолативни језици

Из Википедије, слободне енциклопедије

Изолативни језици представљају категорију унутар лингвистичке типологије која дефинише језике чије речи у просеку имају мали број морфема (речи у тим језицима су често састављене од једног јединог морфема). То их ставља насупрот синтетичким језицима, где су речи (често) састављене од више морфема.

Примери[уреди]

Примери изолативних језика су:

Ова структура се среће и у неким језицима у Африци (пример су гбе језици и део којсанских језика).