Изолучена мускета
Изолучена мускета (енгл. Rifled musket), пушка спредњача изолучене цеви, какве су ушле у масовну војну употребу средином 19. века. Спредњаче са табаном на капислу, изолучене мускете у почетку су настале накнадним олучењем цеви мускета капислара, док је од 1853. почела производња капислара са оригинално изолученим цевима.
Историја
[уреди | уреди извор]Развој
[уреди | уреди извор]
Најстарије изолучене пушке кремењаче, које су у малом броју коришћене од средине 18. века за наоружање специјалних јединица лаке пешадије (јегери, ловци), пуњене су зрном у облику кугле калибра нешто већег од цеви како би се урезало у жлебове цеви приликом набијања шипком, што је побољшавало заптивање цеви и смањивало губитак барутних гасова, повећавајући кинетичку енергију зрна, док би спирални жлебови завртели зрно (око уздужне осе) преликом испаљивања, што је повећавало стабилност лета. Иако знатно прецизније и већег домета, ове пушке пуниле су се веома споро, 2-3 пута спорије од глаткоцевних мускета, а брзина пуњења могла се донекле повећати само скраћивањем цеви (штуцеви су по правилу били за 50-70 цм краћи од мускета), што је уједно смањивало домет и прецизност оружја. Међутим, конструкција шупљег цилиндричног Мињеовог зрна шиљастог врха са отвором на дну (у Француској 1849. године) олакшала је и убрзала пуњење изолученог оружја, пошто се Мињеово зрно нешто мањег калибра брзо убацивало у цев, а ширило се и урезивало у жлебове цеви под дејством барутних гасова приликом опаљивања. Уз то, цилиндрично-конични (ваљак са купом на врху) облик Мињеовог зрна побољшао је балистичке особине метка, његову стабилност у лету и прецизност. Тако су конструисане прве изолучене мускете, са дужином цеви и брзином паљбе као код мускета (1-3 метка у минуту), далеко већим дометом (до 1.200 м према само 200 м за мускете) и прецизношћу још већом него код старијих изолучених пушака због веће дужине цеви.[1][2]
| Пушка | Калибар (мм) | Дужина (цм) | Маса (кг) | Земља порекла |
|---|---|---|---|---|
| Енфилд модел 1853 | 14,7 | 140 | 4,3 |  Велика Британија
|
| Лоренц модел 1854 | 13,9 | 132,5 | 4,25 |  Хабзбуршка монархија
|
| Спрингфилд модел 1855 | 14,7 | 140 | 4,2 |  САД
|
| Спрингфилд модел 1861 | 14,7 | 140 | 4,1 | САД
|
Употреба
[уреди | уреди извор]Борбе у Кримском рату (1853-1856) показале су предност изолучених пушака које су користили Британци и Французи у домету и прецизности над глаткоцевним мускетама које су користили Руси. Тако су изолучене мускете постале основно пешадијско оружје у свим државама Европе и САД, као на пример Енфилд модел 1853 у Великој Британији, Лоренц модел 1854 у Аустрији и Спрингфилд модел 1855 у САД, док су старе глаткоцевне мускете накнадно олучене и преправљане - тако је у Србији 1863. олучењем руских мускета М1845 настала такозвана Руска пушка. Изолучене мускете биле су главно пешадијско оружје у свим ратовима вођеним 1855-1866, када су их након аустријско-пруског рата замениле модерније острагуше.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Хаџи-Дамјановић 1973, стр. 520.
- ^ а б Ђурашиновић 1974, стр. 548.
Литература
[уреди | уреди извор]- Miller, David, ур. (2001). Illustrated Directory of Uniforms,Weapons and Equipment of the Civil War [Илустровани речник униформи, оружја и опреме Грађанског рата, уредио Дејвид Милер]. MBI Publishing company. ISBN 0-7603-1048-3.
- Pritchard, Russ A. (2003). Civil War Weapons and Equipment [Оружје и опрема грађанског рата, написао Рос Причард]. London: Salamander Books Ltd. ISBN 1-84065-456-2.
- Хаџи-Дамјановић, Јован (1973). „Миње, Клод”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 5 (2. изд.).
- Ђурашиновић, Радомир (1974). „Пушка”. Ур.: Гажевић, Никола. Војна енциклопедија. 7 (2. изд.).