Израел наш дом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Израел наш дом
ישראל ביתנו
Yisra'el Beytenu
Israel-beytenu-logo.png
ВођаАвигдор Либерман
ОснивачАвигдор Либерман
Коалицијас Ликуд-ом
Основана1999.
СедиштеЈерусалим
 Израел
Идеологијајеврејски национализам,
ционизам,
секуларизам,
економски либерализам.
Политичка позицијаДесни центар[1] до Десница[2][3][4][5][6]
Кнесет
6 / 120
Веб-сајт
www.beytenu.org.il

Израел наш дом (ישראל ביתנו, Yisra'el Beytenu) је израелска националистичка политичка странка основана 1999.

Лидер Беитену је Авигдор Либерман (иначе имигрант из СССР-а). Странка се залаже највише за права и интеграцију Јевреја русофона дошљака из бившег СССР-а деведесетих година.

Израел наш дом је основан 1999. од бивших чланова Ликуд-а (главна странка израелске деснице), који су били у сукобу с лидерством те организације. Беитену се карактерише као националистичка и крајње ционистичка али се противи једнако сефардском и ашкенаском ортодоксном клерикализму и заговара секуларизам.

Ова партија и њен лидер су више пута нападани као расисти и као поборници етничког чишћења Арапа из Израела. Заправо Беитену се залаже за размену популације јеврејске националности која живи у Западном Јордану за арапску популацију која борави у Израелу. Званично се не противи ни стварању независне палестинске државе, али под условом да границе тог ентитета одлучи Израел.

Од 2009. Беитену је члан владе Бенјамина Нетанјахуа а Либерман је био министар иностраних послова до децемебра 2012. На изборе 2013. ова партија и Нетанјухуов Ликуд су створили заједничку листу која је освојила 23,3% и 31 посланика у Кнесет од којих 11 је припало Беитену-у.

Референце[уреди]

  1. ^ „Lieberman: We Will Aim for Government With Gantz and Likud, Exclude the ultra-Orthodox”. Haaretz. Приступљено 15. 6. 2019. 
  2. ^ Khanin, Vladimir (Ze'ev) (2008). „Israel's "Russian" Parties”. Ур.: Robert O. Freedman. Contemporary Israel: Domestic Politics, Foreign Policy and Security Challenges. Westview Press. стр. 165. ISBN 978-0813343853. 
  3. ^ Arieff, Irwin (2011). „Middle East Peace Prospects: Is There Any Hope for Long-Term Peace”. Issues in Peace and Conflict Studies: Selections From CQ Researcher. Thousand Oaks, Calif.: Sage Publications. стр. 217. ISBN 9781412992916. doi:10.4135/9781483349244.n8. 
  4. ^ Ulutaş, Ufuk (фебруар 2009). „The 2009 Israeli Elections and Turkish-Israeli Relations” (PDF). SETA Policy Brief. SETA — Foundation for Political Economic and Social Research (31): 5. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 9. 11. 2013. Приступљено 26. 1. 2013. 
  5. ^ Aikman, David (2009). The Mirage of Peace: Understanding the Never-Ending Conflict in the Middle East. Regal. стр. 30. ISBN 978-0830746057. 
  6. ^ Malcolm B. Russell (2012). The Middle East and South Asia 2012Неопходна слободна регистрација. Stryker-Post Publications. стр. 104. ISBN 978-1610488891. 

Спољашње везе[уреди]