Израел на избору за Песму Евровизије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Израел
застава
Организатор и емитер ИБА
Национални фестивал
Учешће
Учешће 40 (34 финала)
Прво учешће 1973.
Најбољи пласман 1. место 1978., 1979. и 1998.
Најлошији пласман 24. место у ПФ 2007.
Веб-сајт
Кдам на страници ИБА
Презентација на Eurovision.tv

Израел учествује на избору за Песму Евровизије од 1973. године. Иако географски не припада европском континенту, државна телевизија Израела (ИБА) је чланица Европске радиодифузне уније која је и организатор самог фестивала.

Од досадашњих 35 учешћа, Израел је на овом фестивалу побеђивао три пута 1978, 1979 и 1998. године, а два пута су били у улози организатора фестивала 1979. и 1999. године, оба пута у Јерусалиму.

Занимљиво је да Израел у својој 35 година дугој евровизијској историји никада није завршио на последњем месту, а најлошији пласман остварила је група Типакс 2007. када су са песмом „Push the Button“ заузели 24. место у полуфиналној вечери (од 27 учесника).

Национални избор се одвијао или путем фестивала (Кдам Еровизјон) или интерним избором и извођача и песме.

Историја[уреди]

Давид Дор у Истанбулу (2004.)
Типакс У Хелсинкију
Боаз Мауда је наступио у Београду 2008.
Пратећи вокали Дане Интернашонал у Диселдорфу 2011.

Прва представница Израела на Песми Евровизије била је певачица Иланит (Хана Дрезнер Цах) која је са песмом „Еј шам“ (у преводу Негде далеко) заузела 4. место. Иланит је и четири године касније поново представљала своју земљу на овом фестивалу. Иланит је изабрана интерним путем да представља Израел, и овакав систем избора одржао се све до 1981. када је уведен фестивалски начин и основан Кдам Еровизјон.

У Паризу 1978. Изар Коен и група Алфабета са песмом А-ба-ни-ба освајају прво место и тако по први пут у историју доводе Евровизију у Јерусалим. На домаћем терену следеће године Израел поново слави. Песма Халелуја који су те 1979. године извели Гали Атари и група Milk and Honey постала је велики евровизијски хит. Други гран при за Израел и нова шанса за организацију такмичења. Међутим ИБА се дуго мучила у вези са организацијом 1980. како у логистичком тако и у финансијском смислу. Напослетку су морали да одустану од организације а такмичење је пресељено у Холандију. Евровизија се те године поклапала са Даном сећања у Израелу (Јом Хазикарон) због чега група Ха'ахим ве Хаакајут није отпутовала у Хаг, а Израел тако постао једина земља која није бранила титулу.

Највеће успехе током осамдесетих година остварили су Ави Толедано (1982) и легендарна Офра Хаза (1983) освојивши два друга места, а вреди поменути и пето место Изара Коена 1985. године. Израел је 1987. представљао двојац Натан Датнер и Ави Кушнир са сатиричном песмом Шир хабатланим или „Песма скитница“. Занимљивост у вези са овом песмом је да је тадашњи министар културе Израела обећао оставку ако та песма буде наступила под заставом Израела. Песма је наравно изведена и заузела чак солидно осмо место, а министар није одржао реч и поднео оставку.

Деведесете године донеле су Израелцима мешовите резултате. Ритина емотивна балада је 1990. наишла на веома лош пријем код публике, али је зато Дуо Дац годину дана касније освојио треће место са песмом Кан што је био најбољи резултат за Израел још од 1983. године.

А онда у Бирмингему 1998. Дана Интернационал убедљиво осваја прво место, трећи гран-при за Израел. Њена песма Дива посвећена је свим женама света и велича женску храброст и јачину кроз ликове египатске краљице Клеопатре, римске богиње победе Викторије и грчке богиње лепоте Афродите. Дива, која је на педесетој годишњици Евровизије 2005. уврштена у 14 најбољих песама свих времена овог фестивала, за кратко време постигла је велики успех и постала својеврстан синоним за Евровизију. Занимљиво је поменути и да је Дана прва и једина трансродна особа у историји Евровизије која се окитила гран пријем за најбољу песму Европе.[1]

На Евросонгу 1999. у Јерусалиму група Еден је са песмом Јом хуледет или „Срећан рођендан“ која је изведена на хебрејском и енглеском језику заузела пето место. Након тога уследило је неколико, по резултатима веома неуспешних година за Израел, укључујући ту и 11. место у Истанбулу једне од највећих израелских музичких звезда Давида Ора.

Од 2000. године израелски представници су само два пута успели да се пласирају међу десет најбољих извођача. Остварили су то Шири Мајмон у Кијеву 2005. са прелепом и преемотивном баладом Хашекет шенишар са петим местом и Боаз Мауда у Београду 2008. освојивши девето место са етно баладом The Fire in Your Eyes.

Од увођења полуфинала 2004. израелски представници су три пута остајали у истом, укључујући ту и тек 15. место у другој полуфиналној вечери 2011. победнице из 1998. Дане Интернационал. Група Типакс са песмом препуном политички скривених порука насловљена као Push the Button 2007. је била на ивици дисквалификације.[2] Свега 17 освојених поена у полуфиналу и тек 24. место (од 28 учесника) за ову песму остаће записани као најлошији пласман Израела на Евровизији икада.

На такмичењу у Москви 2009. по први пут Израел је представљала певачица арапске националности. Била је то Мира Авад која је заједно са Ахиноам Нини (алијас Ноа) извела песму мира под радним називом There Must Be Another Way. Песма је изведена на енглеском, хебрејском и арапском језику.

Балада Милим коју је у Диселдорфу 2011. извео Харел Скат, један од најпопуларнијих младих извођача у Израелу, иако велики фаворит на кладионицама уочи такмичења завршила је на разочаравајућем 14. месту са 71 поеном.

Реакције арапских земаља на израелске песме[уреди]

Већина арапских земаља северне Африке и југозападне Азије су такође чланице ЕБУ-а и имају право наступа на Евровизији. Међутим због компликованих политичких односа са Израелом, те државе одбијају да наступе. Једина арапска држава која је наступила на овом фестивалу био је Мароко који је наступио на Песми Евровизије 1980, али те године Израел није учествовао. Либан је требало да учествује 2005. у Кијеву и чак је била изабрана и песма, али пошто закони те арапске земље забрањују било какво емитовање израелских садржаја, представници државне телевизије Либана су тражили од ЕБУ-а дозволу да током наступа Шири Мајмон пуштају рекламе што је ЕБУ одбила.[3] Слична ситуација је била и са Тунисом у неколико наврата.

Током преноса фестивала 1978. јорданска телевизија ЈРТВ је за време наступа Изара Коена убацила интермецо, а пренос је прекинут истог момента када је Израел проглашен за победника.[4] Штавише ЈРТВ је касније објавила да је победник такмичења била Белгија (која је заузела друго место).

Учесници[уреди]

Година Извођач Песма Финале Бод Ф ПФ Бод ПФ
1973 Иланит Ey Sham (אי שם) 4. 97
1974 Каверет Natati la Khalay (נתתי לה חיי) 7. 11
1975 Шломо Арци At Va'ni (את ואני) 11. 40
1976 Чоколат, Мента, Мастик Emor Shalom (אמור שלום) 6. 77
1977 Иланит Ahava Hi Shir Lishnayim (אהבה היא שיר לשניים) 11. 49
1978 Изар Коен & Алфабета A-Ba-Ni-Bi (א-ב-ני-בי) 1. 157
1979 Гали Атари & Milk and Honey Hallelujah (הללויה) 1. 125
1980 The Brothers and The Sisters Pizmon Choser Одустали су
1981 Хакол Овер Хабиби Halayla (הלילה) 7. 56
1982 Ави Толедано Hora (הורה) 2. 100
1983 Офра Хаза Hi (חי) 2. 136
1984 Иланит Balalaika Одустали су
1985 Изар Коен Olé, Olé (עולה, עולה) 5. 93
1986 Моти Гилади & Сарај Цуриел Yavo Yom (יבוא יום) 19. 7
1987 Датнер & Кушнир Shir Habatlanim (שיר הבטלנים) 8. 73
1988 Јардена Арази Ben Adam (בן אדם) 7. 85
1989 Gili & Galit Derekh Hamelekh (דרך המלך) 12. 50
1990 Рита Клајнштај Shara Barkhovot (שרה ברחובות) 18. 16
1991 Дуо Дац Kan (כאן) 3. 139
1992 Дафна Декел Ze Rak Sport (זה רק ספורט) 6. 85
1993 Сарале Шарон & The Shiru Group Shiru (שירו) 24. 4
1994 Није учествовао
1995 Лиора Amen (אמן) 8. 81
1996 Галит Бел Shalom Olam Нису се пласирали 28 12
1997 Није учествовао
1998 Дана Интернационал Diva (דיווה) 1 172
1999 Еден Yom Hudelet (יום הולדת) 5. 93
2000 ПингПонг Sameach (שמח)}- 22. 7
2001 Тал Сондак En davar (אין דבר) 16. 25
2002 Сарит Хадад Light A Candle (נדליק ביחד נר) 12. 37
2003 Лиор Наркис Words of Love (מילים לאהבה) 19. 17
2004 Давид Дор Leha'amin (להאמין) Нису се пласирали 11. 57
2005 Шири Мајмон HaSheket SheNish'ar (השקט שנשאר) 4. 154 7. 158
2006 Еди Батлер Together We Are One (זה הזמן) 23. 4 Топ 10 из 2005.
2007 Типакс Push the Button (כפתור אדום) Нису се пласирали 24. 17
2008 Боаз Мауда The Fire In Your Eyes (כאילו כאן) 9. 124 5. 104
2009 Ноа & Мира Авад There Must Be Another Way (עינייך) 16. 53 7. 75
2010 Харел Скат Milim (מילים) 14. 71 8. 71
2011 Дана Интернационал Ding Dong (דינג דונג) Нису се пласирали 15 38
2012 Izabo Time (זמן) 13 33
2013 Моран Мазор Rak bishvilo (רק בשבילו) 14 40
2014 Меи Фајнголд Same Heart 14 19
2015 Надав Гуеђ Golden Boy 9 97 3 151
2016 Хови Стар Made of Stars 14 135 7 147
2017 Имри I Feel Alive 23 39 3 207
  • Године 1996. нису учествовали на такмичењу јер нису успели да прођу предквалификације.

Историја гласања (1975/11)[уреди]

Израелска публика и жири је највише поена доделила (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1. Уједињено Краљевство УК 138
2. Француска Француска 115
3. Холандија Холандија 103
= Шведска Шведска 103
4. Данска Данска 94
5. Шпанија Шпанија 93

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1. Француска Француска 152
2. Финска Финска 125
3. Швајцарска Швајцарска 122
4. Португалија Португал 113
5. Њемачка Немачка 106

Од увођења полуфинала у табелу су урачунати само поени освојени током финалне вечери.

Статистика од 2004.[уреди]

Израел је највише поена доделио (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1. Русија Русија 63
2. Румунија Румунија 61
3. Украјина Украјина 52
4. Јерменија Јерменија 47
5. Шведска Шведска 31
6. Данска Данска 30
7. Грчка Грчка 27
8. Норвешка Норвешка 26
9. Азербејџан Азербејџан 20
10. Малта Малта 21

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

# Држава Бод.
1. Француска Француска 44
2. Белорусија Белорусија 37
3. Финска Финска 33
4. Андора Андора 30
Холандија Холандија 30
5. Румунија Румунија 29
6. Белгија Белгија 25
7. Норвешка Норвешка 22
8. Јерменија Јерменија 21
9. Албанија Албанија 20
Шведска Шведска 20

Организовање Песме Евровизије[уреди]

Израел је два пута до сада био домаћин Песме Евровизије.

Година Град Дворана Водитељи
1979 Израел Јерусалим Међународни конгресни центар Јардена Арази и Данијел Пер
1999 Израел Јерусалим Међународни конгресни центар Дафна Декел, Сигал Шачамон и Јигал Равид

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. "Transsexual singer stirs up passions". BBC News. 10 May 1998., Приступљено 27. 1. 2012.
  2. Eurovision 'Armageddon' in Israel, BBC News, 2007-02-28, Приступљено 27. 1. 2012.
  3. "Lebanon withdraws from Eurovision". BBC News. 18 March 2005., Приступљено 27. 1. 2012.
  4. "Eurovision Song Contest 1978". esctoday.com. 2005., Приступљено 27. 1. 2012.

Спољашње везе[уреди]