Икарус 920
| Икарус 920 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Општи подаци | ||
| Намена | транспорт | |
| Посада | 2 | |
| Порекло |  ФНР Југославија
| |
| Произвођач | Икарус Земун | |
| Пробни лет | 1949. | |
| Уведен у употребу | 1950. | |
| Статус | неактиван | |
| Први оператер | ЈНА РВ и ПВО | |
| Број примерака | 1 | |
| Димензије | ||
| Маса | ||
| Погон | ||
| Физичке особине | ||
| Перформансе | ||
 Портал Ваздухопловство
| ||
Икарус 920 је транспортна ваздухопловна једрилица, мешовите конструкције. Направљена је у Југославији 1948.-1950. године а намењена Југословенској народној армији (ЈНА) за превоз терета и десанта[1].
Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]
После Другог светског рата у југословенском ратном ваздухопловству је било неколико трофејних немачких транспортних једрилица DFS 230 познатих из десанта на Дрвар. Те једрилице су биле у лошем стању да је њихова употреба била ризична а генерални ремонт истих неисплатив. Због тога је донета одлука да се направи домаћа транспортна (десантна) једрилица. Једрилицу Икарус 920 је пројектовала конструкторска група под руководством Инж. Ивана Шоштарића у фабрици Икарус из Земуна која је и направила прототип. Израда планова, цртежа и прототипа се прилично одужило с обзиром на околности, јер је резолуција ИБ-а утицала на промену редоследа приоритета, тако да је прототип ове једрилице први пут полетео тек 1949. године. После детаљног фабричког испитивања, 1951. године једрилица је предата ВОЦ-у на даље опитовање. Незгодна страна десантних једрилица се огледао у томе (што су показали велики десанти у току рата) да се често при слетању због ограничених маневарских способности, разбију при слетању, тако да војници страдају и пре контакта са непријатељем. Решење овог проблема је покушано да се нађе уградњом помоћних мотора који би омогућили пилоту једрилице да при слетању изабере најповољнију локацију за слетање.
Технички опис[уреди | уреди извор]
Транспортна једрилица Икарус 920 је била висококрилни моноплан. Труп јој је био металне конструкције обложен дрвеном лепенком. На предњој страни се налазила пилотска кабина са два седишта (једно поред другог) а иза кабине је био товарни простор који је имао рава под а на свакој бочној страни имао по три прозора. У тај товарни простор је могла да стане група од 10 војника са опремом или лако теренско возило (џип). Задњи део товарног простора је имао врата са рампом за утовар/истовар терета. Наставак трупа је био две паралелне кутијасте греде на којима су се налазили вертикални стабилизатори са кормилима правца а њих је на крају спајао хоризонтални стабилизатор са кормилом висине (двотрупац). Крила су била дрвене конструкције са две рамењаче, трапезастог облика и облогом од дрвене лепенке. Крила су упорницама била ослоњена на труп једрилице. Стајни трап је типа трицикл (један точак напред а два отпозади). Точкови су били опремљени кочницама и балон гумама тј. гумама ниског притиска.
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Икарус 920 а према изворима
| Финеса | 1 : при брзини km/h |
|---|---|
| Перформансе |
|
| Димензије |
|
| Маса |
|
Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]
Испитивање прототипа једрилице Икарус 920 у ВОЦ-у је обављано у аерозапрези са транспортним авионом Ju-52 или торпедним авионом Физелер Fi-167. Паралелно са испитивањем једрилице настављен је њен развој тако што што су једрилици на крилима уграђена два Lycoming 0-435-1 мотора снаге 132 kW (180 KS) у циљу омогућавања лакшег избора најповољније локације при слетању. У међувремено док је све ово трајало, водеће силе као што су СССР, САД, Велика Британија и Француска одустају од идеје коришћења транспортних једрилица при десанту и одлучују се за варијанту избацивања тешких терета помоћу падобрана и коришћењу хеликоптера за ту сврху. Идеја да се сада моторизована једрилица Икарус 920 користи као лаки транспортни авион попут Шче-2 за обуку падобранаца и пренос великих терета као што су мотори и резервни делови летелица је такође пропала јер због великог аеродинамичког отпора проузрокован великим товарним простором и обликом трупа полетање је било велики проблем нарочито при ветровитом времену. Због свега тога ова једрилица се није серијски производила а овај прототип је расховован и препуштен труљењу.
Сачувани примерци[уреди | уреди извор]
Није сачуван примерак ове једрилице.
Земље које су користиле ову једрилицу[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Списак авиона произведених у Икарусу од 1946 до 1961.
- DFS 230
- Шче-2
- Списак ваздухопловних једрилица југословенске производње
- Музеј ваздухопловства — Београд
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: "Лола" институт.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јанић, Чедомир; Петровић Огњан (2011). Кратка историја ваздухопловства у Србији (на језику: (језик: српски)). Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Рендулић, Златко (1996). Авиони домаће конструкције после Другог светског рата. Београд: "Лола" институт.
- Grujić, Zlatomir (1998). „Fabrika aeroplana i hidrplana Ikarus A.D.”. Aeromagazin (на језику: (језик: српски)). Beograd: BB Soft. 6: 39 — 41. ISSN 1450-6068.