Илирски ратови

Из Википедије, слободне енциклопедије

Римско-илирски ратови су трајали од 229. п. н. е. до 219. п. н. е. Рим је освојио илирске насеобине из долине реке Неретве и спречио даље пиратске нападе на италијанске трговачке бродове по Јадранском мору. Биле су то две војне кампање, прва против краљице Теуте а друга против Димитрија са Фароса.

Први илирски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Први илирски рат

Први илирски рат је трајао од 229. п. н. е. до 228. п. н. е., током ког се сукобила краљица Теута против римског конзула Луција Постумија.

Након успешног рата, Римљани су поставили Деметрија са Фароса као моћника у Илирији, како би био против-тежа моћи краљице Теуте.

Други илирски рат[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Други илирски рат

Други илирски рат је трајао од 220. п. н. е. до 219. п. н. е. Покренуо га је Деметрије Хварски, уверен како су његови римски сизерени презаузети борбом борбом против Гала у Цисалпинској Галији, односно припремама за предстојећи рат против Ханибала. Повод је била још увек хаотична ситуација у Грчкој, која се опорављала од последица Клеоменовог рата. Деметрије, који је саградио флоту од 90 бродова, испловио је на југ како би напао и освојио град Пилос, где је с након неколико покушаја заробио још 50 бродова. С том је флотом наставио поход на Кикладе. У међувремену су Римљани опремили флоту под Луцијем Емилијем Паулом и напали и освојили слабо брањени Димале, једног од главних Деметријевих упоришта. Одатле је римска флота отпловила на север и заузела Фарос. Деметрије је, тако оставши без база, био присиљен бежати, па је пронашао уточиште код македонског краља Филипа V. Овај је сукоб послужио као предигра за Први македонски рат.

Последице[уреди]

Илирија је најзад освојена 168. п. н. е. Након 40 година борби, Илирија је постала римска провинција Илирик. Ипак, требало је још око 100 година да се илирска и далматинска племена са приморја потчине.