Илија Бакић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илија Бакић
Ilija Bakic.jpg
Датум рођења 1960.
Место рођења Вршац
 СФРЈ

Илија Бакић (рођен 1960. у Вршцу) српски је песник, приповедач, романсијер, књижевни и стрипски критичар, уредник. Велики део књижевног опуса му је везан за фантастику и авангардну књижевност, нарочито сигнализам.[1]

Биографија[уреди]

Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Члан је Друштва љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“, Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника Војводине.[2] Сарадник многих еминентних издавачких кућа и периодичних издања у Србији.[1][3] Познат је као приповедач, песник, романсијер, књижевни критичар. Његове књижевне активности и стваралаштво везани су за фантастичну и авангардну књижевност. Његова дела су објављена или самостално или су заступљена у више значајних антологијских избора фантастике. Потписује велики број критичких текстова и есеја на тему фантастике. На тај начин је значајно допринео популаризацији тог жанра и јуна 2017. године добио је за то и награду у оквиру Фестивала фантастичне књижевности Арт-Анима.[4]

Библиографија[уреди]

Објављене књиге[уреди]

  • Ресурекциона сеча почетног положаја (поезија), Независна библиотека „Угао“, Вршац, 1993.
  • Ортодоксна опозиција алтернативе слободног избора - Артефакт 1 (поезија), самиздат, Вршац, 1995.
  • Пренатални живот (роман), едиција Знак Сагите, Београд, 1997. 2. издање: Народна књига - Алфа, 2005. Електронско издање: „Пројекат Растко“ у Библиотеци српске фантастике, Београд, 1999.
  • Желите ли бесплатно да летите (поезија), коауторски са Звонком Сарићем, самиздат, Суботица-Вршац, 1997.
  • Нови Вавилон (proza brutalis), самиздат, Вршац, 1998.
  • Корен кључа, наличје равнодневнице (поезија), Уметничка радионица „Кањишки круг“, Кањижа, 1999.
  • Доле, у Зони (изабране приче, приредио Зоран Стефановић), електронско издање: „Пројекат Растко“ у Библиотеци српске фантастике, Београд, 2000.
  • Слава декадног система или о А Е И О У (поезија), 2000.
  • 2002 (визуелна поезија) 2002.
  • Протоплазма (поезија) 2003.
  • Јесен Скупљача (изабране приче), Тардис, Београд 2007.
  • Филмови, поезија, Тардис, 2008.
  • Багра дише, збирка прича, Еверест Медиа, Београд, 2009.
  • Наставиће се... (стрипоприче бр.1), збирка прича, Тардис, 2009.
  • У одвајању, збирка прича, Агора, Зрењанин, 2009.
  • Лед, новеле, Тардис, 2010.
  • Мудријаши: свемирска ујдурма, пуцачина, роман/графички роман, Тардис, 2012.
  • Футуриста у одступању или Унезверијада, роман, Тардис. 2012. ISBN 978-86-6099-037-4.
  • 101 лице фантастике: лексикон жанровских писаца, Агора, Нови Сад, Зрењанин, 2015.
  • Читање сигнала, књижевни приказ, Еверест Медиа, Београд, 2017.(COBISS.SR)


Важније антологије и књижевни избори[уреди]

  • Тамни вилајет 2, уредио Бобан Кнежевић, Знак Сагите, Београд, 1992.
  • Тамни вилајет 3, Знак Сагите, Београд, 1993.
  • Тамни вилајет 4, Знак Сагите, Београд, 1996. Друго издање 2012.
  • Нова српска фантастика, уредили Бобан Кнежевић и Сава Дамјанов, СИЦ, Београд, 1994.
  • Фантастична реч, Књижевна реч, бр. 492/493, Београд, 1997.
  • Угриз страсти (приче еротске фантастике), уредио Павле Зелић, Друштво љубитеља фантастике „Лазар Комарчић“, 2007.
  • Нова српска приповетка (приредио Горан Скробоња), Паладин, Београд,2013.
  • Столеће сигнализма, Еверест медиа : Међународна културна мрежа "Пројекат Растко", Београд, 2014.
  • ХААРП и друге приче о теоријама завере (приредио Горан Скробоња), Паладин, Београд, 2014.
  • Књижевна фантастика : Алманах, Чаробна књига, Београд, 2015.
  • Вадисрце : по мотивима истоименог романа Бориса Вијана / Ђорђе Миловић, (предговор Илија Бакић), Модести стрипови, Београд, 2015.
  • Хаксли и нови, јадни свет, Дневник, Год. 73, бр. 24419 (10. феб. 2015). стр. 10.

Рецепција опуса[уреди]

Бакићевим опусом се бави и савремена српска наука о књижевности кроз чланке др Бојана Јовића, а дела су му високо оцењена и од стране критике и колега.

  • Зоран Живковић, научник и писац: „Илија Бакић најбоље је чиме већ дуго располаже српска научна фантастика.“
  • Дејан Ајдачић, филолог и слависта: „Бакић је писац који замишља и уверљиво представља нашу могућу будућност.“
  • Горан Скробоња, писац и преводилац: „Бриљантни приповедач избрушеног стила, хроничар стварних и могућих догађаја на граници између светла и таме, Илија Бакић доноси читаоцу особену поетику која надраста строге одреднице жанра и отвара нове путеве за савремену српску књижевност. Најбољи фантаст међу песницима и најбољи песник међу фантастима, Бакић својом збирком прича Јесен скупљача читаоцу уистину даје оно најбоље од оба света.“
  • Зоран Стефановић, писац-драматург и издавач: „Илија Бакић, као добро чувана књижевна тајна, несумњиво је један од ретких писаца европског ранга које неосвешћени екс-југословенски простор има.“

Награде[уреди]

Добитник је више награда.[1]

  • 1998 - Награда Српског друштва за научну фантастику из Београда за најбољу српску дугу причу: Више од 90 фрагмената повратка (Књижевна реч, бр. 492/493, Београд, 1997).
  • 1999 - Награда друштва за научну фантастику из Београда Лазар Комарчић за најбољу кратку српску причу: Истините лажи о рату светова (часопис Знак Сагите, бр. 5, Београд, 1998).
  • 2010 - Награда Друштва књижевника Војводине за најбољу књигу године
  • 2017 - Награда Станислав Лем за фантастику у књижевности, додељује Издавачко књижарски центар Соларис Нови Сад[5][6]
  • 2017 - Награда Фестивала фантастичне књижевности Арт-Анима за допринос популаризацији фантастике[4]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Мудријаши : свемирска пуцачина, ујудурма / Илија Бакић. - Београд : Тардис, 2012 (Београд : Скрипта интернационал). - Белешка о писцу: pp. 133-134. - (Едиција Тардис).
  2. „О Илији Бакићу”. Друштво књижевника Војводине. Приступљено 1. 7. 2017. 
  3. Багра дише : приповетке / Илија Бакић. - Београд : Еверест медиа, 2009 (Суботица : Ротографика). - Белешка о аутору: стр: 238-239. - (Библиотека Фантастична ; књ. 7)
  4. 4,0 4,1 „Илија Бакић добитник награде за допринос популаризацији фантастике”. Арт-Анима. Приступљено 1. 7. 2017. 
  5. „Станислав Лем за 2017. годину Илији Бакићу”. Арт-Анима. Приступљено 1. 7. 2017. 
  6. „Између реалног и фантастичног”. Арт-Анима. Приступљено 1. 7. 2017. 

Спољашње везе[уреди]