Илија Вукићевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Илија Вукићевић (1866-1899) био је писац српског реализма. Оставио је иза себе 31 приповетку, седам бајки и две драме. Позната је његова збирка приповедака „Арнаутске слике“, а најспецифичнија приповетка је „Прича о селу Врачима и Сими Ступици“.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је и умро у Београду. Завршио је гимназију и природне науке на Филозофском факултету у Београду. Радио је као професор математике, земљописа и француског језика. Прва служба му је била у Врању и претпоставља се да је предавао великом јужњаку Бориславу Станковићу. Оженио се Јованком Чолак Антић с којом добија сина Ивана. Брачна и породична срећа убрзо престаје јер се Илија разболео од тешког нервног поремећаја и 1899. умро у 33. години живота.[2]

Књижевни рад[уреди]

Књижевни утицај на њега су извршили Лаза Лазаревић, Милован Глишић и Јанко Веселиновић. Код Вукићевића се реализам меша са фантастиком, гротеском, народном бајком, алегоријом и сатиром. Натуралистички мотиви, неправде, халуцинације, снови, ишчашења у породичним односима, психолошки поремећаји и сличне теме – најављују будуће српске реалисте: Симу Матавуља, Ива Ћипика, Борислава Станковића и Радоја Домановића.[1]

Референца[уреди]

  1. 1,0 1,1 Najlepse price Ilije Vukicevica. ISBN 978-1514724057. 
  2. ^ http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/zamke-sime-stupice.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)