Илија Матерић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ИЛИЈА МАТЕРИЋ
Ilija Materić (narodni heroj).jpg
Илија Матерић
Датум рођења(1911-07-16)16. јул 1911.
Место рођењаТрнинић Бријег, код Дрвара
 Аустроугарска
Датум смрти23. јануар 2004.(2004-01-23) (92 год.)
Место смртиСарајево
 БиХ
Професијавојно лице
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Народни херој од27. новембра 1953.

Илија Матерић (Трнинић Бријег, код Дрвара, 16. јул 1911Сарајево, 23. јануар 2004), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник НР Босне и Херцеговине и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се 16. јула 1911. године у Трнинић Бријегу, код Дрвара. Основну школу и столарски занат је завршио у Дрвару. Након одслуженог војног рока 1936. године, ступио је у УРС-ове синдикате у Дрвару. Постао је кандидат за члана почетком 1940, а у КПЈ је званично примљен 20. августа 1941. године. за време рата прошао је кроз многе јединице и у њима обављао велики број различитих политичких и војних дужности. Био је политички комесар прве дрварске чете и батаљона, Прве крајишке и Десете крајишке бригаде и политички комесар Пете крајишке бригаде.[1]

Истакао се у борби за ослобођење Дрвара, у одбрани слободне територије ОштрељПетровац, у одбрани Козаре, у борбама на Купресу и Мркоњић Граду, у Четвртој непријатељској офанзиви на сектору ДрварГрахово и др. На челу Пете крајишке дивизије прошао је многе велике борбе, а једана од најважнијих задатака био је борбени марш из Босанске крајине у Санџак у јесен 1943. године, а одатле продрла дубоко на територију Србије.[2]

Након рата обављао је низ партијских и државних функција. Одмах након рата постао је секретар ОК КПЈ за Бихаћ, 1946. године секретар Јединствених синдиката радника и намештеника, директор Дирекције шумских газдинстава БиХ, министар за шумарство, заменик председника Савета за индустрију у Влади Бих од 1948. до 1952. године, секретар Среског комитета у Зеници, председник Среског народног одбора Зенице и председник СУБНОР-а Босне и Херцеговине. Поред тога биран је народног посланика Народне скупштине Бих и за народног посланика Савезне народне скупштине. Током другог сазива Народне скупштине ФНРЈ био је члан Одбора за спољне послове. Преминуо је у Сарајеву 23. јануара 2004. године.[2]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]