Илија Пламенац

С Википедије, слободне енциклопедије
Илија Пламенац
Ilija Plamenac.jpg
Илија Пламенац, војвода и војсковођа Срба из Црне Горе
Датум рођења1821.
Датум смрти(1916-03-06)6. март 1916.

Илија Пламенац (1821 – 6. март 1916[1]), је био црногорски војвода и војсковођа.

Биографија[уреди | уреди извор]

Био је син поп Михаила Пламенца. Рођен је у Бољевићима, Црмници. Поријеклом је из црмничког племена Бољевићи. Породица Пламенац је дала неколико значајних личности из историје Црне Горе.

Извјесно вријеме се школовао у Цетињском манастиру; учио се код Димитрија Милаковића. Имао је током живота три чина: православни свештеник, војвода и министар војни. Иако су га целог живота звали "поп Илија", он је престао бити свештеник кад се по други пут оженио.[2] Написао је своје мемоаре.[3]

Пламенац је био човјек је од повјерења књаза Николе.[4] Прво је постао капетан па војвода, војсковођа. Он је по државном шематизму 1869. године: члан Сената као војвода и војени управитељ.[5] Командовао је црногорском војском у биткама на Крњицама 1862, на Фундини 1876. године, затим на Маљату и у борбама за ослобођење Бара и Улциња. Био је министар одбране Црне Горе од 1879. до 1905. и градоначелник Подгорице.[6][7] Био је први комадант града Никшића, по ослобођењу од Турака. Од 1894. године је први председник Књижевног друштва Горски вијенац.

Одликовања[уреди | уреди извор]

  • Орден Светог Георгија, Русија, III степен[8]
  • Орден Светог Георгија, Русија, IV степен[8]
  • Орден Свете Ане, Русија, II степен[8]
  • Орден Светог Станислава, Русија, IV степен[8]
  • Породични Орден Светог Петра[8]
  • Орден гвоздене круне, Аустрија, III степен[8]
  • Орден Франца Јозефа, Аустрија[8]
  • Орден таковског крста са мачевима, IV степен, Србија[8]
  • Орден Легије части, Француска, IV степена[8]
  • Орден Светог Мауриција и Лазара, Италија[8]
  • Орден Светог Александра Невског, Бугарска[8]
  • Орден књаза Данила I[8]
  • Обилића медаља[8]
  • Сребрна медаља за храброст за јунаштво[8]
  • Споменица рата 1876-1878[8]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Vojvoda Ilija Plamenac bio je prvi upravitelj Podgorice”. Portal Analitika. 6. 3. 2017. Приступљено 6. 9. 2019. 
  2. ^ Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
  3. ^ „Memoari - Vojvoda Ilija Plamenac : Ilija Plamenac”. Knjizara.com (на језику: српски). Приступљено 2021-07-01. 
  4. ^ Михаило Полит-Десанчић: "Покојници", Нови Сад 1899.
  5. ^ "Орлић", црногорски годишњак за 1869., Цетиње
  6. ^ Srđ. Dubrovnik. 1902. 
  7. ^ Od Plamenca do Mugoše: Gradonačelnici Podgorice od 1879. do danas, 2007.
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Acović, Dragomir (2017). „Šest vekova odlikovanja među Srbima”. Politikin zabavnik. 3438: 20.