Илија Столица

С Википедије, слободне енциклопедије
Илија Столица
Лични подаци
Датум рођења(1978-07-07)7. јул 1978.(45 год.)
Место рођења Земун, СР Србија, СФР Југославија
Висина 1,88 m
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1997—1998 Земун 24 (6)
1998—2000 Љеида 28 (2)
2000—2001 Партизан 4 (0)
2001—2003 Земун 58 (40)
2003—2005 Металург Доњецк 20 (5)
2005 ОФК Београд 12 (8)
2005—2007 Синт Тројден 44 (11)
2007—2009 Монс 42 (12)
2009 ОФИ Крит 10 (1)
2010 Будућност Подгорица 10 (7)
2010—2011 Њу Ингланд револушн 16 (4)
2011 Њујорк 1 (0)
Тренерска каријера
2014 Србија до 16 (помоћник)
2015 Партизан (помоћник)
2016 Србија до 16
2016 Србија до 17
2016—2017 Вождовац
2017—2018 Војводина
2018 Олимпија Љубљана
2019—2021 Србија до 21
2021 Србија (в.д.)
2022 Партизан
* Датум актуелизовања: 6. јун 2022.

Илија Столица (Земун, 7. јул 1978) бивши је српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Столица је започео каријеру у ФК Земун. Као млад фудбалер 1998. године прелази у шпанског друголигаша Љеиду, да би 2000. године потписао за Партизан. За београдске црно-беле је одиграо само четири првенствене утакмице након чега се враћа у Земун где је у сезони 2001/02. био други стрелац Прве лиге СРЈ са 19 постигнутих голова.[1] После Земуна наступао је за украјински Металург Доњецк где је одиграо 20 лигашких утакмица и постигао пет голова.[2]

У Србију се вратио 2005. године на позајмицу ОФК Београду, да би потом започео каријеру у Сент Тројдену из Белгије, а после две године је играо у дресу Монса. Белгију је заменио Грчком када је 2009. приступио ОФИ Криту. У подгоричкој Будућности је заиграо 2010, да би пред крај каријере играо у САД за Њу Ингланд револушн и Њујорк.

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Тренерску каријеру је почео 2014. као асистент у кадетској репрезентацији Србије, потом је радио као помоћник Зорана Милинковића у Партизану,[3] а самостално је водио селекције Србије до 16 и 17 година.

У новембру 2016. године преузео је Вождовац.[4] На клупи „змајева” је провео нешто више од годину дана (новембар 2016 – децембар 2017. године) и притом забележио 20 победа, 10 ремија и 16 пораза на укупно 46 утакмица.[5] Напустио је клуб након завршетка јесењег дела сезоне 2017/18.[6]

Дана 23. децембра 2017. преузео је новосадску Војводину.[7] Након тек нешто више од три месеца, поднео је оставку 4. априла 2018. године. Водио је екипу на осам такмичарских утакмица, при чему је остварио учинак од две победе, два ремија и четири пораза, уз гол разлику 8:9.[8]

У јуну 2018. године преузео је Олимпију из Љубљане.[9] На клупи словеначког клуба се задржао тек 48 дана јер је добио отказ 31. јула 2018. године.[10] Водио је екипу на пет утакмица и забележио једну победу, два ремија и два пораза, већ у 1. колу је испао из квалификација за Лигу шампиона, а после два кола словеначког првенства Олимпија је била на претпоследњем месту.[11]

У октобру 2019. године је постављен за селектора младе репрезентације Србије.[12] Под његовим вођством млада репрезентација није успела да избори пласман на Европско првенство 2021. године.[13] У квалификационој групи за пласман на ЕП, Србија је на 10 утакмица остварила учинак од по три победе и ремија уз четири пораза, што је било довољно за четврто место, иза Русије, Пољске и Бугарске а испред Естоније и Летоније.[13] И поред неуспеха у квалификацијама, Фудбалски савез Србије је у децембру 2020. продужио уговор са Столицом за следећи квалификациони циклус.[14][15]

У јануару 2021. године је постављен на функцију вршиоца дужности селектора А репрезентације Србије, како би предводио селекцију, коју готово комплетно чине играчи из домаћег шампионата, на две пријатељске утакмице, против Доминиканске Републике 25. јануара у Санта Домингу и 31. јануара против Сједињених Америчких Држава у Орланду.[16] Србија је оба сусрета завршила резултатом 0:0.[17][18]

У априлу 2021. године, Столица је смењен са места селектора младе репрезентације Србије.[19]

У јуну 2022. године је постављен за тренера ФК Партизан.[20]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Првенство СРЈ 2001/02.”. rsssf.com. Приступљено 19. 2. 2019. 
  2. ^ „Хуманитарни тикет у подне: Илија Столица типује за Удружење родитеља - старатеља деце лечене од рака Чика Боца”. mozzartsport.com. 16. 2. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  3. ^ „И Столица на клупи црно-белих”. mondo.rs. 31. 3. 2015. Приступљено 19. 2. 2019. 
  4. ^ „Илија Столица нови тренер Вождовца”. novosti.rs. 8. 11. 2016. Приступљено 19. 2. 2019. 
  5. ^ „Илија Столица се враћа у Вождовац”. mondo.rs. 1. 10. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  6. ^ „Илија Столица напустио Вождовац”. mozzartsport.com. 13. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2019. 
  7. ^ „ЈЕДНОГЛАСНО: Столица нови тренер Војводине”. novosti.rs. 23. 12. 2017. Приступљено 19. 2. 2019. 
  8. ^ „Илија Столица поднео оставку”. fkvojvodina.rs. 4. 4. 2018. Архивирано из оригинала 16. 02. 2022. г. Приступљено 19. 2. 2019. 
  9. ^ „Столица у Олимпији”. mozzartsport.com. 12. 6. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  10. ^ „Земљотрес у Љубљани: Олимпија сменила Столицу”. mozzartsport.com. 31. 7. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  11. ^ „Крчмаревић и Столица остали без посла”. mondo.rs. 31. 7. 2018. Приступљено 19. 2. 2019. 
  12. ^ „Илија Столица званично преузео млади српски тим и саопштио први списак”. zurnal.rs. 7. 10. 2019. Приступљено 7. 10. 2019. 
  13. ^ а б „Још једна брука Столичиних орлића”. mozzartsport.com. 13. 10. 2020. Приступљено 15. 1. 2021. 
  14. ^ „Столица остаје селектор Орлића”. mozzartsport.com. 10. 12. 2020. Приступљено 15. 1. 2021. 
  15. ^ „ОДРЖАНА СЕДНИЦА ИЗВРШНОГ ОДБОРА”. fss.rs. 14. 12. 2020. Приступљено 15. 1. 2021. 
  16. ^ „Столица саопштио списак репрезентативаца за турнеју у САД”. rts.rs. 13. 1. 2021. Приступљено 15. 1. 2021. 
  17. ^ „Доминиканска Република 0-0 Србија”. Фудбалски савез Србије. Приступљено 9. 6. 2022. 
  18. ^ „Панама 0-0 Србија”. Фудбалски савез Србије. Приступљено 9. 6. 2022. 
  19. ^ „ЗАСЕДАО ОДБОР ЗА ХИТНА ПИТАЊА: Столица смењен, "орлићи" имају новог селектора!”. novosti.rs. 8. 4. 2021. Приступљено 9. 6. 2022. 
  20. ^ „Столица: Циљ је да навијаче вратимо на трибине квалитетном игром (ВИДЕО)”. zurnal.rs. 9. 6. 2022. Приступљено 9. 6. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]