Илија Шуменковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илија Шуменковић
Ilija Šumenkovič.jpg
Биографија
Датум рођења1881.
Место рођењаНиш
Краљевина Србија
Датум смрти1962
1929 — 1931.
ПретходникКонстантин Фотић
НаследникКонстантин Фотић
20. мај 1939 — 20. август 1945.
ПретходникИван Суботић

Илија Шуменковић (13. (26) јула 1881. - 8. октобра 1962), правник, политичар и дипломата, учествовао у четничкој акцији у Јужној Србији, 1905. и 1912.;[1] био је више пута министар: грађевина, припреме за Уставотворну скупштину и изјадначење закона, без портфеља, трговине и индустрије, и просвете. [2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Основне студије завршио је на Правном факултету у Београду 1906, докторат одбрани у Паризу 1912. године.[3] Исте године ступио је у дипломатску службу Краљевине Србије. Био је 1915. године секретар српског посланства у Софији, шеф Политичког одељења Министарства иностраних дела (на Крфу) и саветник Посланства у Лондону. Са те функције премештен је за шефа Кабинета председника Министарског савета у време владе Љубомира Давидовића.[4] Поднео је оставку на дипломатску службу после избора за посланика у Уставотворној скупштини 1920. године.[5] После Првог светског рата учествовао је у формирању Савеза земљорадника, али је убрзо променио политичку оријентацију и приступио Југословенској демократској странци.[6] Биран је за народног посланика у Охриду 1923. године.[7][8] Др Шуменковић је у влади Љубомира Давидовића (1924) био министар трговине и индустрије и заступник министра шума и рудника. Изабран је фебруара 1925. године за народног посланика у Изборном кругу Брегалничком као демократа.[9] Изабран је за секретара посланичког клуба Демократске заједнице. У влади Велимира Вукићевића постављен је за министра грађевина. Био је министар без портфеља од јула 1928. до стављања на расположење 6. јануара. 1929, по завођењу диктатуре краља Александра. Био је министар трговине и индустрије 1933. године. Илија Шуменковић је био министар просвете Краљевине Југославије 1934. године.[10]

Учешће при Друштву народа[уреди | уреди извор]

Илија Шуменковић

По повратку у дипломатску службу, постављен је за посланика у Берну и сталног делегата Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви, 1929−1931; био је члан делегације Краљевине СХС/Југославије на V, X, XI, XII и Специјалном заседању Скупштине Друштва народа сазване на основу члана 15. Пакта Друштва народа, на захтев кинеске владе; на заседањима Савета Друштва народа: 58, 62, 65. и 66. заседање.[11]

Дипломатски представник у Турској 1939−1945[уреди | уреди извор]

Указом од 20. 5. 1939. године, постављен за изванредног посланика и опуномоћеног министра (посланика) у Турској. Указом од 23.08.1939. године Краљевско посланство подигнуто је на ранг амбасаде Краљевине Југославије а за амбасадора је постављен Илија Шуменковић који на том месту остаје до 20.08.1945. године. [12]


После Другог светског рата живео је у емиграцији. Преминуо је у Мексику 8. октобра 1962. године.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Петковић, Душан (децембар 1963). „Др Илија Шуменковић. О годишњици смртиˮ”. Гласник Српског историско-кутлруног друштва „Његошˮ. свеска дванаеста: 70, 72. 
  2. ^ Свезнање Ш3 — Викизворник, слободна библиотека
  3. ^ Политика из 1924.
  4. ^ Правда, 1919.
  5. ^ Политика из 1924.
  6. ^ Никола Станаревић, Српски земљораднички покрет у Југославији до 1945. године, (необјављени рукопис), стр. 68, 69
  7. ^ Петковић, Д. „Др Илија Шуменковић. О годишњици смртиˮ”. Гласник Српског историско-кутлруног друштва „Његошˮ: 70. 
  8. ^ Политика из 1924.
  9. ^ "Време", Београд 1925. године
  10. ^ "Просветни гласник", Београд 1934. године
  11. ^ 2014. - "Краљевина Југославија у Друштву народа"
  12. ^ Амбасада Републике Србије у Републици Турској
  13. ^ Петковић, Д. „Др Илија Шуменковић. О годишњици смртиˮ”. Гласник Српског историско-кутлруног друштва „Његошˮ: 72.