Илије Настасе

С Википедије, слободне енциклопедије
Илије Настасе

{{{опис_слике}}}

Професионална каријера:
1969—1985
Држава  Румунија
Пребивалиште Букурешт, Румунија
Датум рођења (1946-07-19)19. јул 1946. (76 год.)
Место рођења Букурешт, Краљевина Румунија
Висина 182 cm
Маса
Игра десном руком (једноручни бекхенд)
Зарада 2.076.761 $
Појединачно
Победе—порази: 755-287
Освојени турнири: 87 (57 АТП)
Изгубљена финала: 36
Најбољи пласман: 1. (23. августа 1973)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије 1. коло (1981)
Ролан Гарос П (1973)
Вимблдон Ф (1972, 1976)
ОП САД П (1972)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (1971, 1972, 1973, 1975)
Парови
Победе—порази: 480-209
Освојени турнири: 45
Изгубљена финала: -
Најбољи пласман: 10. (30. август 1977)
Успех на гренд слем турнирима
ОП Аустралије
Ролан Гарос П (1970)
Вимблдон П (1973)
ОП САД П (1975)

Ажурирано: 14. новембра 2011.

Илије Настасе (рум. Ilie Năstase, 19. јул 1946) је бивши румунски тенисер. Вишеструки је победник гренд слем турнира у појединачној и у игри парова. Настасе је између 23. августа 1973. и 2. јуна 1974. био први на АТП листи. Један је од пет тенисера у историји који је успео да освоји више 100 АТП титула (57 у појединачној конкуренцији и 45 у игри парова).[1] Освојио је седам гренд слем титула, две у појединачној конкуренцији, 3 у игри парова и 2 у игри мешовитих парова. Такође је четири пута победио на Тенис мастерс купу. Магазин Тенис га је 2005. године поставио на 28. место најбољих тенисера у периоду 1965-2005.

Каријера[уреди | уреди извор]

На почетку каријере 1966. Илије Настасе је путовао по свету и такмичио се са својим добрим пријатељем Јоном Циријаком. Њих двојица су се такмичили за Румунију у Дејвис купу, са којом су три пута били финалисти (1969, 1971, 1972). Своју прву титулу у појединачној конкуренцији Настасе је освојио у Кану 16. априла 1967. Настасе је 1970. године постао један од најбољих играча на свету а велики број тениских стручњака га је рангирао на шесто место иза Род Лејвера, Кена Роузвола, Џона Њукома, Тонија Роуча и Артура Еша. Настасеов високи пласман је био резултат његових победа у Риму и у Селисберију. Те године је са Циријаком је победио у игри парова на Ролан Гаросу. Наредне године, Настасе је изгубио у финалу Ролан Гароса од Јана Кодеша. На крају сезоне освојио је свој први Тенис мастерс куп.

Године 1972. је постао другопласирани тенисер на свету, првенствено захваљујући победи на Ју-Ес опену. Овај турнир је био једини у сезони на ком су учествовали сви најбољи тенисери на свету. Два месеца раније на Вимблдону је поражен од Стена Смита у чувеном финалу[2] у пет сетова. Иако је Смит победио Настасе је побрао симпатије публике.[2] Исте године поражен је од Смита у финалу Дејвис купа које је одржано у Букурешту али му се зато реванширао на Тенис мастерс купу где је освојио своју другу узастопну титулу. Током сезоне 1973. био је у изванредној форми[2] јер је победио на 17 турнира, укључујући Ролан Гарос, такође је освојио и титулу у игри парова на Вимблдону а био је поново најбољи на Тенис мастерс купу, ту сезону је завршио на првом месту АТП листе. Те године је победио на седам од осам мечева у Дејвис купу а Ролан Гарос је освојио без изгубљеног сета. Такође је победио и у Риму, Квинсу, резултат који нико није поновио у опен ери. У наредне две сезоне највећи успеси Илије Настасеа су финала Тенис мастерс купа, 1974. је поражен у финалу од Гиљерма Виласа док је 1975. победио у финалу Бјерна Борга.

У првој половини 1976. Настасе је освојио четири турнира, није се такмичио на Аустралијан опену, на Ролан Гаросу није играо због учествовања у такмичењу World TeamTennis. У другом делу сезоне поражен је од Борга у финалу Вимблдона и у полуфиналу Ју-Ес опена. Сезону је завршио на трећем месту АТП листе, иза Џимија Конорса и Бјерна Борга. У сезони 1977. играо је четвртфинале Вимблдона и Ролан Гароса, сезону је завршио као девети на АТП листи. Током наредних година није остварио значајније резултате. Повукао се у октобру 1985. као 39-годишњак.

Стил игре[уреди | уреди извор]

Илије Настасе се сматра за једног од најталентованијих тенисера у историји, био је запажен како по свом тениском умећу тако и по забављању публике својим лудоријама и имитацијама. Чак је и током пресудних тренутака меча био у стању да направи неку лудорију, којом би забавио гледаоце.[2] Због тога је добио надимак „букурештански лакрдијаш“. Настасе је без проблема играо и са основне линије као и сервис-волеј игру.[3] Био је један од најбржих тенисера у то време а запамћен је и по одличним лоб ударцима и ретернима.

Гренд слем финала[уреди | уреди извор]

Појединачно: 5 (2–3)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Финалиста 1971. Ролан Гарос шљака Чехословачка Јан Кодеш 8–6, 6–2, 2–6, 7–5
Финалиста 1972. Вимблдон трава Сједињене Америчке Државе Стен Смит 4–6, 6–3, 6–3, 4–6, 7–5
Победник 1972. Ју-Ес опен Трава Сједињене Америчке Државе Артур Еш 3–6, 6–3, 6–7(1:5), 6–4, 6–3
Победник 1973. Ролан Гарос шљака Социјалистичка Федеративна Република Југославија Никола Пилић 6–3, 6–3, 6–0
Финалиста 1976. Вимблдон (2) Трава Шведска Бјерн Борг 6–4, 6–2, 9–7

Парови: 5 (3–2)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
Финалиста 1966. Ролан Гарос шљака Румунија Јон Циријак Сједињене Америчке Државе Кларк Гребнер
Сједињене Америчке Државе Денис Ралстон		 6–3, 6–3, 6–0
Победник 1970. Ролан Гарос шљака Румунија Јон Циријак Сједињене Америчке Државе Артур Еш
Сједињене Америчке Државе Чарли Пасарел		 6–2, 6–4, 6–3
Финалиста 1973. Ролан Гарос шљака Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Аустралија Џон Њуком
Холандија Том Окер		 6–1, 3–6, 6–3, 5–7, 6–4
Победник 1973. Вимблдон Трава Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Аустралија Џон Купер
Аустралија Нил Фрејзер		 3–6, 6–3, 6–4, 8–9(3), 6–1
Победник 1975. Ју-Ес опен Трава Сједињене Америчке Државе Џими Конорс Холандија Том Окер
Сједињене Америчке Државе Марти Рисен		 6–4, 7–6

Мешовити парови: 3 (2–1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
Победник 1970 Вимблдон трава Сједињене Америчке Државе Розмери Касалс Совјетски Савез Олга Морозова
Совјетски Савез Александар Метревели		 6–3, 4–6, 9–7
Победник 1972. Вимблдон трава Сједињене Америчке Државе Розмери Касалс Аустралија Ивон Гулагонг Коли
Аустралија Ким Ворвик		 6–4, 6–4
Финалиста 1972. Ју-Ес опен Трава Сједињене Америчке Државе Розмери Касалс Аустралија Маргарет Корт
Сједињене Америчке Државе Марти Рисен		 6–3, 7–5

Тенис мастерс куп[4][уреди | уреди извор]

Појединачно: 5 (4–1)[уреди | уреди извор]

Исход Година Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
Победник 1971. Париз бетон (дворана) Сједињене Америчке Државе Стен Смит 5–7, 7–6(4), 6–3
Победник 1972. Барселона бетон (дворана) Сједињене Америчке Државе Стен Смит 6–3, 6–2, 3–6, 2–6, 6–3
Победник 1973. Бостон тепих Холандија Том Окер 6–3, 7–5, 4–6, 6–3
Финалиста 1974. Мелбурн Трава Аргентина Гиљермо Вилас 7–6(6), 6–2, 3–6, 3–6, 6–4
Победник 1975. Стокхолм тепих Шведска Бјерн Борг 6–2, 6–2, 6–1

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. 
  2. ^ а б в г „Octagon > Athletes & Personalities > Ilie Nastase”. Octagon-uk.com. 19. 7. 1946. Архивирано из оригинала на датум 23. 3. 2010. Приступљено 17. 9. 2010. 
  3. ^ „ATP Legends profiles – Ilie Nastase”. Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2009. Приступљено 20. 11. 2011. 
  4. ^ „List of Masters Cup Finals”. Архивирано из оригинала на датум 27. 04. 2009. Приступљено 20. 11. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Илије Настасе на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Илије_Настасе&oldid=25573646”