Илон Маск

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Илон Маск
FRS
Elon Musk - The Summit 2013.jpg
Маск на самиту у Даблину 2013. године
Име по рођењуИлон Рив Маск
Датум рођења(1971-06-28)28. јун 1971.(47 год.)
Место рођењаПреторија
 Трансвал, Јужноафричка Република Јужна Африка
ПребивалиштеБел Ер, Лос Анђелес
Калифорнија, САД[1][2]
ДржављанствоЈАР (1971 – данас)
Канада (1989 – данас)
САД (2002 – данас)
УниверзитетУниверзитет Квинс у Кингстону
Универзитет Пенсилваније[3][4]
Занимање
  • Предузетник
  • инвеститор
  • инжењер
Активни период1995 – данас
ДеловањеПејпал
Спејс екс
Тесла моторс
Нето вредност21,4 милијарде долара (јануар 2019)[5]
СупружникЖастин Вилсон
(2000 — 2008)
Талула Рајли
(2010 – 2012)
(2013 – 2016)[6]
ПартнерАмбер Херд (2016 – 2018)[7]
Грајмс (2018)[8]
Деца6 (1 преминуло)
РодитељиМеји Маск (мајка)
Ерол Маск (отац)
НаградеЧлан Краљевског друштва (2018)
Потпис
Elon Musk Signature.png

Илон Рив Маск (енгл. Elon Reeve Musk; Преторија, 28. јун 1971) је јужноафричко-амерички предузетник, инвеститор и инжењер.[9][10][11] Оснивач је, директор и главни дизајнер компаније Спејс екс;[12] саоснивач, директор и дизајнер производа у компанији Тесла моторс;[13] саоснивач и директор Неуралинка; и саоснивач Пејпала. У децембру 2016. заузео је 21. место на Форбсовој листи најмоћнијих људи света.[14] Од јануара 2019. године, његово нето богатство процијењено је на 21,4 милијарди долара, а 2018. године био је на 54. месту на Форбсовој листи најбогатијих људи на свету.[15]

Рођен је и одрастао у Преторији у Јужноафричкој Републици, а преселио се у Канаду кад је имао 17 година, како би се школовао на Универзитету Квинс у Кингстону. Две године касније, пребачен је на Универзитет Пенсилваније, где је дипломирао економију у Вартон школи и физику на Факултету за уметност и науку. Године 1995. започео је докторске студије из примењене физике и наука о материјалима на Универзитету Станфорд, али је одустао након 2 дана како би започео предузетничку каријеру. Касније је основао софтверску компанију Zip2, коју је 1999. године купио Compaq за 340 милиона долара. Маск је тада основао X.com, интернет банку, која је спојена са Confinity 2000. године, а касније те године је постала Пејпал. Ибеј је купио Пејпал у октобру 2002. године за 1,5 милијарди долара.[16][17][18][19]

Маја 2002. године, Маск је основао аеронаутичку компанију Спејс екс, чији је директор и главни дизајнер. Помогао је у финансирању компаније Тесла моторс, произвођача електричних возила и соларних панела, а 2003. године постао је њен директор и архитекта производа. Инспирисао је стварање SolarCity-а 2006. године. Маск је 2015. године суосновао OpenAI, непрофитну истраживачку компанију која има за циљ промовисање пријатељске вештачке интелигенције. Јула 2016. године, суосновао је Неуралинк, неуротехнолошку компанију фокусирану на развој интерфејса између мозга и рачунара, и њен је главни извршни директор. Децембра 2016. године, Маск је основао The Boring Company, компанију за изградњу инфраструктуре и тунела.

Осим ових послова, осмислио је супер-брзи транспортни систем познат под називом Хајперлуп, а предложио је вертикално узлетање и слетање суперсоничних авиона са електричним пропулзијама вентилатора, познатим као Масков електрични млаз.[20][21] Маск је изјавио да је његова визија да промени свет и човечанство смањивањем глобалног загревања, коришћењем одрживе енергије[22] и смањивање ризика људског истребљења” колонизацијом Марса.[23]


Биографија[уреди]

Детињство[уреди]

Маск је рођен 28. јуна 1971. године у Преторији, граду провинције Трансвал у Јужноафричкој Републици[24] као син канадског модела и нутриционисте Меје Маск и Ерола Маска - јужноафричког електромеханичара, пилота и морнара. Има млађег брата Кимбала (рођеног 1972. године) и млађу сестру Тоску (рођену 1974. године).[25][26][27] Бака са очеве стране била је Британка, а деда са мајчине стране био је Американац из Минесоте.[28] Након развода родитеља 1980. године, углавном је живео са оцем у предграђу Преторије,[29] којег је Маск изабрао две године након што су се његови родитељи растали, али сада каже да је то била грешка.[30] Као одрасла особа, прекинуо је све односе са оцем, којег назива „ужасним људским бићем”.[30] Има полусестру[29] и полубрата.[31]

Током детињства био је страствен читалац.[32] Са десет година развио је интересовање за рачунаре уз Комодор VIC-20.[33] Самостално је научио програмирање са 10 година, а до 12. године продао је видео-игру, коју је назвао Blastar, магазину PC and Office Technology за око 500 америчких долара.[34][35] Верзија ове игре доступна је на интернету.[34][36][37] У детињству је читао циклус књига Ајзака Асимова, Задужбина, из којих је извукао поруку да треба покушати предузети низ акција које би могле продужити цивилизацију, смањити могућност доласка мрачног доба и смањити дужину трајања мрачног доба ако оно постоји”.[30]

Маск је био тешко злостављан током детињства[30] и једном је био хоспитализован када га је група дечака бацила низ степенице, а затим тукла све док није изгубио свест.[32][38]

Похађао је основну и средњу школу у Перторији.[38] Иако је Масков отац инсистирао да Илон иде на факултет у Преторији, Маск је био одлучан да се пресели у САД. Како наводи: „Сећам се да сам размишљао и видео да је Америка место где су велике ствари могуће, више него било која друга земља на свету”.[39] Знао је да ће из Канаде лако стићи у САД, те се јуна 1989. године, са седамнаест година,[40] преселио у Канаду где је добио канадско држављанство преко своје мајке.[41][42]

Образовање[уреди]

Са седамнаест година преселио се у Канаду како би похађао Универзитет Квинс у Кингстону, Онтарио, те је тако избегао обавезну службу у јужноафричкој војсци. Пребацио се на Универзитет Пенсилваније 1992. године, где је дипломирао физику и економију.[32][43]

Преселио се у Калифорнију 1995. године и тамо почео докторску дисертацију из обалсти примењене физике и науке о материјалима на Универзитету Станфорд коју је напустио два дана касније да би отпочео своју предузетничку каријеру из области интернета, одрживих енергија и свемира.[35][44] Добио је америчко држављанство 2002. године.[45][46]

Каријера[уреди]

Zip2[уреди]

Године 1995. Маск и његов брат Кимбал основали су софтверску интернет компанију, Zip2, од новца који су сакупили од добровољних инвеститора.[30] Компанија је напредовала и успели су да добију уговоре са часописима Њујорк тајмс и Чикаго трибјун.[47] Док је био у Zip2, Маск је хтео да постане главни извршни директор; међутим, ниједан од чланова одбора то није дозволио.[32] Компанија Compaq купила је Zip2 за 307 милиона америчких долара у готовини и 34 милиона у берзанским опцијама фебруара 1999. године.[48] Маск је добио 22 милиона долара за својих седам процената од продаје.[47]

X.com и Пејпал[уреди]

У марту 1999. године, Маск је са 10 милиона долара од продаје Zip2 учествовао у оснивању X.com, компаније за онлајн финансијске услуге и плаћање путем електронске поште.[49][50] Годину дана касније компанија се спојила са компанијом Confinity,[47][51] која је имала услугу за пренос новца под називом Пејпал. Сједињене компаније усредсредиле су се на Пејпал услуге и 2001. године променили су назив у Пејпал. Убразани раст компаније био је вођен виралном маркетиншком кампањом где су нови корисници регрутовани када би примили новац путем услуге.[52] Маск је свргнут са места главног извршног директора у октобру 2002. године (иако је остао у одбору), због неслагања са осталим руководством компаније, посебно због његове жеље да премести Пејпал услуге са Јуникс базиране инфраструктуре на Мајкрософт Виндоус.[53] У октобру 2002. године, Пејпал је купљен од стране Ибеја за 1,5 милијарди долара, од којих је Маск добио 165 милиона.[54] Пре продаје, Маск, који је био највећи акционар у компанији, поседовао је 11,7% деоница Пејпала.[55]

Јула 2017. године, Маск је купио домен x.com од Пејпала за необјављен износ, наводећи да то за њега има сентименталну вредност.[56]

Спејс екс[уреди]

Маск је, 2001. године, осмислио Mars Oasis, пројекат за спуштање минијатурне експерименталне стаклене баште на Марс, која садржи усеве који расту на Марсовом реголиту, у покушају да поврати интерес јавности за истраживање свемира.[57][58] Октобра 2001. године, Маск је отпутовао у Москву са Џимом Кантрелом и Адиом Ресијем, како би купио обновљене Дњепар интерконтиненталне балистичке ракете које би могле послати предвиђени терет у свемир. Група се састала са компанијама као што су НПО Лавочкин и Космотрас; међутим, према Кантрелу, Маск је виђен као почетник и због тога га је један од главних руских дизајнера пљунуо,[59] а група се вратила у САД празних руку. У фебруару 2002. године, вратили су се у Русију како би потражили три интерконтиненталне балистичке ракете, а овај пут су повели и Мајка Грифина. Грифин је радио за CIA-ину подружницу ризичног капитала, In-Q-Tel, као и за Насину Лабораторију за млазни погон, а управо је напуштао Orbital Sciences, творца сателита и свемирских летелица. Група се поново састала са Космотрасом и понуђена им је једна ракета за 8 милиона долара; међутим, Маск је то сматрао прескупим, те је због тога изјурио са састанка. На повратку из Москве, Маск је схватио да би могао основати компанију која би могла да прави приступачне ракете које су му потребне.[59] Према раном Теслином и Спејс ексовом инвеститору Стиву Јурветсону,[60] Маск је израчунао да су сировине за изградњу ракете заправо биле само 3 посто од продајне цене ракете у то време. Заључено је да, теоретски, уз примену вертикалне интеграције и модуларног приступа из софтверског инжењерства, Спејс екс може смањити почетну цену за десет пута и још увек добити 70% бруто марже.[61] На крају је Маск основао Спејс екс са дугорочним циљем стварања праве цивилизације која путује свемиром.[62]

Маск и бивши амерички председник Барак Обама на лансирању Фалкон 9 ракете 2010. године

Са 100 милиона долара свог богатства,[63] Маск је основао Space Exploration Technologies, односно Спејс екс, у мају 2002. године.[64] Маск је главни извршни директор и главни технолошки директор предузећа, са седиштем у Хоторну, у Калифорнији. Спејс екс развија и производи свемирске ракете-носаче са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду Millenium Falcon” из филма Звездани ратови), а прва летелица је Драгон (референца из анимираног филма Puff the Magic Dragon”).[65] За седам година, комапнија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица на течно гориво која је поставила сателит у Земљину орбиту.[32] Драгон летелица се, 25. маја 2012. године, спојила са Међународном свемирском станицом (МСС), и тако је Спејс екс постала прва комерцијална компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.[66]

Године 2006, Спејс екс је добио уговор са НАСА-ом за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.[67][68] Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички спејс-шатл који је повучен из употребе 2011. године.[69] Транспорт астронаута на МСС тренутно обавља Сојуз, али Спејс екс је једна од две команије која има уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, који има за циљ да развије могућност трансопорта америчких астронаута до 2018. године.[70]

Маск је веровао да је кључ приступачних свемирских путовања у прављењу ракета које се поново могу искористити, иако већина стручњака у свемирској индустрији није веровала да су ракете за вишекратну употребу могуће или изводљиве.[71] Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу 22. децембра 2015. године. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.[72] Ова прва фаза опоравка је поновљена неколико пута 2016. године, слетањем на аутономни свемирски беспилотни брод, на платформу за опоравак која плута у океану,[73] а до краја 2017. године, Спејс екс је слетео и опоравио прву фазу у 16 мисија у низу где је покушано слетање и опоравак, укључујући свих 14 покушаја у 2017. години. Опорављено је 20 од 42 прве фазе Факлон 9 појачивача од почетка лета Фалкон 9 ракете у 2010. години.[74] У 2017. години, Спејс екс лансирао је 18 успешних летова Фалкон 9, више него удвостручујући највиши број од 8 летова из претходне године.[75]

Спејс екс је, 6. фебруара 2018. године, успешно лансирао Фалкон Хеви, четврту по реду ракету са највећим капацитетом икада направљену (после Сатурн V, Енергија и Н1) и најмоћнију ракету која је у функцији од 2018. године. На инаугуралној мисији, ракета је носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет.[76]

Спејс екс је највећи приватни произвођач ракетних мотора на свету, а уједно и носитељ рекорда за највиши омер потиска и тежине за ракетни мотор (Мерлин 1D).[77][78] Произвео је више од 100 оперативних Мерлин 1D мотора. Сваки Мерлин 1D мотор може вертикално да подигне тежину од 40 просечних породичних аутомобила. У комбинацији, 9 Мерлин мотора у првој фази Фалкон 9 производе негде од 5,8 до 6,7 мегањутна потиска, у зависности од надморске висине.[79]

На Маска је утицао циклус Задужбина писца Ајзака Асимова[80] и истраживање свемира сматра важним кораком у очувању и ширењу свести људског живота.[81] Маск је рекао да мултипланетарни живот може да служи као заштита од претњи за опстанак људске врсте.

Масков циљ је да смањи цену путовања у свемир за фактор 10.[82] У интервјуу 2011. године, рекао је да се нада да ће послати људе на површину Марса за 10 до 20 година.[83] У биографији коју је написао Ешли Венс, Маск је рекао да жели да успостави колонију на Марсу до 2040. године са популацијом од 80 хиљада[84], а да због недостатка кисеоника у Марсовој атмосфери сва транспортна средства треба да буду електрична.[85] Маск је, у јуну 2016. године, изјавио да ће први лет без посаде Марсовог колонијалног транспортера бити 2022. године, а при лет са посадом 2024. године.[86] У септембру 2016. године, Маск је открио детаље свог Међупланетарног транспортног система.[87] До 2016. године, Масков приатни фонд држи 54% деоница Спејс екса, што одговара 78% деоница са правом гласа.[88]

Крајем 2017. године, Спејс екс је представио дизајн своје нове генерације лансирних возила и система свемирских летелица - БФР („Big Falcon Rocket”) - који ће подржати све могућности пружања услуга лансирања Спејс екса, са једним скупом веома великих возила: Земљина орбита, Лунарна орбита, међупланетарне мисије, па чак и интерконтинентални превоз путника на Земљи и потпуно заменити Фалкон 9, Фалкон Хеви и Драгон возила у 2020-им. БФР ће имати пречник језгра 9 метара. Значајан развој возила почео је 2017. године, док је развој ракетних мотора почео 2012. године.[89][90]

Тесла моторс[уреди]

Фебруара 2004. године, Маск је инвенстирао у компанију Тесла и придружио се управном одбору као његов председник.[91] Маск је имао активну улогу у компанији и детаљно је надгледао дизајн Родстер возила, али није био добро укључен у свакодневно пословање.[92] Након финансијске кризе 2008. године,[93] Маск преузима руководство над компанијом као генерални извршни директор и архитекта производа, позиције које држи и данас.

Компанија је прво конструисала електрични спортски аутомобил, Тесла Родстер, 2008. године и продала око 2500 хиљаде возила у 31 земаља. Компанија је почела испоруку Модела С седана са четворо врата 22. јуна 2012. године. Затим је представљен трећи производ, Модел икс, који је био усмерен ка SUV тржишту у фебруару 2012. године. Лансирање Модела икс ипак је одложено за септембар 2015. године.[94][95][96] Осим сопствених аутомобила, Тесла продаје електричне погонске склопове Daimler-u за Смарт ЕВ, Мерцедесу Б-класе на електрични погон и Мерцедесу А-класе као и Тојоти за RAV4 EV. Маск је успео да доведе обе компаније као дугорочне инвеститоре у Тесла компанију.[97]

Маск је фаворизовао производњу компактног Тесла модела у вредности од 30 хиљада америчких долара и производњу и продају компонената електричних погонских склопова тако да други произвођачи аутомобила могу производити електрична возила по повољним ценама без потребе да производе сопствене погонске склопове. То је довело до производње Модела 3 који има планирану основну цену од 35 хиљада долара.[91]

SolarCity[уреди]

Маск је обезбедио основни концепт и финансијски капитал за SolarCity који су 2006. године суосновали његови рођаци Линдон и Питер Рив.[98][99] До 2016. године компанија је била други највећи снабдевач соларних система у Сједињеним Америчким Државама.[100] Компанију је купио Тесла моторс 2016. године и тренутно је у потпуности у његовом власништву.[101][102][103] Основни мотив за оснивање SolarCity и Тесла моторс била је помоћ у борби против глобалног загревања.[104]

Хајперлуп[уреди]

Концепт унутрашњости Хајперлуп путничке капуле

Маск је, 1. августа 2013. године, представио концепт за систем брзог транспорта који укључује цеви са смањеним притиском у којима капсуле лебде на танком слоју ваздуха које покрећу линеарни индукциони мотор и компресори.[105] Истакнута је и фиктивна рута где би овакав транспортни систем могао да буде изграђен: између Лос Анђелеса и заливаске области Сан Франциска.[106]

Маск је доделио десетак инжењера из Тесле и Спејс икса који су девет месеци радили, успостављајући концепијске основе и креирање дизајна за транспортни систем.[107][108] Рани дизајн система објављен је на блоговима Тесле и Спејс икса.[109][110][111] Масков предлог, уколико је технолошки изводљив по цени коју је навео, би учинио Хајперлуп јефтинијим од било ког другог начина транспорта на великим раздаљинама. Прелиминарне процене трошкова за ову ЛА-СФ предложену руту су 6 милијарди долара - премда су аналитичари за транспорт исказали сумњу да би се систем могао изградити у оквиру тог буџета.[112]

Неки стручњаци су скептични, рекавши да предлози игноришу трошкове и ризике развоја технологије и да је идеја потпуно непрактична”. Такође су изложене тврдње да је систем превише подложан поремећајима због прекида напајања или терористичких напада како би се сматрао поузданим.[113]

OpenAI[уреди]

У децембру 2015. године, Маск је најавио отварање OpenAI, непрофитне компаније за истраживање вештачке интелигенције. Компанија има за циљ развој вештачке интелигенције на начин који је безбедан и користан за човечанство.[114]

Омогућавајући да вештачка интелигенција буде доступна за све, OpenAI жели да неутралише велике корпорације које могу добити превелику моћ поседујући супер-интелигентне системе посвећене профиту, како и владе које могу да користе вештачку интелигенцију да стекну моћ и да чак потлаче своје грађане”.[115] Маск је рекао да жели да избегне концентрацију моћи.[30] 2018. године напустио је одбор OpenAI да би избегао потенцијални будући сукоб” са улогом извршног директора Тесле.[116]

Neuralink[уреди]

2016. године, Маск је суосновао Neuralink, компанију за неуротехнологију, која има за циљ да интегрише људски мозак са вештачком интелигенцијом. Компанија, која је у раној фази, је концентрисана на стварање уређаја који могу да буду имплементирани у људски мозак, са сврхом да повеже људе са софтвером и да се одржава корак са напретком вештачке интелигенције. Ова побољшања би могла да унапреде меморију или да омогуће директније повезивање са рачунарским уређајима.[117] Маск види Neuralink и OpenAI као повезане комапније: OpenAI је непрофитна компанија посвећена смањењу опасности од вештачке интелигенције, док Neuralink ради на начинима да усади технологију у наш мозак и тако направи интерфејс мозак-рачунар... Neuralink дозвољава нашем мозгу да одржава корак у трци интелигенције. Машине не могу да нас надмудре ако имамо све што оне имају плус све што имамо ми. Барем ако претпоставите да је оно што ми имамо заправо предност”.[30]

Политички ставови[уреди]

Маск је себе описао као полу демократа, полу републиканац”.[118] У децембру 2016. године постао је члан две тадашње саветодавне комисије новоизабраног председника Доналда Трампа,[119][120][121][122][123] али је поднео оставку из обе као знак протеста због одлуке америчког председника да повуче САД из Париског споразума о климатским променама.[124][125] Подстакнут настанком самоуправљујућих аутомобила и вештачке интелигенције, Маск је изразио подршку универзалном основном дохотку.[126]

Пре избора Доналда Трампа за председника Сједињених Држава, Маск је критиковао кандидата.[127] Након Трампове инаугурација Маск је изразио одобрење избора председника да постави Рекса Тилерсона на позицију државног секретара и прихватио позив да се појави на комисији која саветује председника. Поводом сарадње са Трампом накнадно је коментарисао да што више гласова разума председник чује, то боље”.[128]

Лични живот[уреди]

Филантропске активности[уреди]

Маск је председник Фондације Маск, која усресређује своје филатропске напоре ка снабдевању подручија катастрофа соларном енергијом. У јулу 2011. године, Фондација Маск је донирала 250.000 америчких долара за пројект соларне енергије у Соми (Јапан), граду који је недавно опустошио цунами.[129] У јулу 2014. године, Маска су карикатуриста Метју Инман и Вилијам Тербо, унук Николе Тесле, питали да донира 8 милиона америчких долара за конструкцију Научног Центра Тесла у Ворденклифу.[130] На крају, Маск се сложио да донира 1 милион за пројекат и додатно се обавезао да изгради Тесла Суперпуњач на паркингу испред музеја.[131] Маск је донирао 10 милиона америчких долара институту Будућност живота у јануару 2015. године како би водио глобални истраживачки програм који има за циљ да одржи вештачку интелигенцију корисном за човечанство.[132][133][134]

Од марта 2015. године, Маск је повереник Фондације X Prize[135] и потписник капање The Giving Pledge[136].

Породица[уреди]

Маск је упознао своју прву жену, канадску књижевницу Џастину Маск, док су обоје студирали на Универзитету Квинс у Онтарију. Венчали су се 2000. године, а развели 2008. године.[137] Њихов први син, Невада Александар Маск, умро је од синдрома изненадне смрти одојчеда када је имао 10 недеља.[138] Касније су путем вантелесне оплодње добили пет синова[139]- близанце 2004. године и тројке 2006. године. Маск и Џастина деле старатељство над свом петорицом синова.[140]

Године 2008. Маск је отпочео везу са енглеском глумицом Талулом Рајли са којом се венчао 2010. године. Пар се разишао 2012. године[141][27], а 2013. су се поново венчали. Маск је попунио папире за други развод у децембру 2014. године, међутим, захтев је повучен.[142] Медији су обајвили у марту 2016. године да је разводни поступак поново у току, али је овога пута Рајлијева поднела папире за развод од Маска.[143] Развод је завршен крајем 2016. године.[144]

Маск је отпочео везу са америчком глумицом Амбер Херд 2016. године, али су се растали годину дана касније.[145] 7. маја 2017. године Маск и канадска уметница Грајмс открили су да су отпочели везу.[146]

Референце[уреди]

  1. ^ Trulia. „Billionaire Tesla CEO Elon Musk Buys Neighbor's Home in Bel Air For $6.75 Million”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  2. ^ „Inside Elon Musk's $17M Bel Air Mansion - Bloomberg Business”. web.archive.org. 7. 2. 2015. Приступљено 23. 1. 2019. 
  3. ^ „Timeline: Elon Musk’s accomplishments”. The Mercury News (на језику: енглески). 10. 4. 2014. Приступљено 23. 1. 2019. 
  4. ^ Staff, C. S. Q. (10. 1. 2013). „Elon Musk: Patriarchs and Prodigies”. CSQ | Magazine, Events, Community (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  5. ^ „Elon Musk”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  6. ^ „Actor Talulah Riley files to divorce billionaire Elon Musk, again”. The Guardian. 21. 3. 2016. Приступљено 20. 4. 2016. »"The pair first married in 2010 and divorced in 2012. They remarried 18 months later."« 
  7. ^ „Elon Musk and Amber Heard Call it Quits ... Again”. PEOPLE.com (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  8. ^ Halls, Eleanor (30. 11. 2018). „Is Elon Musk behind his girlfriend Grimes's AI-loving new single?”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 23. 1. 2019. 
  9. ^ CalmX, some as; Artist, Was an Experimental; Director, Film; producer; Creator, Video Game Content; inventors, freelance writer for some 18 years She specialized in writing about; inventions; March 2015, in particular Bellis died in. „A Sort Bio on Elon Musk”. ThoughtCo. Приступљено 23. 1. 2019. 
  10. ^ Albergotti, Reed (21. 3. 2014). „Zuckerberg, Musk Invest in Artificial-Intelligence Company”. WSJ (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  11. ^ Love, Dylan. „Elon Musk And Mark Zuckerberg Have Invested $40 Million In A Mysterious Artificial Intelligence Company”. Business Insider. Приступљено 23. 1. 2019. 
  12. ^ Shanklin, Emily (27. 3. 2017). „Elon Musk”. SpaceX. Приступљено 23. 1. 2019. 
  13. ^ „Elon Musk | Tesla”. www.tesla.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  14. ^ Ewalt, David M. „The World's Most Powerful People 2016”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  15. ^ „The World's Billionaires”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  16. ^ LaMonica, Martin. „Tesla Motors founders: Now there are five”. CNET (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  17. ^ „A brief history of Tesla”. TechCrunch (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  18. ^ Hardy, Quentin; Bilton, Nick (16. 3. 2014). „Start-Ups Aim to Conquer Space Market”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 23. 1. 2019. 
  19. ^ Tobak, Steve (11. 4. 2014). „Trust Your Own Focus Group of One”. Entrepreneur (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  20. ^ „Elon Musk 'Toying' with Designs for Electric Jet”. Aviation.com (на језику: енглески). 11. 11. 2014. Приступљено 23. 1. 2019. 
  21. ^ „YouTube”. www.youtube.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  22. ^ „Youtube Video - Elon Musk: The mind behind Tesla, SpaceX, SolarCity”. 
  23. ^ Andersen, Ross (30. 9. 2014). „Elon Musk puts his case for a multi-planet civilisation”. Aeon. 
  24. ^ „"Elon Musk (South African entrepreneur)". Britannica Online Encyclopedia. Приступљено 23. 12. 2012. 
  25. ^ Friend, Tad (2009). „Plugged In”. The New Yorker 85 (23–30): 53. Приступљено 23. 12. 2012. 
  26. ^ Masia, Seth (мај 2011). „A Family Leads to the Installer Universe”. Solar Today. Приступљено 23. 12. 2012. 
  27. 27,0 27,1 Elliott, Hannah (3. 3. 2012). „At Home With Elon Musk: The (Soon-to-Be) Bachelor Billionaire”. Forbes. Приступљено 12. 8. 2013. 
  28. ^ Musk, Elon (5. 2. 2017). „I love Canada! I'm half Canadian. My Mom was born in Regina. My grandfather (her Dad) was American, born in Minnesota.”. @elonmusk (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  29. 29,0 29,1 „2014: Rocket Man: The otherworldly ambitions of Elon Musk”. The Mercury News (на језику: енглески). 10. 4. 2014. Приступљено 23. 1. 2019. 
  30. 30,0 30,1 30,2 30,3 30,4 30,5 30,6 Strauss, Neil (15. 11. 2017). „Elon Musk: The Architect of Tomorrow”. Rolling Stone. Приступљено 15. 11. 2017. 
  31. ^ Crilly, Rob (25. 3. 2018). „Elon Musk's father has baby with step-daughter he has known since she was four”. The Telegraph (на језику: енглески). ISSN 0307-1235. Приступљено 23. 1. 2019. 
  32. 32,0 32,1 32,2 32,3 32,4 Vance 2015
  33. ^ „How games helped make Elon Musk the real-life Tony Stark”. VentureBeat (на језику: енглески). 7. 4. 2015. Приступљено 23. 1. 2019. 
  34. 34,0 34,1 „Play the PC game Elon Musk wrote as a pre-teen”. 
  35. 35,0 35,1 Belfiore 2007, стр. 166-95
  36. ^ Belfiore, Michael P. (2007). Rocketeers : how a visionary band of business leaders, engineers, and pilots Is boldly privatizing space (1st ed изд.). New York: Smithsonian Books. ISBN 9780061149023. OCLC 123029746. 
  37. ^ „Blastar for HTML5”. blastar-1984.appspot.com. Приступљено 4. 11. 2015. 
  38. 38,0 38,1 Etheridge, Jenna (23. 7. 2017). „Bryanston High School saddened by Elon Musk bullying”. news24.com. 
  39. ^ shazmosushi, Elon Musk Profiled: Bloomberg Risk Takers, Приступљено 23. 1. 2019 
  40. ^ Staff (14. 2. 2014). „37 Interesting Facts about Elon Musk, One of the Most Innovative Entrepreneurs of Our Time”. BOOMSbeat (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  41. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 1. 11. 2013. 
  42. ^ Diggelen, Alison van (7. 2. 2013). „Iron Man, Growing up in South Africa”. Fresh Dialogues. Приступљено 1. 11. 2013. »I actually filled out the forms for her and got her a Canadian passport, and me too. Within three weeks of getting my Canadian passport, I was in Canada.« 
  43. ^ Keats, Robin (2013). „Rocket man”. Queen's University. Приступљено 4. 5. 2015. 
  44. ^ = Inspirations „Inspirations with Elon Musk” Проверите вредност параметра |url= (помоћ). OnInnovation. Приступљено 24. 6. 2010. 
  45. ^ Junod, Tom (15. 11. 2012). „Triumph of His Will”. Esquire. Приступљено 1. 11. 2013. 
  46. ^ Clark, Steve (27. 9. 2014). „SpaceX chief: Commercial launch sites necessary step to Mars”. Brownsville Herald. Приступљено 30. 9. 2014. 
  47. 47,0 47,1 47,2 „Elon Musk Biography”. Advameg. 23. 8. 2005. 
  48. ^ Junnarkar, Sandeep (16. 2. 1999). „Compaq buys Zip2”. CNET. 
  49. ^ Friedman, Josh (22. 4. 2003). „Entrepreneur Tries His Midas Touch in Space”. Los Angeles Times. 
  50. ^ David & Hoffman 2013, стр. 2224-228.
  51. ^ Erik 2004, стр. 40, 69, 130,163.
  52. ^ Musk, Elon (2003). „Success Through Viral Marketing: PayPal”. Entrepreneurial Thought Leaders Lecture. 
  53. ^ „The PayPal Mafia”. Fortune. Приступљено 4. 7. 2015. 
  54. ^ „SEC 10-K” (PDF). eBay. 31. 12. 2002. 
  55. ^ „SEC 10-K”. Paypal. 31. 12. 2001. 
  56. ^ Musk, Elon (10. 7. 2017). „Thanks PayPal for allowing me to buy back http://X.com ! No plans right now, but it has great sentimental value to me.”. @elonmusk (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  57. ^ „MarsNow 1.9 Profile: Elon Musk, Life to Mars Foundation”. www.spaceref.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  58. ^ Elon, Musk. „Risky Business”. IEEE Spectrum. Архивирано из оригинала на датум 08. 01. 2016. 
  59. 59,0 59,1 „Elon Musk’s Space Dream Almost Killed Tesla”. www.bloomberg.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  60. ^ Bort, Julie. „Here's Why Investor Steve Jurvetson Saved Elon Musk's Space Dreams”. Business Insider. Приступљено 23. 1. 2019. 
  61. ^ DraperTV, SpaceX and Why they are Daring to Think Big | Investor Steve Jurvetson, Приступљено 23. 1. 2019 
  62. ^ SpaceX. „News”. SpaceX (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  63. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Приступљено 16. 2. 2015. 
  64. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. 
  65. ^ „SpaceX”. 
  66. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Приступљено 3. 8. 2013. 
  67. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Приступљено 26. 8. 2014. 
  68. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Приступљено 26. 8. 2014. 
  69. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Приступљено 30. 6. 2016. 
  70. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Приступљено 30. 6. 2016. 
  71. ^ Verfasser., Schilling, Melissa A. Quirky the remarkable story of the traits, foibles, and genius of breakthrough innovators who changed the world. ISBN 9781610397926. OCLC 1023496009. 
  72. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2016. 
  73. ^ O'Kane, Sean (27. 5. 2016). „SpaceX successfully lands a Falcon 9 rocket at sea for the third time”. The Verge. Приступљено 23. 1. 2019. 
  74. ^ „SpaceX concludes 2017 with fourth Iridium Next launch”. SpaceNews.com (на језику: енглески). 22. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2019. 
  75. ^ Wall, Mike; December 22, Space com Senior Writer |; ET, 2017 08:40pm. „Used SpaceX Rocket Launches 10 Communications Satellites Once Again”. Space.com. Приступљено 23. 1. 2019. 
  76. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 19. 2. 2018. 
  77. ^ Chaikin, Andrew. „Is SpaceX Changing the Rocket Equation?”. Air & Space Magazine (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  78. ^ Clark, Stephen. „100th Merlin 1D engine flies on Falcon 9 rocket – Spaceflight Now” (на језику: енглески). Приступљено 25. 1. 2019. 
  79. ^ Post, Hannah (22. 10. 2014). „SPACEX COMPLETES 100TH MERLIN 1D ENGINE”. SpaceX. Приступљено 25. 1. 2019. 
  80. ^ Carroll, Rory (17. 7. 2013). „Elon Musk's mission to Mars”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 25. 1. 2019. 
  81. ^ „Elon Musk”. Esquire (на језику: енглески). 1. 10. 2008. Приступљено 25. 1. 2019. 
  82. ^ „Space Exploration Technologies Corporation Press Release”. SpaceX. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2013. Приступљено 15. 12. 2012. 
  83. ^ „Elon Musk: I'll Put a Man on Mars in 10 Years”. Market Watch. New York. 22. 4. 2011. Приступљено 1. 12. 2011. 
  84. ^ Haski, Pierre (2015). „Elon Musk (Tesla, SpaceX): génie ou prédateur de la Silicon Valley?”. rue89.nouvelobs.com. (на језику: француски). 
  85. ^ „Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony (2016.1.30)”. 31. 1. 2016. Приступљено 21. 2. 2016. 
  86. ^ Davenport, Christian (13. 6. 2016). „Elon Musk provides new details on his 'mind blowing' mission to Mars”. Washington Post. Приступљено 14. 6. 2016. 
  87. ^ Chang, Kenneth (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Приступљено 27. 9. 2016. 
  88. ^ Lambert, Fred (17. 11. 2016). „Elon Musk’s stake in SpaceX is actually worth more than his Tesla shares”. Electrek (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  89. ^ SpaceX, Making Life Multiplanetary, Приступљено 23. 1. 2019 
  90. ^ „Elon Musk's Mars dream hinges on a giant new rocket”. Engadget (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2019. 
  91. 91,0 91,1 Musk, Elon (2. 8. 2006). „The Secret Tesla Motors Master Plan (just between you and me) No. 124”. Tesla Motors. Приступљено 3. 10. 2010. 
  92. ^ Musk, Elon. „CEO Elon Musk”. Tesla Motors. Приступљено 20. 10. 2010. 
  93. ^ Morrison, Chris (15. 10. 2008). „Musk steps in as CEO”. The New York Times. 
  94. ^ Ruddick, Graham. „Tesla's Model X electric car spreads falcon wings at US launch”. the Guardian. Приступљено 4. 11. 2015. 
  95. ^ „Tesla Model X: Not a model launch”. Fortune. Приступљено 4. 11. 2015. 
  96. ^ „Model X”. Tesla Motors. Приступљено 29. 10. 2012. 
  97. ^ Muller, Joann (1. 6. 2013). „What Do Toyota And Mercedes See in Tesla? A Bit of Themselves”. Forbes.com. 
  98. ^ „Management Team”. SolarCity. 
  99. ^ Kanellos, Michael (15. 2. 2008). „Newsmaker: Elon Musk on rockets, sports cars, and solar power”. CNET. 
  100. ^ „2013 Top 250 Solar Contractors”. Solar Power World. Приступљено 13. 9. 2013. 
  101. ^ „Tesla’s Acquisition of SolarCity Receives Shareholder Approval”. Приступљено 17. 11. 2016. 
  102. ^ „Early Christmas Present For Elon Musk As Shareholders Bless Tesla-SolarCity Merger”. Forbes. 17. 11. 2016. Приступљено 22. 11. 2016. 
  103. ^ „Tesla - Current Report”. ir.tesla.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 6. 2018. 
  104. ^ „The unveiling of the Tesla Motors Electric Car”. Autoblog. Приступљено 26. 7. 2006. 
  105. ^ „Beyond the hype of Hyperloop: An analysis of Elon Musk's proposed transit system”. Gizmag.com. 22. 8. 2013. Приступљено 23. 8. 2013. 
  106. ^ Vance, Ashlee. „Revealed: Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. Bloomberg BusinessWeek. Приступљено 17. 4. 2016. 
  107. ^ „Hyperloop Update: Elon Musk Will Start Developing It Himself”. Forbes.com. Приступљено 22. 3. 2016. 
  108. ^ „Musk announces plans to build Hyperloop demonstrator”. gizmag.com. Приступљено 4. 11. 2015. 
  109. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop Alpha” (PDF). SpaceX. Приступљено 13. 8. 2013. 
  110. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop”. Tesla. Приступљено 13. 8. 2013. 
  111. ^ „Hyperloop Designed for Quick, Convenient Commute”. ABC News. 9. 3. 2013. Приступљено 15. 8. 2013. 
  112. ^ „Hyperloop”. SpaceX. Приступљено 13. 8. 2013. 
  113. ^ Bilton, Nick (15. 8. 2013). „Could the Hyperloop Really Cost $6 Billion? Critics Say No”. The New York Times. 
  114. ^ Markoff, John (11. 12. 2015). „Artificial-Intelligence Research Center Is Founded by Silicon Valley Investors”. The New York Times. Приступљено 15. 12. 2015. 
  115. ^ Levy, Steven (11. 12. 2015). „How Elon Musk and Y Combinator Plan to Stop Computers From Taking Over”. Medium/Backchannel. 
  116. ^ „Elon Musk, who has sounded the alarm on AI, leaves the organization he co-founded to make it safer”. CNBC. 21. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2018. 
  117. ^ „Elon Musk launches Neuralink, a venture to merge the human brain with AI”. The Verge. 27. 3. 2017. Приступљено 10. 4. 2017. 
  118. ^ „Elon Musk: The Way Of The Future”. YouTube. Приступљено 4. 11. 2015. 
  119. ^ Team, The Transition (14. 12. 2016). „President-Elect Trump Announces Additional Members of President's Strategic and Policy Forum”. Приступљено 20. 12. 2016. 
  120. ^ „Elon Musk and the chief executive of Uber are now advising Donald Trump”. Приступљено 20. 12. 2016. 
  121. ^ „Donald Trump Adds Elon Musk, Travis Kalanick, and Indra Nooyi to His Team of Advisers”. 14. 12. 2016. Приступљено 20. 12. 2016. 
  122. ^ OConnell, Justin (23. 12. 2016). „Elon Musk, Appointed to Trump's Team of Advisories, Thinks Bitcoin Is a "Good Thing" - CryptoCoinsNews”. CryptoCoinsNews. Приступљено 16. 4. 2017. 
  123. ^ „Elon Musk just got more involved with Trump's administration”. businessinsider.com. Приступљено 29. 1. 2017. 
  124. ^ „US quits Paris climate pact: Reaction from around the world following the US president's decision on the Paris accord”. Приступљено 1. 6. 2017. 
  125. ^ „Elon Musk announcing departing presidential councils on Twitter”. Приступљено 1. 6. 2017. 
  126. ^ Strange, Adario (5. 11. 2016). „Elon Musk thinks universal income is answer to automation taking human jobs”. mashable.com. Приступљено 6. 2. 2017. 
  127. ^ „Elon Musk on Trump presidency: 'I don't think he's the right guy'. businessinsider.in. Приступљено 21. 3. 2017. 
  128. ^ Lee, Dave (26. 1. 2017). „Elon Musk: I'm Trump's voice of reason”. BBC News. Приступљено 29. 1. 2017. 
  129. ^ „Elon Musk Donates Solar Power Project to Soma City in Fukushima Prefecture, Japan”. BusinessWire.com. Приступљено 27. 4. 2014. 
  130. ^ „What it's like to own a Tesla Model S – Part 2 – The Oatmeal”. theoatmeal.com. 
  131. ^ Kumparak, Greg. „Elon Musk Donates Million to the Oatmeal's Nikola Tesla Museum”. TechCrunch. AOL. Приступљено 14. 11. 2015. 
  132. ^ „Elon Musk donates M to keep AI beneficial”. Future of Life Institute. 2015. Приступљено 20. 1. 2015. 
  133. ^ „Elon Musk Donates M To Make Sure AI Doesn't Go The Way of Skynet”. Mashable. 2015. Приступљено 21. 6. 2015. 
  134. ^ Kosoff, Maya (15. 1. 2015). „Elon Musk Is Donating $10 Million To Keep Killer Robots From Taking Over The World”. Business Insider. Приступљено 15. 12. 2015. 
  135. ^ „Elon Musk”. XPRIZE. Приступљено 19. 4. 2015. 
  136. ^ Kroll, Luisa (19. 4. 2015). „The Giving Pledge Signs On 12 More Wealthy Americans Including Tesla's Elon Musk And Home Depot's Arthur Blank”. Forbes. 
  137. ^ Durand Streisand, Elizabeth. „A Look at Elon Musk's Rocky Romantic History”. Yahoo. Приступљено 29. 5. 2017. 
  138. ^ Junod, Justine (14. 11. 2012). „Elon Musk: Triumph of His Will”. Esquire. Приступљено 28. 11. 2012. 
  139. ^ „Justine Musk | TEDxUIUC”. 1. 6. 2017. 
  140. ^ Elliott, Hannah. „Elon Musk – In Photos: Forbes Life Elon Musk”. Forbes. Приступљено 4. 11. 2015. 
  141. ^ Lai, Jennifer (19. 1. 2012). „Elon Musk Divorce: Announces Split From Talulah Riley On Twitter”. The Huffington Post. Приступљено 23. 7. 2013. 
  142. ^ „Elon Musk withdraws Talulah Riley divorce papers after being spotted at Allen & Company conference”. Mail Online. 5. 8. 2015. 
  143. ^ „Billionaire Elon Musk's wife files for divorce”. Mashable.com. 21. 3. 2016. 
  144. ^ Kimble, Lindsay (18. 11. 2016). „Elon Musk and Talulah Riley Are Divorced for a Second Time”. People. Приступљено 24. 8. 2017. 
  145. ^ Ross, Martha (6. 8. 2017). „Tesla CEO Elon Musk breaks up with Amber Heard, report says”. The Mercury News. Приступљено 24. 8. 2017. 
  146. ^ „Grimes is dating Elon Musk”. Consequence of Sound. 7. 5. 2018. Приступљено 8. 5. 2018. 

Литература[уреди]

  • Erik, Jackson (2004). The PayPal Wars. Los Angeles, CA: World Ahead Publishing. стр. 40, 69, 130,163. 
  • David, Kidder; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. стр. 2224—228. ISBN 978-1452105048. 
  • Belfiore, Michael (2007). „Chapter 7: Orbit on a Shoestring”. Rocketeers. Harper Collins. стр. 166—95. ISBN 978-0-06-114902-3. 
  • Vance, Ashlee (2015). Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future. ISBN 978-0062301239. 
  • Kidder, David; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. стр. 2224—228. .
  • Vance, Ashlee (2015). Elon Musk: How the Billionaire CEO of SpaceX and Tesla is Shaping our Future. Virgin Books. ISBN 9780753555620. 

Спољашње везе[уреди]