Илустровани лист Немања
 Насловна страна листа Немања | |
| Тип | српски месечник за поуку и забаву |
|---|---|
| Власник | Константин Мандровић |
| Главни уредник | Бранко Ановић |
| Оснивање | 1887 |
| Језик | српски |
| Укидање | 1888 |
| Град | Беч |
| Земља | Аустроугарска монархија |
Илустровани лист Немања био је српски месечник за поуку и забаву који је излазио 1887. и 1888. године. Штампан је и објављиван у Бечу и био намењен српским читаоцима. Власник листа био је Константин Мандровић, а уредништво су чинили Фрања Јонак, Бранко Ановић, Симеун Коњевић, а за штампу је био задужен Ј.Н. Вернај.
Претплата[уреди | уреди извор]
Претплата за годину дана у почетку је износила десет динара, а убрзо је порасла на дванаест динара. Читалац би уплатницом слао новац на адресу у Бечу и на тај начин постајао претплатник. У Србији су претплату примале књижарнице В. Валожића, А. Пурића и П. Ћурчића у Београду, Б. Савића у Шапцу и Д. Валожића у Нишу. Као поклон читаоци су уз часопис добијали две велике лепе слике и то прву слику са шестим, а другу са дванаестим бројем.[1]
Садржај[уреди | уреди извор]
Лист је био богат садржајем и разноликим текстовима, који су се углавном бавили српском историјом и знаменитим личностима из Србије. Читалац је у Немањи могао прочитати биографије Вука Стефановића Караџића[2], Ђорђа Натошевића[3], Јована Ристића[4] и других заслужних Срба. Такође, политичке и историјске теме биле су често заступљене и доста текстова је говорило о борбама са Турцима и њиховом расељавању из градова.[5] Акценат је био на едукативним текстовима, у којима би читалац могао да сазна разне занимљиве и корисне информације о најразличитијим темама.
Лист је имао и илустрације, али не пуно њих из разлога што су илустрације биле доста скупе и често недостижне за мање листове.[6] У овом листу су постојале различите занимљивости и објаве, тако се могао наћи списак књига српских аутора или оне које су недавно штампане у Србији, потом списак српских часописа и позоришних трупа и њихових гостовања.[7] Последња страница у листу је углавном била резервисана за забаву и ту је читалац могао наћи анаграме, загонетке и ребусе. Ребус је могао послати и неко од читалаца, а претплатници су имали прилику да пошаљу тачно решење и освоје награду.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Мандровић, Константин (1887). „П.Н. читаоцима Немање”. Илустровани лист Немања. VI: 144.
- ^ Коњевић, Симеун (1887). „Реч”. Илустровани лист Немања. II: 1.
- ^ „Ђорђе Натошевић”. Илустровани лист Немања. II: 42. 1887.
- ^ „Јован Ристић”. Илустровани лист Немања. III: 66. 1887.
- ^ Радивојевић Вачић, Јован (1887). „Како су Турци предали тврђаве Србима”. Илустровани лист Немања. I: 7.
- ^ Мандровић, Константин (1887). „П.Н. Читаоцима Немање”. Илустровани лист Немања. III: 72.
- ^ „Српски листови и часописи”. Илустровани лист Немања. I: 24. 1887.
- ^ „Ребус уз награду”. Илустровани лист Немања. VI: 144. 1887.