Имобилизација (медицина)

С Википедије, слободне енциклопедије
Имобилизација
Имобилизације доњег уда ваздушном удлагом и вратне кичме Шанцовом крагном

Имобилизација, непокретност (лат. immobilis — „непокретан”) једна је од медицинских процедура, којом се тело или удови постављају у принудни положај или стање мировања, ради његове поштеде, бржег зарастања рана и смањивања бола.[1] Иако је једна од најстаријих медицинских поступака, као облик збрињавања повређених особа, стандардна примена имобилизације започета је тек почетком 20. века.[2]

Мада је развој савремених оперативних техника, потпомогнут открићем антибиотика, средином 20. века довео до значајних промена у приступу лечењу повреда локомоторног система применом имобилизације, и даље је у конзервативном приступу лечење повреда незамисливо без имобилизације, као примарне и главна метода лечења. Тиме у савременој оперативној хирургији имобилизација постаје помоћна метода, која треба да осигура, побољшава и убрза успех оперативног лечења.[3]

Имобилизација као метода у 21. веку непрестано се допуњује новим приступима и помагалима, а појава нових (софистициранијих) средстав и материјала омогућава да се класични поступци имобилизације спроведу брже, једноставније, јефтиније и за болесника прихватљивије.[4]

Имобилизација може бити привремена, транспортна (до места примене одговарајућег лечења) или трајна (до излечења). У болничком лечењу прелома кости на удовима имобилизација се може комбиновати са екстензијом.[5]

Индикације[уреди | уреди извор]

Индикације

Најчешће индикације за имобилизацију су:[6]

  • Све врсте и типови прелома костију
  • Повреде кичме и карлице
  • Ишчашења (луксација) зглобова
  • Топлотна повреде удова
  • Повреде тетива и периферних живаца
  • Повреде великих крвних судова
  • Тешка повреда меких ткива удова
  • Све склопетарне и експлозивне ране

Циљеви[уреди | уреди извор]

Примерни циљеви имобилизације су:[6]

  • Спречавање даљег бола.[7]
  • Спречавање, дас сломљена кост оштети интегритет коже (тј да се од затвореног прелом не претвори у отворени)
  • Даље спречавање оштећења нерава и/или великих крвних судова (како нпр од некомпликованог не би настао компликован прелом)
  • Очување претходно успостављене хемостазе мањих крвних судова
  • Спречавање ширење примарне инфекције у животну средину
  • Срварање услови за нормалну циркулацију постављањем тела или удова у физиолошки положај
  • Брже и успешнија рехабилитација повреде.

Принципи[уреди | уреди извор]

Имобилизацију повреда кичме, карлице и већих костију врши истовремено више спасилаца

Основни принципи који се морају строго поштовати у току имобилизације су:[8]

  • Обавезна, имобилизација најмање два суседна зглоба. Имобилизација је добро постављена само ако се учине непокретним два суседна зглоба.
  • Да се имобилисани уд постави у неутрални (физиолошки) положај (шака полусавијена, лакат савијен под углом од око 75 степени, колено полусавијено, стопало савијено под правим углом у односу на потколеницу). Уколико се повређени уд налази у присилном положају у таквом положају се имобилише.
  • Да су меки делови тела заштићени (углавно ватом, завојем или деловима одеће). Удлаге за имобилизацију се уз тело учвршћују повескама начињеним од троуглих марама, завоја или делова одеће, при чему се чворови повеска везују изнад удлаге, а никако изнад незаштићених делова уда.
  • Да су оштећене делове (ране), обавезно заштићени стерилном газом.
  • Да се у случају крварења, пре постављања имобилизације, најпре стави компресивни завој.
  • Да је повређени уд поставити у лако елевиран положај (како би се спречио оток и обезбедила ефикасна циркулација)
  • Да су врхови прстију (имобилисаног уда) увек видљиви (због процене неуро-васкуларног статуса ниже од места повреде).
  • Да имобилизацију повреда кичме, карлице и већих костију врши више спасилаца.
Облици привреме имобилизације

Облици[уреди | уреди извор]

Привремена имобилизација[уреди | уреди извор]

Вакуум душек испуњен ваздухом. Душек се обликује око пацијента. Затим испумпавањем ваздуха из душека он постаје крут
Шанцова крагна, једно од страндардних средстава за имобилизацију намењено да спречи кретање вратних пршљенова, код сумња, на физичку трауму

Привремени имобилизација је ограничена у времену, и најчешће се примењује на месту повређивања и у току транспорта повређеног до здравствене установе где ће му бити указана дефинитивни третман.

У зависности од локализације, врсте и тежине повреде и средства доступних на месту повређивања, имобилизација се може извести коришћењем приручних или стандардних средства.

Имобилизација приручним средствима.

У недостатку фабричких средстава, на месту повређивања користе се приручна средства (дашчице, троугласта марама, каиш, и други предмети који се могу наћи на лицу места, чији избор и начин постављања зависи од сналажљивости особе која повређеном пружа прву помоћ.

Приручна средства изабрана за имобилизацију треба да имају подесан облик, и одговарајућу чврстину и дужину. Средства за имобилизацију се облажу меком тканином (вата, завој, делови одеће,) или се стављају преко одеће унесрећеног или уз претходно постављене подлошке од меке тканине на угрожено место.

Имобилизација стандардним средствима

Медицинске екипе које указују хитну медицинску помоћ повређеног опремљене су фабрички произведеним удлагама-шинама (томасова, камерова, дитрихсова) од лако савитљиве жице која се лако моделира, оковратницима и ваздушним јастуцима за имобилизацију удова и кичме.[9]

Транспортна имобилизација

Транспортна имобилизација је стављање једног дела тела у стање мировања током транспорта ради спречавања накнадних повреда и болова. Транспортна имобилизација се врши:

  • ручним средствима (даска, летва, шал, пиштољ и сл.) која се причвршћују за повређени екстремитет, тело (даска у случају прелома кичме) и сл.; </nowiki>
  • стандардним средствима, транспортним удлагама, завојем (нпр повеском мандибуле у случају прелома доње вилице)

Дефинитивна имобилизација[уреди | уреди извор]

Дефинитиве имобилизација примењује се као основни терапијски приступ (нпр у лечењу прелома) или као додатни терапијски приступ (нпр након репозиције ишчашеног зглоба, повређеног меког ткива, структура зглоба), након реконструкцију тетива и нерава) или након великих реконструкција меких ткива и коже, (како се не би угрозили резултати операције).

Дефенитивната имобилизација може да се изведе гипсеним повескама (самостално или заједно са пластични материјалима) и тракцијом-екстензијом.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Imobilizacija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Бобров А.А. Руководство к изучению хирургических повязок : Десмургия. — М.: Т-во «Печатня С.П. Яковлева», 1890. — С. 62—91. — 206 с.
  3. ^ - Arnold JL, Annals of Emergency Medicine, January 1999, Vol.33, No 1.
  4. ^ „Fracture Education : Management Principles”. www.rch.org.au. Приступљено 2024-02-05. 
  5. ^ Naranje, Sameer M.; Erali, Richard A.; Warner, William C.; Sawyer, Jeffrey R.; Kelly, Derek M. (2016). „Epidemiology of Pediatric Fractures Presenting to Emergency Departments in the United States”. Journal of Pediatric Orthopaedics. 36 (4): e45—e48. ISSN 0271-6798. doi:10.1097/bpo.0000000000000595. 
  6. ^ а б Поскурица М.: Хитна стања у медицини. Призма Крагујевац, Универзитет у Крагујевцу, Медицински факултет, Крагујевац, 2006.
  7. ^ Weiner, Richard (2002). Pain management: a practical guide for clinicians. Boca Raton: CRC Press. стр. 741. ISBN 978-0-8493-0926-7. 
  8. ^ Janko Hančević, Tonisav Antoljak, Želimir Korać, Imobilizacija, Medicinska naklada, 2001;168. ISBN 953-176-141-8.
  9. ^ „Медицинска опрема за имобилизацију, На: medicinska oprema.com”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2015. г. Приступљено 3. 10. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Имобилизација_(медицина)&oldid=27441513”