Имплозија

С Википедије, слободне енциклопедије
У експлозији (врх) сила зрачи далеко од извора. Са имплозијом (дно), објекат се сруши на себе (обично га пригњечи спољна сила).

Имплозија је процес уништавања објеката тиме што се они увлаче сами у себе. Супротно од експлозије, имплозија концентрише материју и енергију. Пример имплозије је подморница скрхана од стране спољашњости хидрауличним притиском воде која је окружује.

Нуклеарна оружја[уреди | уреди извор]

У једном имплозивном нуклеарном оружју, сфера плутонијума, уранијума или другог материјала је имплодована помоћу сферичное организације експлозивиних пуњења, што појачава густину материје 2 до 4 пута и прави масу критичном. Уколико се ова маса прекорачи, резултат је нуклеарна експлозија. У неким типовима термонуклеарних оружја енергија ове експлозије се користи да би имплодовала капсулу фузијског горива пре његовог паљења, изазивајући реакцију фузије.

Види још[уреди | уреди извор]