Пређи на садржај

Инга Гаиле

С Википедије, слободне енциклопедије
Инга Гаиле
Лични подаци
Пуно имеИнга Гаиле
Датум рођења(1976-06-29)29. јун 1976. (49 год.)
Место рођењаРига, Летонска ССР, Совјетски Савез
Књижевни рад
Најважнија делаВештице

Инга Гаиле (лет. Daina Tabūna; Рига, 29. јун 1976) је летонска песникиња, романописац и драматург.[1][2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Инага Гаиле пише поезију за одрасле и децу, и објављује збирке поезије. Њени радови се често фокусирају на феминистичка питања, као и на питања везана за различите стигматизоване групе. Добитница је Летонске књижевне награде и награде Фестивала Дани поезије. Гаиле је преводила поезију са руског на летонски, а њене песме су такође превођене на различите језике, укључујући енглески, естонски, немачки, шведски, литвански и бенгалски.[4][5][6]Она је председница Летонског ПЕН-а. [7]

Активизам

[уреди | уреди извор]

Гаиле је истакнута чланица летонског феминистичког покрета и оснивач је групе за стендап комедију "Sieviešu stendaps/Women's Stand-Up".[6]

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Поезија

[уреди | уреди извор]
  • Laiks bija iemīlējies, 1999.
  • Raudāt nedrīkst smieties, 2004.
  • Kūku Marija, 2007.
  • Migla, 2012.
  • Vai otrā grupa mani dzird?, 2014.
  • Lieldienas, 2018.
  • Nakts, 2021.

Проза

[уреди | уреди извор]
  • Stikli (Крхотине стакла) - роман, 2016.
  • Neredzamie (Невидљиви) - роман, 2018.
  • Piena ceļi (Млечни путеви) - приче, 2018.
  • Скаистас (Лепотице) - роман, 2019.
  • Rakstītāja (Писац) - роман, 2020.

Драме

[уреди | уреди извор]
  • Āda, 2011.
  • Mūsu Silvija debesīs, 2013.
  • Trauki, у сарадњи са Мартом Е. Мартинсон, 2014.

Награде

[уреди | уреди извор]
  • Годишња књижевна награда Летоније за Can the Back Row Hear Me?, 2015.
  • Награда за читање прозе за приповетку Piena ceļi/ Milky Ways, 2012.
  • Награда часописа Latvju Teksti за Fog, 2012.
  • Награда Ojārs Vācietis за Fog, 2012.
  • Награда Дани поезије за Cake Mar, 2007.
  • Награда Ojārs Vācietis за Cry Not Laugh, 2004.
  • Награда Фондације Anna Dagda за Cry Not Laugh, 2004.
  • Награда Klāvs Elsbergs за Time Had Grown Enamoured, 1999.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Inga Gaile: Mani stāsti izaug no personīgajiem cīniņiem”. LA.lv (на језику: летонски). Приступљено 2019-08-02. 
  2. ^ „Atjaunojot asinsriti. Inga Gaile "Piena ceļi"”. LA.lv (на језику: летонски). Приступљено 2019-08-02. 
  3. ^ „"Mansards" izdod Ingas Gailes stāstus "Piena ceļi"”. TVNET (на језику: летонски). 2018-10-15. Приступљено 2019-08-02. 
  4. ^ „Inga Gaile - Literature Across Frontiers”. www.lit-across-frontiers.org. 
  5. ^ „Pleiades Press | 30 Questions People Don't Ask: The Selected Poems of Inga Gaile”. 
  6. ^ а б „Latvian Literature”. www.latvianliterature.lv. 
  7. ^ „Inga Gaile – FCNC”. Архивирано из оригинала 01. 08. 2019. г. Приступљено 15. 04. 2025. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инга_Гаиле&oldid=29871164”