Инге I Грбави

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Инге I Грбави
Haakon Herdebreis saga-Kong Inges haerfylking-W. Wetlesen.jpg
Ингеова војска
Пуно имеИнге Харалдсон
Датум рођења1135.
Датум смрти3. фебруар 1161.(1161-02-03) (29/30 год.)
Место смртиОсло
Норвешка
ГробКатедрала Светог Харвалда
ДинастијаЛепокоси
ОтацХаралд IV Гили
МајкаIngrid Ragnvaldsdotter
Краљ Норвешке
Период1136. - 1161.
ПретходникХаралд IV Гили
НаследникМагнус V Ерлингсон
СавладарСигурд II Мун,
Ејстејн II Харалдсон,
Магнус Харалдсон,
Хокон II Широкоплећи

Инге I Грбави (норв. Ingi Haraldsson; 1131 - 1161, Осло) је био норвешки краљ (1136 - 1161).

Био је син норвешког краља Харалда IV Гилија.

Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја [1].

Норвешко царство[уреди]

Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [2].

Црква[уреди]

Јачање цркве[уреди]

Црква је искористила борбу која је избила међу претендентима на престо да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај [3]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво [4].

Устанци[уреди]

Свемоћ вишег свештенства и аристократије, који су тежили да у Норвешкој заведу чисто феудални поредак, изазвала је устанак ситног племства и сељаштва. Устаници (такозвани биркебејнери) разбили су аристократију упркос помоћи коју су овој пружили Данци [4].

Прво надбискупско средиште[уреди]

Године 1157. Нидарос је постао надбискупско средиште, тако да надбискуп Бремена више није био црквени поглавар Норвешке. Мада се Инге понекад свирепо сукобљавао са црквом, црквена хијерархија је углавном подржавала његову власт [1].

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Харалд IV Гили
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Инге I Грбави
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Ingrid Ragnvaldsdotter
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд. 
  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.