Инге I Грбави
| Инге I Грбави | |
|---|---|
 Ингеова војска | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Инге Харалдсон |
| Датум рођења | 1135. |
| Датум смрти | 3. фебруар 1161. (29/30 год.) |
| Место смрти | Осло, Норвешка |
| Гроб | Катедрала Светог Харвалда |
| Породица | |
| Родитељи | Харалд IV Гили Ingrid Ragnvaldsdotter |
| Династија | Лепокоси |
| Краљ Норвешке | |
| Период | 1136. - 1161. |
| Претходник | Харалд IV Гили |
| Наследник | Магнус V Ерлингсон |
| Савладар | Сигурд II Мун, Ејстејн II Харалдсон, Магнус Харалдсон, Хокон II Широкоплећи |
Инге I Грбави (норв. Ingi Haraldsson; 1131 - 1161, Осло) је био норвешки краљ (1136 - 1161).
Био је син норвешког краља Харалда IV Гилија.
Његова владавина била је испуњена ратовима, најчешће против Шведске и Данске, као и бунама. На унутрашњем плану ово раздобље обележио је успон земљопоседничког племства до владајућег положаја [1].
Норвешко царство[уреди | уреди извор]
Норвежани су тада заузимали пространо царство у северној Европи. Поред Норвешке држали су и велики део Ирске, Фарска, Хебридска, Оркнијска и Шетландска острва, Исланд, као и нека насеља на Гренланду. Норвешка власт је у Ирској била ограничена на градове које су основали - Вексфорд, Вотерфорд и Даблин. Ипак, још увек је држао пространо царство на северу Европе [2].
Црква[уреди | уреди извор]
Јачање цркве[уреди | уреди извор]
Црква је искористила борбу која је избила међу претендентима на престо да би повећала своје поседе и ојачала свој утицај [3]. Црква је потчинила свом утицају избор краља, почела да купи десетак од читавог становништва, стекла потпуну независност од краљевске власти у питању постављања лица на црквене положаје. У савезу са аристократијом она је тежила да потчини себи сељаштво [4].
Устанци[уреди | уреди извор]
Свемоћ вишег свештенства и аристократије, који су тежили да у Норвешкој заведу чисто феудални поредак, изазвала је устанак ситног племства и сељаштва. Устаници (такозвани биркебејнери) разбили су аристократију упркос помоћи коју су овој пружили Данци [4].
Прво надбискупско средиште[уреди | уреди извор]
Године 1157. Нидарос је постао надбискупско средиште, тако да надбискуп Бремена више није био црквени поглавар Норвешке. Мада се Инге понекад свирепо сукобљавао са црквом, црквена хијерархија је углавном подржавала његову власт [1].
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 2. Харалд IV Гили | ||||||||||||||||
| 1. Инге I Грбави | ||||||||||||||||
| 3. Ingrid Ragnvaldsdotter | ||||||||||||||||
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Пејнтер 1997, стр. 219.
- ^ Пејнтер 1997, стр. 218.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 324–325.
- ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
Литература[уреди | уреди извор]
- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio.
